"To što mi imamo to je ljubav prema otadžbini!" Šta je zajedničko Srbiji i Izraelu? (VIDEO)

Jedna od zanimljivih paralela između Srbije i Izraela, prema rečima rabina Jošue Kaminecki, ogleda se u snažnoj povezanosti naroda sa svojom zemljom, naročito u trenucima krize.

- Izrael je jedina zemlja na svetu gde se, u trenutku krize ili rata, dešava potpuno suprotan proces od uobičajenog. Kada je počeo rat u Ukrajini, više od četiri miliona ljudi odmah je napustilo zemlju. Međutim, kada je počeo rat u Izraelu, Izraelci koji žive širom sveta poželeli su da se vrate kući. Vraćaju se u Izrael i gotovo niko ne želi da ode iz zemlje - navodi rabin Kaminecki.

Veza između vere, identiteta i istorijskog iskustva kod naroda poput Izraelaca i Srba nije samo kulturna – ona je duboko egzistencijalna. Kod oba naroda vera nije bila dodatak identitetu, već njegov temelj, naročito u trenucima kada je sve drugo bilo ugroženo ili izgubljeno.

Vera nikada nije bila samo pitanje ličnog uverenja. Kod nekih naroda ona je postala kičma identiteta, poslednja linija odbrane kada su država, granice i sigurnost nestajali. Među takvima se posebno izdvajaju Izrael i Srbija – dva naroda čija istorija pokazuje da vera nije bila dodatak identitetu, već njegov temelj.

Kod Jevreja, vera je vekovima bila jedina konstanta. Nakon razaranja Jerusalima i dugog perioda bez sopstvene države, narod je opstajao rasut širom sveta. Nije bilo teritorije, nije bilo političke moći, ali je postojalo nešto jače – Judaizam. Upravo je vera postala „pokretna otadžbina“, nešto što se nosi sa sobom bez obzira na to gde se čovek nalazi. Kroz zakone, običaje i svete spise očuvan je identitet koji nije mogao da izbledi ni pod pritiscima progona, ratova i tragedija poput Holokaust. Povratak u Izrael 1948. godine zato nije bio samo politički čin – bio je istorijsko i duhovno ispunjenje ideje koja je vekovima živela u veri.

Sličan obrazac može se prepoznati i u srpskom istorijskom iskustvu. Kada je država nestala pod Osmanlijama, narod nije nestao – jer je imao oslonac u veri. Srpska pravoslavna crkva nije bila samo religijska institucija, već čuvar jezika, pisma i svesti o pripadnosti. Manastiri su postali mesta gde se čuvala istorija, ali i identitet. Predanje o Kosovska bitka vremenom je preraslo u mnogo više od istorijskog događaja – postalo je simbol izbora između prolaznog i večnog, između zemaljskog i duhovnog. U tom okviru, ličnost Sveti Sava dobija posebno mesto, jer spaja veru, obrazovanje i temelje državnosti.

Zbog toga se između ova dva naroda mogu povući duboke paralele. I jedni i drugi su kroz istoriju prolazili kroz stradanja koja su ostavila snažan trag u kolektivnoj svesti. I jedni i drugi su, u trenucima kada su gubili političku moć ili teritoriju, opstajali zahvaljujući veri. I jedni i drugi razvili su snažan odnos prema pamćenju – jer za njih istorija nije samo niz prošlih događaja, već deo identiteta koji se prenosi iz generacije u generaciju.

Razlika ipak postoji. Kod Izraela, vera je bila oslonac narodu bez teritorije – globalni identitet koji je nadživeo raseljavanje. Kod Srba, vera je bila čuvar identiteta na sopstvenoj zemlji, ali pod tuđom vlašću. Jedni su opstajali rasuti, drugi ukorenjeni, ali pod pritiskom. I jedni i drugi su pokazali isto: da narod ne čine samo granice i institucije, već pre svega ono što nosi u sebi.

U vremenu kada se identiteti često svode na politiku ili trenutne okolnosti, iskustvo Izraela i Srbije podseća na nešto dublje. Kada sve drugo nestane, ostaje ono što se ne može oduzeti – vera, pamćenje i svest o pripadnosti. Upravo tu leži razlog zašto su ova dva naroda opstala uprkos istorijskim lomovima koji su mnoge druge izbrisali.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi