Bes zbog sporazuma Irana i SAD: Zašto Izrael tvrdi da ga je Tramp izdao

Nakon više od tri i po meseca borbi i intenzivnih pregovora američki predsednik Donald Tramp objavio je da su Sjedinjene Američke Države i Iran, uz posredovanje Pakistana, postigli sporazum o okončanju neprijateljstava.

Očekuje se da će takozvani Memorandum o razumevanju Sjedinjenih Američkih Država i Irana biti potpisan u Ženevi 19. juna.

Prema izveštajima, memorandum o razumevanju predviđa da će po potpisivanju obe strane proglasiti trenutni, potpuni i trajni prekid svih neprijateljstava u regionu, uključujući i u Libanu.

Blokada Irana bila bi ukinuta, Vašington bi se obavezao da se ne meša u unutrašnje poslove Irana, da se uzdrži od povećanja broja trupa u regionu i da oslobodi polovinu zamrznute imovine Irana, što je približno 12 milijardi dolara.

Zauzvrat, Iran bi ponovo potvrdio posvećenost Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja i potvrdio da nikada neće proizvoditi, razvijati ili nabavljati nuklearno oružje. Teheran bi takođe ponovo otvorio Ormuski moreuz za komercijalni pomorski saobraćaj u roku od 30 dana, prema aranžmanima koje je odredio Iran.

Izrael nije olako shvatio ovu vest. Opozicioni lider Jair Lapid rekao je da sporazum koji se postiže ne postiže "nijedan od ciljeva Izraela".

Daniel Torok/White House / Zuma Press / Profimedia

- Režim opstaje, raketni program ostaje netaknut, a Iran zadržava sposobnost da obnovi svoj nuklearni program. Ovo je potpuni neuspeh Netanjahua, a u tom procesu on pretvara Izrael u klijentsku državu koja prima naređenja o pitanjima sopstvene nacionalne bezbednosti - kazao je on.

Još jedan opozicioni političar, Jair Golan, bio je podjednako direktan, opisujući ovu politiku kao neuspeh.

- Tramp potpisuje sporazum koji usmerava milijarde dolara režimu ajatolaha, ostavlja nuklearnu infrastrukturu netaknutom, čuva balističku pretnju u stanju u kom jeste i baca pojas za spasavanje ubilačkom režimu u Teheranu - poručio je on.

Frustrirani i razočarani

Razgovori sa građanima Izraela pokazuju da su oni u istoj meri razočarani i nervozni i da sve više misle da je istorijska prilika propuštena.

Mor Koen, 37-godišnja stanovnica Tel Aviva, veruje da je sporazum propustio šansu "da završi posao".

Tanjug/Ronen Zvulun, Pool Photo via AP

- Ovaj sporazum u suštini garantuje još jedan rat u budućnosti jer sve što je bilo važno Izraelu ostalo je nerešeno, naročito pitanja koja nas najviše brinu - istakla je ona.

Prema procenama, pre rata Iran je posedovao oko 3.000 raketa, uključujući sisteme dugog dometa sposobne da pređu do 2.000 kilometara. Iako je sukob navodno prepolovio taj arsenal, preostalih 1.500 raketa i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju Izraelu.

Nisu u potpunosti rešene ni nuklearne zabrinutosti Izraela. Iako je Vašington više puta insistirao da Iran "nikada neće imati nuklearno oružje", nije ponudio nikakve konkretne garancije Izraelu. Američki zvaničnici se takođe nisu direktno osvrnuli na pitanje iranskih regionalnih posrednika, Hezbolaha na severu i Huta na jugu, koji nastavljaju da izazivaju Izrael sporadičnim raketnim i napadima dronovima.

- Opšti osećaj na ulici je da nas je Tramp izdao. Amerikanci jednostavno ne razumeju Bliski istok. Iran im je nagovestio narativ, a oni su poverovali, bilo zato što su zaista verovali u njega ili zato što su bili umorni od sukoba. Bliže se srednjoročni izbori, a političarima je potrebna podrška birača. U ovoj jednačini Izrael je na dnu liste prioriteta - rekao je za RT Maor Atijas, 56-godišnji stanovnik Haife.

ChatGPT

Mor deli tu procenu, tvrdeći da je američka spoljna politika u krajnjoj liniji vođena interesima, a ne savezima.

- Tramp ima svoju agendu. Danas je možda Netanjahuov najbolji prijatelj. Sutra bi mogao biti Kim Džong Unov najbolji prijatelj ako to služi njegovim interesima. Sve zavisi od toga šta mu lično i politički koristi - izjavila je ona.

"Izrael nije lak plen"

Mor i Maor, ipak, veruju da Izrael, za razliku od drugih u regionu, ne bi bio lak plen.

- Dobro smo opremljeni, visoko obučeni i odlučni da preživimo. Sa američkom podrškom ili bez nje, ostaćemo otporni i učinićemo sve što je potrebno da se odbranimo - rekao je Maor, a Mor se slaže.

- Realnost je da će Izrael na kraju možda morati sam da završi posao, bilo u Libanu ili Iranu. Naša bezbednost mora ostati glavni prioritet, bez obzira na to da li Tramp to odobrava - kazala je ona.

Profimedia

Ranije danas izraelski ministar odbrane Izrael Kac izdao je pismenu izjavu u kojoj signalizira da je Izrael spreman da snažno odgovori ako Iran interveniše u bilo kakvoj budućoj konfrontaciji koja uključuje Hezbolah.

- Nećemo praviti kompromise po pitanju vrhovnih bezbednosnih interesa Izraela ili zaštite naših građana i nećemo se povući iz bezbednosnih zona. Ako Iran napadne Izrael zbog događaja u Libanu, udarićemo na njega punom snagom i jasno pokazati nejednakost u moći između nas - navodi se u saopštenju.

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li bi Izrael imao slobodu da deluje nezavisno.

Izrael je najveći primalac američke vojne pomoći i svaki ozbiljan razdor sa Vašingtonom mogao bi imati značajne posledice. Tokom rata u Gazi predsednik SAD Džo Bajden privremeno je obustavio isporuke određene teške municije, uključujući bombe od 900 kilograma zbog zabrinutosti u vezi sa civilnim žrtvama u gusto naseljenim područjima.

Tramp bi mogao da izabere sličan kurs ako Izrael bude radio protiv želja Vašingtona. Međutim, ne vide svi sporazum kao strateški poraz.

Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin

Za neke Izraelce izbegavanje još jednog sukoba velikih razmera važnije je od lošeg sporazuma.

Jednostavno neodrživo

Lilah Kalderon, 40-godišnja majka troje dece, kaže da je rat sa Iranom ostavio težak emocionalni trag na brojnim porodicama.

- Rat sa Iranom je bio duboko traumatičan, posebno za porodice poput moje. Moj muž služi u rezervi, a briga za njegovu bezbednost držala me je budnom noćima. Kada smo čuli za sporazum, naša porodica je osetila istinsko olakšanje jer to znači da životi mogu biti pošteđeni i da vojnici neće biti primorani da provedu pedeset ili više uzastopnih dana služeći na više frontova - kazala je ona.

Neki stručnjaci su ne veruju da bi Izrael mogao da održi dugotrajnu vojnu kampanju čak i ako bi odlučio da deluje samostalno.

Amir Oren, jedan od izraelskih vojnih veterana i bezbednosni analitičar, tvrdi da je sposobnost zemlje da vodi dug rat protiv Irana ili Hezbolaha ograničena i strateškim i političkim realnostima.

- U slučaju Irana, očigledno je da promena režima nije moguća, jer atentati nisu imali željeni efekat i nije usledila revolucija. Uništavanje nuklearnih meta pokazalo se kao izvesno dejstvo, ali ne zadugo. Isto važi i za infrastrukturu balističkih raketa - kazao je on.

- Istovremeno, Izrael će biti pogođen, njegov arsenal za presretanje biće smanjen, a američka podrška više neće biti zagarantovana. Stoga, osim hitne hirurške operacije protiv egzistencijalne opasnosti, kao što je raketa sa nuklearnom glavom spremna za lansiranje, kampanja ne bi bila održiva, a domaća podrška brzo bi bila uskraćena vladi ako bi je predvodio nepouzdani Netanjahu - dodao je Oren.

Dok se diplomate spremaju da se okupe u Ženevi, deluje da je memorandum uspeo da zaustavi rat. Da li će sporazum obezbediti trajni mir ili će samo odložiti sledeći sukob, ostaje pitanje bez odgovora.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi