Evropa prelomila: Vojno sposobni Ukrajinci više neće moći da putuju u EU

Evropska komisija je predstavila inicijativu kojom bi se ograničio pristup privremenoj zaštiti za ukrajinske državljane koji prema zakonima svoje zemlje ne smeju da napuste Ukrajinu zbog vojnih obaveza.

Evropski komesar za migracije Magnus Bruner izjavio je da novi predlog predviđa da se sistem privremene zaštite više ne primenjuje na novopridošle osobe kojima ukrajinsko zakonodavstvo zabranjuje odlazak iz zemlje radi ispunjavanja vojnih dužnosti.

- Naš predlog predviđa da se privremena zaštita ne odobrava novopridošlim osobama kojima, u skladu sa ukrajinskim zakonodavstvom, nije dozvoljeno da napuste Ukrajinu zbog vojnih obaveza - rekao je Bruner novinarima.

On je naglasio da je takva inicijativa usklađena sa zahtevima iz Kijeva, dodajući da predlog "uzima u obzir promenjene odbrambene potrebe Ukrajine".

Produženje zaštite za ostale izbeglice

Ukrajinci koji su izbegli od rata trenutno koriste pogodnosti Direktive EU o privremenoj zaštiti, koja omogućava boravak u državama članicama bez sprovođenja pojedinačnih procedura za dobijanje azila.

Profimedia

Podaci Evropske komisije pokazuju da se na teritoriji Evropske unije nalazi oko 4,4 miliona ukrajinskih državljana, a nešto više od četvrtine čine punoletni muškarci.

Predlog Evropske komisije dolazi nakon sastanka ministara unutrašnjih poslova članica EU održanog početkom juna, kada su Nemačka i više drugih država podržale ideju da se pooštre uslovi za prijem vojno sposobnih muškaraca iz Ukrajine.

Prema informacijama koje prenosi nemačka agencija DPA, među članicama postoji široka podrška inicijativi da muškarci između 23 i 60 godina budu isključeni iz režima privremene zaštite.

Istovremeno, Evropska komisija predlaže da se pojednostavljeni režim boravka za ostale ukrajinske državljane produži za još godinu dana, odnosno do marta 2028. godine, pošto sadašnja pravila važe do 4. marta 2027.

Za konačno usvajanje neophodno je da predlog potvrde države članice Evropske unije.

Profimedia

Ostaje mogućnost podnošenja zahteva za azil

Čak i ukoliko budu obuhvaćeni novim ograničenjima, ukrajinski državljani i dalje će moći da podnesu zahtev za azil ili za supsidijarnu zaštitu u nekoj od zemalja Evropske unije.

U Nemačkoj se takva zaštita odobrava osobama koje bi u svojoj zemlji mogle da budu izložene ozbiljnim opasnostima, poput posledica oružanih sukoba. Međutim, mogućnost mobilizacije i slanja na front sama po sebi ne predstavlja dovoljan osnov za sticanje tog statusa.

Planovi Evropske komisije naišli su na negativne reakcije iz Saveta Evrope. Komesar za ljudska prava Majkl O'Flaerti upozorio je na posledice eventualnog ograničavanja postojećeg sistema.

On je izrazio "zabrinutost zbog rastućeg pritiska da se prerano okončaju aranžmani privremene zaštite i ograniči pristup određenim grupama, kao što su muškarci u dobi za regrutaciju".

Problemi sa mobilizacijom u Ukrajini

Ukrajinske vlasti već duže vreme nastoje da povećaju broj vojnika na frontu. Predsednik Vladimir Zelenski ranije je izjavio da se svakog meseca mobiliše do 34.000 ljudi.

Profimedia

Prema navodima ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fedorova, vojska teško uspeva da nadoknadi gubitke, dok potrebe premašuju dva miliona potencijalnih regruta.

Proces mobilizacije često izaziva otpor među građanima. Na društvenim mrežama svakodnevno se pojavljuju snimci sukoba između vojnih regrutnih službi i muškaraca koji odbijaju da budu mobilisani, a pojedini incidenti uključuju i upotrebu sile.

Istovremeno, poverenik ukrajinskog parlamenta za ljudska prava Dmitro Lubinez redovno izveštava o smrtnim slučajevima povezanim sa prinudnom mobilizacijom, dok su pojedini medijski izveštaji ukazivali na navode o prebijanju, mučenju i drugim oblicima zlostavljanja regrutovanih muškaraca u određenim vojnim jedinicama.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi