Opasne nuspojave, a mala korist: Novi lekovi za Alchajmera pod znakom pitanja

Inovativni lekovi za Alchajmerovu bolest verovatno neće koristiti pacijentima, zaključak je najnovije analize.

Njihova delotvornost je "znatno manja" od onoga što je potrebno da bi se napravila razlika u životima pacijenata sa demencijom, ukazuju istraživači.

Međutim, njihov izveštaj kritikuju pojedini stručnjaci nazivajući ga fundamentalno pogrešnim.

Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) trenutno neće plaćati ove lekove, a privatna 18-mesečna terapija koštala bi više od 100.000 evra.

Da li se isplati plaćati ih?

Lekovi napadaju lepljivu masu, zvanu beta amiloid, koja se nakuplja u prostorima između moždanih ćelija kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.

Antitela, slična onima koje telo proizvodi da bi napadalo viruse ili bakterije, napravljena su da otkriju amiloid i uklone ga iz mozga.

Ovaj pristup je godinama bio neuspešan, ali dva leka, lekanemab i donanemab, pokazala su da mogu da uspore napredovanje Alchajmera - bio je to prvi put da je neki lek usporio uništavanje mozga kod ove bolesti.

Kokrejnova kolaboracija, nezavisno i detaljno analizira medicinske podatke.

Ispitala je 17 studija o lekovima koji uklanjaju amiloid iz mozga, u kojim je učestvovalo 20.342 dobrovoljca.

Zaključili su da ovaj pristup usporava Alchajmerovu bolest, ali ne dovoljno da bi napravio značajnu razliku za pacijente.

Istovremeno, uočene se i nus pojave - oticanje mozga i krvarenje.

Lekove je trebalo davati svake dve do četiri nedelje.

Edo Ričard, jedan od autora izveštaja i profesor neurologije na Univerzitetskom medicinskom centru Radbaud u Holandiji, leči pacijente sa demencijom na svojoj klinici.

Na pitanje šta bi poručio pacijentima, odgovorio je:

- Rekao bih im da mislim da im ovi lekovi verovatno neće koristiti i da su opterećujući. Mislim da je izuzetno važno da budemo iskreni prema našim pacijentima o tome šta mogu da očekuju. Uvek sam oprezan kako ljudima ne bih pružio lažnu nadu.

Sada bi trebalo istražiti druge metode za lečenje Alchajmerove bolesti poput tretiranja upale u mozgu.

Zaključke najnovijeg izveštaja podržali su dugogodišnji kritičari lekova.

- Nesrećno je i nepravedno prema porodicama pogođenih demencijom što su se ovi lekovi reklamirali, a da nisu bili potkrepljeni čvrstom naukom, stvarajući lažnu nadu - izjavio je Robert Hauard sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL).

Međutim, način na koji je analiza sprovedena izazvao je žestoku debatu.

Svi anzalizirani lekovi uklanjaju amiloid iz mozga i analiza zapravo pokazuje da li tretman funkcioniše.

Drugi stručnjaci ukazuju da su razlike u načinu delovanja svakog leka važne i da je nepravedno grupisati starije eksperimentalne lekove sa novijim za koje je dokazano da deluju.

Ovaj pristup "ne razjašnjava dokaze, već ih zamagljuje" i to je "njegov osnovni nedostatak".

- Mnogi rani programi lečenja su propali, ali novija antitela donela su skromnu, ali stvarnu korist - rekao je Bart D. Strudr iz Instituta za istraživanje demencije u Velikoj Britaniji na Univerzitetu u Londonu (UCL).

- Suštinski je važno da ovaj vid lečenja oprezno tumačimo - poručio je Ričard Oukli iz Društva za Alchajmerovu bolest.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi