Izbor je pao na njega: Zvaničnik Evropske unije kontaktirao Putina zbog pregovora o miru u Ukrajini

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta preduzeo je korake ka uspostavljanju kontakta sa Kremljom kako bi se otvorio prostor za razgovore o mogućem okončanju rata u Ukrajini, prenosi Blumberg pozivajući se na izvore upoznate sa dešavanjima.

Kako navode sagovornici agencije, Koštin glavni savetnik razgovarao je u dva navrata sa visokim ruskim zvaničnikom koji se smatra bliskim predsedniku Vladimiru Putinu. Cilj tih kontakata bilo je stvaranje osnove za "buduće, sadržajnije kontakte".

Portparolka predsednika Evropskog saveta odbila je da komentariše ove informacije, a ni iz Kremlja nije stigao odgovor na novinarske upite.

Košta je još prošlog meseca poručio da će Evropa "u pravom trenutku morati da razgovara sa Rusijom" kako bi se rešavala pitanja od zajedničkog bezbednosnog značaja.

U međuvremenu, pojedine članice Evropske unije razmatraju mogućnost imenovanja posebnog izaslanika za komunikaciju sa Moskvom, jer Brisel nastoji da obezbedi aktivniju ulogu u eventualnim mirovnim pregovorima Rusije i Ukrajine.

Međutim, prema izvorima, ta inicijativa nije naišla na jednoglasnu podršku među evropskim državama. Dodatne polemike izazvala je činjenica da je Putin među mogućim posrednicima pomenuo bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, koji je godinama bio povezan sa ruskim energetskim sektorom.

Tanjug/AP Photo/Thibault Camus

Istovremeno, Nemačka, Francuska i Velika Britanija usklađuju svoje stavove o mogućim pregovorima sa Moskvom zajedno sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

Evropski zvaničnici procenjuju da bi kombinacija sve većih ekonomskih troškova rata, intenziviranja ukrajinskih napada na ruskoj teritoriji i sporijeg napredovanja ruskih snaga na frontu mogla da stvori povoljnije uslove za obnovu pregovaračkog procesa.

Jedan evropski zvaničnik naveo je da EU želi da pripremi jedinstven pristup za trenutak kada komunikacija sa Kremljom bude postala učestalija i konkretnija.

Kao dodatni element koji bi mogao da utiče na situaciju pominje se i nedavni sporazum SAD i Irana, za koji se veruje da bi mogao da obori cenu nafte i smanji prihode koje Rusija ostvaruje od izvoza energenata.

Ipak, Putin i dalje odbija zahteve za prekid vatre pre početka pregovora, tvrdeći da bi takav potez omogućio Ukrajini da dodatno ojača svoje vojne kapacitete.

Ruski predsednik se takođe protivi ideji raspoređivanja evropskih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji, dok kao jedan od uslova za postizanje mira navodi predaju dodatnih delova Donjecke oblasti Rusiji, što vlasti u Kijevu kategorički odbacuju.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi