Da li bi Tramp mogao da okupira Ormuski moreuz? Najveća noćna mora svetske ekonomije preti da dovede planetu u potpuni haos

Godinama su geopolitički analitičari upozoravali da je među najstrašnijim od svih scenarija za svetsku ekonomiju zatvaranje Ormuskog moreuza, a sada se to zaista i dogodilo.

Svet još nije osetio pune posledice toga i pita se "zašto se to predstavlja kao da je lošije nego što jeste".

Istina je da će se uticaj zatvaranja možda osetiti tek nakon nekog vremena, ali bi mogao biti potpuno destabilizujući, kako za zemlje Zaliva, tako i za ostatak sveta.

Najava veće inflacije

Nagli porast cena gasa je najava veće inflacije u narednim mesecima. Mnoge zemlje Bliskog istoku smanjile su proizvodnju nakon napada Irana i nakon saopštenja da je moreuz zatvoren.

Za mnoge azijske zemlje, od Indije i Pakistana do Južne Koreje i Tajvana, ovo je katastrofalna vest. Većina njih ima male ili nikakve zalihe gasa, pa će se u narednim mesecima boriti da obezbede dovoljno metana kako bi njihove elektrane radile, kao i sistemi za grejanje.

Profimedia

To će, zauzvrat, podići cene širom sveta, uključujući i u Evropi, koja je takođe zavisna od tečnog prirodnog gasa (TPG) kako bi popunila deo praznine koju je ostavio ruski gas nakon obustave snabdevanja cevovodima nakon invazije na Ukrajinu. Što duže moreuz bude zatvoren i što duže Katar ne bude pumpao gas, to će ova kriza biti dublja.

Svakodnevni proizvodi zavise od proizvodnje u Zalivu

Nije u pitanju samo gas. Katar takođe izvozi trećinu svetskog helijuma. Bez helijuma mnogi savremeni aparati ne mogu da funkcionišu.

Zaliv obezbeđuje oko polovine svetske sumporne kiseline, bez koje ne može da se pravi eksploziv ili rafiniše bakar.

Ukratko, može se očekivati da će se poremećaji u Zalivu proširiti na ostatak sveta svakog narednog dana.

Profimedia

Osim toga, ove nacije imaju ograničenu količinu skladišta za naftu, što postavlja pitanje "šta će se desiti za nekoliko dana kada se to skladište iscrpi?" Kratak odgovor je ili će morati da zatvore svoja naftna polja, što bi moglo da nanese trajnu štetu, ili će spaliti ili prosuti naftu.

Tu su i pitanja o tome šta ovo znači za region koji zavisi od imigranata. Šta se dešava ako i kada ti imigranti, od kojih većina nikada nije očekivala da će morati da živi pod pretnjom vazdušnog udara, napusti zemlju?

Može li Tramp da "preuzme" Ormuski moreuz?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp rekao je nedavno da "razmišlja da preuzme" Ormuski moreuz kako bi ostao otvoren. Moreuz povezuje Zaliv sa Omanskim zalivom i to je jedini put do otvorenog okeana za proizvođače nafte u Zalivu.

Rat u Iranu je u utorak ušao u 11. dan, dok se napadi na Iran, kao i na Izrael i američku imovinu na Bliskom istoku, uključujući Bahrein, Kuvajt, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju, nastavljaju.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Rat je doveo do skoka cena nafte. Pored napada na američku vojnu imovinu i infrastrukturu u zemljama Bliskog istoka kao odgovor na američko-izraelsku kampanju, Iran je pretio da će napasti brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, dovodeći tu rutu u ozbiljan rizik za oko jedne petine svetskih zaliha nafte.

Nestabilnost na energetskim tržištima izazvana ratom protiv Irana vremenom će se pogoršati, upozorili su članovi industrije.

Šta je Tramp rekao o Ormuskom moreuzu?

Tokom intervjua za "CBS News" u ponedeljak, Tramp je rekao da "razmišlja o preuzimanju" Ormuskog moreuza kako bi se obezbedio da će on ostati otvoren.

Tramp je takođe zapretio da će povećati napade na Iran ako on poremeti protok nafte u Ormuskom moreuzu.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

- Ako Iran učini bilo šta što zaustavlja protok nafte u Ormuskom moreuzu, Sjedinjene Američke Države će ih gađati DVADESET PUTA JAČE nego do sada - rekao je Tramp tokom konferencije za novinare na Floridi u ponedeljak.

- Neću dozvoliti terorističkom režimu da drži svet kao taoca i pokušava da zaustavi snabdevanje sveta naftom. A ako Iran učini bilo šta da to uradi, biće pogođeni na mnogo, mnogo jačem nivou - kazao je on, napominjući da će se rat završiti u kratkom roku.

Ranije je rekao da bi rat, koji je počeo 28. februara, mogao da traje "četiri do pet nedelja" i da američka vojska ima "sposobnost da on traje mnogo duže od toga".

Da li SAD mogu da okupiraju Ormuski moreuz?

Tokom intervjua za "CBS" Tramp nije objasnio kakvi bi bili planovi SAD za "preuzimanje" moreuza. Međutim, tehnički, SAD ne mogu da "okupiraju" moreuz.

Aleksandar Friman, partner u timu za brodarstvo u britanskoj advokatskoj firmi "Hill Dickinson", rekao je da "SAD nemaju jurisdikciju nad Ormuskim moreuzom, koji se ne računa u međunarodne vode prema UNCLOS-u [Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora]".

Profimedia

- Bez saglasnosti Irana i Omana, čije suverene teritorijalne vode pokrivaju moreuz, preuzimanje moreuza od SAD verovatno bi predstavljalo upad u jurisdikciju Irana i Omana, čak i tamo gde je cilj zaštita bezbednog prolaza brodova - dodao je on.

Međutim, u odsustvu prekida vatre i ponovnog otvaranja moreuza, moguće je da će brodove kroz moreuz pratiti američke ili međunarodne mornarice.

Tokom intervjua prošle nedelje Tramp je rekao da će američka mornarica pratiti brodove u plovnom putu "ako je potrebno što je pre moguće".

Govoreći na Kipru u ponedeljak, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da Francuska i njeni saveznici takođe pripremaju "čisto odbrambenu" misiju pratnje brodova kroz Ormuski moreuz kada se završi "najintenzivnija faza" američko-izraelskog rata protiv Irana.

Makron nije dao dalje detalje, ali je rekao da "prateću misiju" moraju pripremiti i evropske i neevropske zemlje.

Kako je Iran odgovorio i kakva je njegova strategija?

Iranski lideri nisu pokazali nikakve znake povlačenja zbog rata ili zatvaranja Ormuskog moreuza.

Profimedia

Ministar spoljnih poslova zemlje Abas Aragči rekao je u utorak da će Iran nastaviti da se bori koliko god bude potrebno.

U intervjuu za CNN Kamal Harazi, savetnik za spoljnu politiku u kancelariji vrhovnog vođe, isključio je diplomatiju i rekao da će se rat nastaviti.

- Više ne vidim prostora za diplomatiju. Zato što je Donald Tramp obmanjivao druge i nije ispunjavao svoja obećanja, a to smo iskusili u dva perioda pregovora - dok smo bili uključeni u pregovore oni su nas napali - rekao je Harazi.

On je predložio da zemlje Zaliva i druge države izvrše ekonomski pritisak na SAD i Izrael da okončaju rat u Iranu kako bi se diplomatija vratila na pregovarački sto.

Rob Gajst Pinfold, predavač međunarodne bezbednosti na Kings koledžu u Londonu, rekao je za Al Džaziru da Iran ima "potpuno drugačiji pristup ratovanju" nego u prošlosti, kada se činilo da se opredelio za sporu i stabilnu eskalaciju.

Pinfold je rekao da tvrdnju Irana da napada samo američku imovinu u Zalivu "treba uzeti sa mnogo većom rezervom".

- Ono što sada rade jeste da pokušavaju da stvore što je više moguće haosa kako bi destabilizovali region i globalna tržišta, naštetili ekonomiji, naštetili državama Zalivskog saveta za saradnju, kako bi SAD u nekom trenutku odlučile da se ovaj sukob više ne isplati i da će insistirati na prekidu vatre - objasnio je on.

Šta bi se moglo dešavati dalje?

Skot Lukas, profesor američke i međunarodne politike na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, rekao je za Al Džaziru da ako se domaća situacija pogorša za Trampa, može postojati mogućnost da države Zaliva zatraže povlačenje.

Lukas je dodao da bi to "posebno bilo moguće" ako dođe do još jednog skoka cene nafte u narednim danima.

Sa približavanjem srednjoročnih izbora u SAD u novembru, domaći pritisak na Trampovu administraciju da zaustavi rat protiv Irana mogao bi da se poveća.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi