Granice su odavno iscrtane: Šta je Veliki Izrael i da li je to zaista cilj tamošnjih političara?

Nedavni komentari američkih i izraelskih zvaničnika koji podržavaju koncept "Velikog Izraela" podigli su uzbunu širom regiona i bacili svetlo na viziju o kojoj se ranije retko javno govorilo.

Intervju koji je polovinom februara emitovao američki desničarski podkaster Taker Karlson sa američkim ambasadorom u Izraelu Majkom Hakabijem ponovo je uzburkao priče, kao i upad izraelskih snaga u Liban u okviru aktuelnog sukoba na Bliskom istoku bez skrivanja želje za osvajanjem određenog dela teritorije ove zemlje.

Karlson, uticajna ličnost koja je glasno kritikovala Izrael tokom protekle godine, više puta je pitao Hakabija da li podržava da Izrael kontroliše celu zemlju između reke Nil u Egiptu i reke Eufrat u Iraku.

Hakabi, hrišćanski cionista, nije se odrekao verovanja da je Biblija obećala tu zemlju Izraelu, iako ona sada obuhvata ceo ili deo Egipta, Iraka, Jordana, Libana, Saudijske Arabije i Sirije.

- Bilo bi u redu da uzmu sve - rekao je Hakabi, što je izazvalo bes tih i drugih zemalja u regionu, od kojih su mnoge bliski saveznici SAD.

Nedugo po emitovanju ove epizode Karslonovog potkasta izraelski opozicioni lider Jair Lapid rekao je da će "podržati sve što će Jevrejima omogućiti veliku, široku, jaku zemlju i sigurno utočište".

Profimedia

- Cionizam se zasniva na Bibliji. Naš mandat nad zemljom Izraela je biblijski i biblijske granice zemlje Izraela su jasne... Stoga su granice granice Biblije - rekao je izraelski političar.

Ali šta je tačno Veliki Izrael i da li je to zaista krajnji cilj nekih izraelskih političara?

Definisanje Velikog Izraela

Najekspanzionističkija tvrdnja za Veliki Izrael zasniva se na biblijskom stihu koji govori o Bogu koji sklapa zavet sa Avramom koji obećava njegovim potomcima zemlju između Nila i Eufrata (Postanje 15:18-21).

To bi uključivalo jevrejski narod, sa plemenima Izraela za koja se veruje da potiču od Avramovog sina, Isaka, ali bi takođe uključivalo i decu drugog Avramovog sina, Izmaela, koji se smatra pretkom Arapa.

Druge definicije zasnovane na različitim biblijskim stihovima užeg su teritorijalnog obima i preciziraju da će zemlja Izraela biti obećana plemenima Izraela koja potiču od Isaka.

 

 

Kako je Izrael radio na postizanju ekspanzije?

Sadašnja država Izrael nastala je iz britanskog Mandata za Palestinu 1948. godine. Mandat, koji je stvorila Liga naroda nakon Prvog svetskog rata i britanske okupacije Palestine, geografski je ograničio Izrael nakon njegovog stvaranja.

Rat 1948. godine koji je usledio nakon završetka Mandata doveo je do toga da Izrael preuzme kontrolu nad celom Palestinom, sa izuzetkom Zapadne obale i Pojasa Gaze.

Ali Izrael se ubrzo proširio silom - 1967. godine je pobedio arapske snage i preuzeo kontrolu nad Zapadnom obalom i Gazom, kao i nad egipatskim Sinajskim poluostrvom i okupiranom sirijskom Golanskom visoravni. Izrael nastavlja da okupira sve te teritorije, sa izuzetkom Sinaja, koji je vratio Egiptu 1982. godine.

Od tada Izrael ignoriše međunarodno pravo i nastavlja da okupira palestinsku i sirijsku zemlju i pokazuje malo poštovanja prema suverenitetu svojih suseda, zauzimajući sve više zemlje u Siriji, kao i u Libanu.

Profimedia

Koliko je popularna ideja Velikog Izraela?

Ovo treba razložiti na dva odvojena koncepta - širenje Izraela na teritoriju koja se neposredno graniči sa njim i najekstremniju definiciju Velikog Izraela: između Nila i Eufrata.

Što se tiče širenja u neposrednu okolinu, izraelski Jevreji uglavnom podržavaju aneksiju Istočnog Jerusalima, koji je okupirana palestinska teritorija, i Golanske visoravni.

Izraelska vlada nastavlja da se kreće ka defakto aneksiji okupirane Zapadne obale. Izraelski političari se razlikuju u tome koliko su otvoreni u svojoj podršci formalnoj aneksiji Zapadne obale, ali većina vodećih izraelskih političara podržava ilegalna izraelska naselja na toj teritoriji.

Širenje izraelskih naselja u Gazu nije toliko popularno, ali ga podržavaju krajnje desničarske izraelske stranke.

Veliki Izrael, koji uključuje delove Jordana, ili najekstremnija definicija za ono što se smatra da je "između Eufrata i Nila", malo je kontroverznija. Pre 1948. godine mnogi cionisti su tražili ne samo Palestinu već i Jordan za svoju buduću državu - jedna od najvažnijih cionističkih oružanih grupa u to vreme, Irgun, čak je uključila mapu i Palestine i Jordana u svoj amblem.

Profimedia

Ali nakon osnivanja Izraela ovo je palo u drugi plan, a otvoreni pozivi na znatno prošireni Izrael bili su uglavnom ograničeni na margine. Ali te margine, krajnje desničarske ličnosti poput Bezalela Smotriča i Itamara Ben-Gvira, sada su došle na vlast, što odražava širu radikalizaciju unutar samog izraelskog društva.

To znači da izraelski "mejnstrim" političari poput premijera Benjamina Netanjahua i centristi poput Lapida ili otvorenije podržavaju neki oblik Velikog Izraela izvan Zapadne obale ili su manje spremni da mu se javno suprotstave.

Koliko se ugroženo osećaju zemlje regiona?

Regionalne države su rekle da bi aneksija Zapadne obale bila crvena linija, ali nisu uspele da zaustave izraelsku okupaciju.

Nagoveštaji šireg širenja doveli su do ljutite reakcije arapskih zemalja. Ovo seže dalje od Hakabijevih nedavnih komentara. Na primer, Jordan je osudio Smotriča, izraelskog ministra finansija, kada je održao govor 2023. godine za podijumom na kom je bila prikazana mapa koja je prikazivala Jordan kao deo Izraela.

Hakabijevu podršku Velikom Izraelu osudilo je više od desetak država, uključujući Saudijsku Arabiju, Egipat i Tursku.

U arapskim i muslimanskim državama bes zbog komentara delimično proizilazi iz osećaja nedostatka poštovanja prema suverenitetu regionalnih država, ali to takođe ističe strahove da je ravnoteža snaga u regionu naklonjena Izraelu koji je sve spremniji da napada širom Bliskog istoka i ima malo interesovanja za mir.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi