Napad na bazu Dijego Garsija prestravio svet: Iran je moćniji nego što smo mislili!

Iran je pokušao da pogodi američko-britansku vojnu bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu lansiranjem dva balistička projektila, što se tumači kao potencijalna nova faza eskalacije sukoba, imajući u vidu da se baza nalazi oko 4.000 kilometara od iranske teritorije.

Napad, međutim, nije uspeo. Prema informacijama američkih zvaničnika, prvi projektil je otkazao tokom leta i pao u more, dok je drugi presreo američki ratni brod uz pomoć sistema SM-3, koji uništava metu direktnim udarom, odnosno principom "hit-to-kill", bez eksplozivne bojeve glave.

Baza Dijego Garsija smeštena je na udaljenom ostrvu u arhipelagu Čagos i važi za jednu od ključnih vojnih tačaka na svetu. U njoj se povremeno nalaze i bombarderi sposobni za nošenje nuklearnog oružja. Zanimljivo je da je Velika Britanija upravo nedavno ovu bazu, zajedno sa bazom Ferford u Engleskoj, ustupila Sjedinjenim Američkim Državama za "specifične obrambene operacije protiv Irana".

Arhipelag Čagos, koji čini oko 60 ostrva, predstavlja Britansku teritoriju u Indijskom okeanu i poslednju koloniju koju je London formirao odvajanjem od Mauricijusa 1965. godine. Nalazi se između istočne Afrike i Indonezije. Kako bi izgradili vojnu bazu, Britanci su krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih prinudno raselili oko dve hiljade lokalnih stanovnika.

Prema sporazumu iz 1966. godine, SAD su dobile pravo korišćenja ostrva na 50 godina, uz mogućnost produženja za dodatnih 20. Iako je taj rok istekao 2016, ugovor je produžen do 2036. godine. Kasnije, 2025, Velika Britanija je formalno pristala da vrati suverenitet nad arhipelagom Mauricijusu, ali je zadržala pravo dugoročnog zakupa baze na 99 godina.

Profimedia

Baza Dijego Garsija je imala značajnu ulogu i u ranijim američkim operacijama, uključujući napade na Avganistan nakon 11. septembra, kao i tokom kasnijeg "rata protiv terorizma", kada su avioni polazili direktno sa ovog ostrva ka Avganistanu i Iraku.

Ovaj pokušaj napada izazvao je zabrinutost u Vašingtonu, jer Iran godinama tvrdi da njegove rakete imaju domet do 2.000 kilometara, dok bi ovaj slučaj mogao ukazivati na znatno veći domet. Pretpostavlja se da su korišćeni projektili "Horemšahr-4", koji nose bojeve glave teže od jedne tone.

Ukoliko bi se potvrdilo da mogu precizno da pogađaju ciljeve na udaljenosti od 4.000 kilometara, to bi značilo da bi u njihovom dometu mogle biti i evropske prestonice poput Pariza. Ipak, postoji i mogućnost da je ovaj napad bio svojevrsni blef Revolucionarne garde kako bi se stvorio utisak o većim vojnim kapacitetima nego što se ranije verovalo, navode analitičari.

 

 

Napad je usledio nakon izjave američkog predsednika Donalda Trampa da bi SAD mogle da smanje obim operacija koje izvode protiv Irana.

- Približavamo se ispunjenju naših ciljeva dok razmatramo postupno smanjenje naših velikih vojnih napora na Bliskom istoku u odnosu na iranski teroristički režim - rekao je Tramp.

Među ciljevima koje je naveo nalazi se i "potpuna degradacija iranskih raketnih sposobnosti, lansera i svega ostalog što se na njih odnosi".

Ipak, pokušaj napada na Dijego Garsiju sugeriše da Teheran i dalje raspolaže kapacitetima za uzvratne udare.

Sve detalje o dešavanjima na Bliskom istoku možete pratiti u našem blogu uživo.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi