Pojavila se fotografija mrtvog vrhovnog vođe: Leži pod ruševinama, internet preplavili stravični snimci

Od početka vazdušnih udara koje su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli protiv Irana 28. februara informacije o toku sukoba su veoma ograničene. I Vašington i izraelske vlasti objavljuju samo deo podataka, što dodatno otežava razumevanje stvarnog stanja na terenu.

Stručnjak iz Centra za istočne studije Marek Matušjak objašnjava da je u Izraelu odmah nakon početka operacije uvedena vojna cenzura.

Zbog toga je, kako navodi, znatno teže doći do pouzdanih informacija, bilo da je reč o razmerama iranskog odgovora ili o tome koliko je efikasna izraelska protivvazdušna i protivraketna odbrana.

Drugim rečima, potpuna slika razvoja događaja i dalje nije dostupna javnosti.

Stari snimci predstavljeni kao novi

U takvom okruženju nedostatka informacija društvene mreže postaju plodno tlo za širenje netačnih sadržaja. Video-snimci i fotografije koji su poslednjih dana preplavili internet uglavnom se mogu svrstati u dve kategorije.

 

 

Prvu grupu čine materijali iz ranijih sukoba na Bliskom istoku. U tim snimcima vide se eksplozije ili zapaljene zgrade, ali se sada objavljuju kao navodni dokazi iranskih napada kao odgovora na akcije Izraela i SAD.

U istoj kategoriji su i fotografije velikih okupljanja ljudi koje se predstavljaju kao pogreb vrhovnog iranskog vođe. Međutim, u stvarnosti je reč o kadrovima sa sahrane lidera Hezbolaha održane u Libanu početkom 2025. godine.

Jedan takav snimak je 1. marta 2026. godine objavljen kao navodna sahrana vrhovnog vođe Irana, iako potiče sa događaja u Libanu. Tek nekoliko dana kasnije označen je kao sadržaj koji obmanjuje javnost.

Veštačka inteligencija stvara uverljive falsifikate

Drugu, potencijalno opasniju grupu čine fotografije i video-snimci napravljeni pomoću veštačke inteligencije.

 

 

Među najdeljenijim objavama krajem februara i početkom marta 2026. našla se navodna fotografija tela vrhovnog iranskog vođe Alija Hamneja, za koje se tvrdilo da je pronađeno pod ruševinama njegove rezidencije pogođene bombardovanjem 28. februara.

Iako je ubrzo utvrđeno da je fotografija falsifikat, ona je i dalje široko deljena na društvenim mrežama poput Fejsbuka i Iksa.

Razlog je, između ostalog, to što savremeni sistemi generativne veštačke inteligencije, poput alata Nano Banana, mogu da naprave veoma uverljive vizuelne sadržaje. Kada korisnici brzo pregledaju objave na društvenim mrežama, često ne primete da je reč o digitalno generisanoj i lažnoj fotografiji.

Sve o dešavanjima na Bliskom istoku možete iz minuta u minut čitati u našem blogu uživo.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi