Šta ako opet dođe do rata? Šta je od oružja ostalo Iranu i koliko svog arsenala je uspeo da obnovi

Iranski zvaničnici su u Kataru na posredovanim razgovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama više od četiri meseca nakon što su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na mete širom Irana.

Pregovori u Dohi održavaju se nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju između Irana i SAD 17. juna, kojim je okončan rat, nakon čega su usledile ograničene razmene vatre i pretnje ponovnim rasplamsavanjem sukoba.

Izrael izgleda najviše želi da nastavi velike vojne napade na Iran i njegovu infrastrukturu, a ministar odbrane Izrael Kac rekao je u ponedeljak da su ciljevi već odabrani i da vojska čeka naređenje za raspoređivanje borbenih aviona.

Prema izraelskim medijima, Kac je novinarima rekao da bi rat mogao odmah da se nastavi ako američki predsednik Donald Tramp odluči da pregovori sa Iranom, kojima se Izrael žestoko protivi, neće dati rezultate ili ako Iran napadne Izrael.

Kac je rekao da je Modžtaba Hamnej, koji je izabran za vrhovnog vođu Irana nakon što je njegov otac Ali Hamnej ubijen na početku rata 28. februara, ali nije viđen javno, "označen za ubistvo".

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči odgovorio je u sredu, rekavši da će "svaka pretnja narodu i rukovodstvu dobiti trenutni snažan odgovor".

Profimedia

Dakle, u slučaju da se rat ponovo rasplamsa, kakvo je stanje iranskih vojnih kapaciteta nakon višemesečnog ratovanja?

Šta je oštećeno i uništeno nakon hiljada udara?

Za manje od 40 dana intenzivnih napada, američka vojska je saopštila da je pogodila više od 13.000 meta u Iranu, dok je izraelska vojska izvestila o približno 10.800 udara pogodivši oko 4.000 meta.

Osim što su ciljali visoke zvaničnike i komandante, SAD i Izrael su napali iranske balističke i krstareće rakete i dronove, kao i njegovu odbrambeno-industrijsku bazu, protivvazdušnu odbranu, komandne i komunikacione centre. Pogođeni su i pomorski sistemi, obalski radari i nuklearna postrojenja.

Međutim, uništavanje većeg dela komandne strukture nije urušilo sistem niti sprečilo Iran da pokrene vojne udare širom regiona. Iranske vlasti su se uzdržale od objavljivanja bilo kakvih zvaničnih informacija o obimu štete koju je pretrpeo vojni sektor, ali satelitski snimci, verifikovani snimci sa mesta udara i lokalni izveštaji ukazuju na sistematsku kampanju usmerenu na uništavanje iranskih kapaciteta.

Profimedia

Mnoga velika i mala mesta za proizvodnju, skladištenje i lansiranje raketa i dronova bila su meta iznad zemlje i pod njom, kao i fiksni i mobilni sistemi protivvazdušne odbrane koji čuvaju osetljive lokacije i proizvodne lance pogonskih motora i komponenata za sisteme preciznog ciljanja, između ostalog.

Izraelska vojska je na početku rata tvrdila da je 60 odsto raketnih lansera van upotrebe, kao i približno 250 sistema protivvazdušne odbrane. Mnogi napadi bili su koncentrisani na glavni grad, Teheran, gde je Izrael tvrdio da ima "vazdušnu nadmoć koja menja operativno okruženje".

Vojni kompleksi Parčin i Hodžir u blizini Teherana, pomorska baza i lučki kompleks u Bandar Abasu na jugu Irana, vazduhoplovna baza Fath u blizini Karadža i raketni objekti u Isfahanu, Jazdu i Šahrudu bili su među najbombardovanijim mestima tokom rata koji je počeo 28. februara.

Brojni aerodromi, pomorske luke, mostovi i putevi pogođeni su širom Irana, dok je američka vlada saopštila da je takođe razmatrala mogućnost pokretanja kopnene invazije na Iran usred značajnog gomilanja trupa. Veruje se da je svaki kopneni napad znatno skuplji i dugotrajniji od vazdušne i pomorske kampanje za SAD.

Bred Kuper, šef Centralne komande SAD (CENTKOM), svedočio je pred Odborom za oružane snage Predstavničkog doma u maju da je više od 85 procenata iranske baze balističkih raketa, dronova i pomorske odbrambeno-industrijske baze oštećeno ili uništeno.

Profimedia

Mnogi od preostalih iranskih borbenih aviona, uglavnom starih dizajna koji su još u upotrebi, jer su unutrašnja politika i zapadne sankcije sprečavale nove kupovine ili domaći razvoj, uništeni su, kao i brojni helikopteri i avioni za dopunu gorivom.

Tramp se više puta hvalio da je potopio iransku mornaricu, a CENTKOM je izvestio da je više od 155 brodova oštećeno ili uništeno. Najozloglašenije je bilo potapanje broda IRIS Dena, ratnog broda koji je bio nenaoružan dok se vraćao sa indijske pomorske vežbe MILAN 2026, kada ga je dva puta pogodila američka podmornica u međunarodnim vodama kod južnog Šri Lanke.

Od 136 članova posade na brodu, 104 su poginula, dok tela 20 mornara nikada nisu pronađena. Tramp je u martu rekao veseloj publici u Kentakiju da se naljutio na svoje generale zbog toga što su iranski brodovi uništeni, umesto da ih preuzme američka vojska na korišćenje.

Dugačak spisak civilne infrastrukture takođe je bio neumorno ciljan tokom rata.

To je uključivalo naftna i gasna postrojenja, petrohemijske gigante, proizvođače čelika i aluminijuma, industrijske komplekse, elektrane, vodovodne objekte, skladišta goriva, univerzitete, istraživačke centre i stambene zgrade.

Početkom aprila, izraelski premijer Benjamin Netanjahu hvalio se da je izraelska vojska uništila 70 odsto iranskih kapaciteta za proizvodnju čelika, tvrdeći da je korišćen za projektile. Dve najveće čeličane, Huzestan i Mobarakeh, bile su primorane da obustave rad.

Profimedia

U to vreme izraelska vojska je tvrdila da su napadi na ključni petrohemijski kompleks Asalujeh i druge učinili više od 85 odsto iranskih izvoznih petrohemijskih kapaciteta nefunkcionalnim.

Lokalne vlasti su saopštile da rade na obnavljanju nekih kapaciteta u roku od nekoliko meseci, ali da bi potpuni oporavak verovatno zahtevao nekoliko godina i milijarde dolara.

Pomorska blokada koju su SAD uvele južim iranskim lukama od 13. aprila imala je za cilj da značajno poveća pritisak na Iran i uguši izvoz nafte, istovremeno pogoršavajući inflaciju koja teško pogađa više od 90 miliona stanovnika Irana. Iran je izvezao više od 50 miliona barela nafte otkako je blokada ukinuta pre dve nedelje, prema podacima TankerTrackers-a.

Šta je preživelo ili je obnovljeno?

Uprkos masovnom bombardovanju i šteti širom zemlje, Iran zadržava značajne vojne kapacitete i radi na brzom oporavku gde god je to moguće.

Veliki delovi podzemnih raketnih mreža Korpusa Čuvara islamske revolucije (KČIR), neki duboko ispod granitnih planina, ostali su netaknuti, prema zvaničnicima, procenama američkih obaveštajnih službi i satelitskim snimcima.

Profimedia

Kod mnogih takvih lokacija bombardovani su nadzemni objekti i ulazi u tunele, od kojih je većina sada ponovo otvorena, a deo oružja je pronađen. Njujork tajms je u maju izvestio da su skoro sve raketne lokacije koje se nalaze u blizini Ormuskog moreuza ponovo operativne, sa potpunom ili delimičnom aktivnošću vraćenom na skoro 90 odsto podzemnih objekata.

Neki vojni objekti, poput "Talegana 2" unutar Parčina, prekriveni su novim betonskim i zemljanim barijerama, kako bi se zaštitili od potencijalnih predstojećih vazdušnih napada, prema Institutu za nauku i međunarodnu bezbednost.

Centralna komanda (CENTKOM) tvrdila je da je skoro 1.500 udara pogodilo postrojenja za proizvodnju oružja, što je vratilo sposobnost Iranu da gradi i skladišti balističke rakete i dronove dugog dometa godinama unazad.

Ali krajem maja američki mediji su, pozivajući se na informisane izvore, rekli da se iranska vojska rekonstituiše mnogo brže nego što se očekivalo i da je proizvodnja nekih dronova već ponovo pokrenuta.

CENTKOM je kasnije osporio medijske izveštaje da je Iran zadržao oko 70 odsto svojih predratnih zaliha raketa i lansera.

Profimedia

Dok su KČIR i Arteš, redovna vojska, lansirali stotine raketa i dronova na Izrael i susedne zemlje u kojima se nalaze američke jedinice tokom prvih nekoliko dana rata, broj se smanjio na desetine dnevno, sa ciljem da rat iscrpljivanja potencijalno traje mesecima.

Jednosmerne dronove, koje se mogu napraviti po mnogo nižim troškovima od balističkih raketa ili nekih projektila koji pokušavaju da ih presretnu, sve više koriste iranske oružane snage.

Brigadni general Alireza Šeik, zamenik komandanta vojske za izvršne poslove, rekao je sredinom aprila da se proizvodnja dronova od 12-dnevnog rata sa Izraelom "povećala deset puta", bez daljeg objašnjavanja.

Iranski komandanti su rekli da su sada spremniji za borbu nakon iskustava iz dva rata sa vojnim supersilama, što takođe pomaže u poboljšanju preostalih sistema protivvazdušne odbrane.

Iran je saopštio i da su njegove snage oborile više od 200 neprijateljskih dronova tokom rata, uključujući napredni "MQ-9 Reaper" novim sistemom protivvazdušne odbrane pod nazivom "Arash-e Kamangir", po junaku persijske mitologije koji se borio protiv strane dominacije.

Drugi sistemi koji funkcionišu na malim visinama uspeli su da izvrše nekoliko potpunih ili delimičnih presretanja na većim visinama, uključujući i lovac F-35, F-15E, A-10 Warthog, između ostalih.

Veruje se da su piloti lovaca iranske vojske takođe pokrenuli mali broj vazdušnih udara tokom rata, navodno uključujući uspešno bombardovanje američke baze Bjurig u Kuvajtu koristeći konvencionalne nevođene bombe.

Nije jasno koliko je borbenih aviona i dalje operativno, ali komandanti vazduhoplovnih snaga navodno vode rane pregovore sa ruskim i kineskim kolegama o kupovini vojnih aviona.

Uprkos potapanju većih ratnih brodova i brojnih plovila za postavljanje mina, KČIR je bio u mogućnosti da koristi manje brodove i brze čamce, zajedno sa svojim projektilima, da bi snažno poremetili Ormuski moreuz, pritiskajući globalna tržišta.

Veruje se da su delovi moreuza i dalje puni mina. Veruje se da se bar deo visokoobogaćenog uranijuma zakopanog ispod ruševina bombardovanih nuklearnih postrojenja može izvući, ali korišćenjem teške mašinerije u dugotrajnom procesu, koji će morati da bude dogovoren u okviru dugoročnijeg sporazuma koji se očekuje u narednim mesecima.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi