Srušene decenije apsolutne vlasti: Ko je bio Ali Hamnei, čovek koji je oblikovao sudbinu Irana! Likvidirali ga Izrael i Amerika!

Ajatolah Ali Hamnej, vrhovni vođa Islamske Republike Iran, ubijen je, potvrdio je američki predsednik Donald Tramp. Nakon brojnih spekulacija o smrti iranskog lidera, vest da je Hamnej mrtav, potvrdio je i Iran!

Na njegovom nalogu na društvenoj mreži Iks objavljena je poruka:

- U uzvišenom imenu Hajdara (imama Alija), mir neka je s njim. Bez njega nema ni neba ni zemlje. Bez njega nema ljubavi poput Zejnebine - napisano je.

Ko je bio ajatolah Ali Hamnej

Ali Khamenei (puno ime Ali Hoseini Hamnej) rođen je 17. jula 1939. godine u Mešhedu, jednom od najvažnijih šiitskih verskih centara. Deset godina nakon Islamske revolucije postao je vrhovni vođa Irana, dok je prethodno obavljao funkciju predsednika države od 1981. do 1989. godine.

Rođen je u religioznoj porodici, a njegov otac bio je sveštenik skromnog uticaja. Hamnej je studirao teologiju i islamsko pravo u Mešhedu, a potom je usavršavao versko obrazovanje kod istaknutih šiitskih autoriteta, među kojima je bio i Ruhollah Khomeini. Prihvatio je doktrinu „vilajat al-fakih“ (vladavina islamskog pravnika), koja je postala temelj političkog sistema Islamske Republike.

Uloga u Islamskoj revoluciji

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina bio je otvoreni protivnik šaha Mohammad Reza Pahlavi. Više puta je hapšen i zatvaran zbog političkog delovanja. Postao je blizak saradnik ajatolaha Homeinija i aktivno učestvovao u širenju njegovih ideja kroz propovedi i organizovanje pokreta otpora.

Nakon Islamske revolucije 1979. godine, Hamnej je zauzeo visoku poziciju u novouspostavljenoj vlasti. Učestvovao je u formiranju Revolucionarne garde i imao snažan uticaj u bezbednosnim strukturama države.

Uspon na čelo Irana

Nakon atentata na tadašnjeg predsednika Mohammad Ali Rajai, Hamnej je 1981. izabran za predsednika Irana. Iako je ta funkcija tada imala ograničena ovlašćenja, imao je značajnu ulogu tokom iransko-iračkog rata i u unutrašnjoj konsolidaciji sistema.

Posle smrti Homeinija 1989. godine, izabran je za vrhovnog vođu, uprkos tome što nije imao najviši verski rang. Ustav je izmenjen kako bi mu bilo omogućeno da preuzme tu funkciju.

Kao vrhovni vođa, imao je vrhovnu komandu nad oružanim snagama, pravo da imenuje i smenjuje ključne funkcionere, uključujući vojne komandante i sudije, kao i odlučujuću ulogu u strateškim pitanjima države.

Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP

Tvrda linija prema Zapadu

Hamnej je važio za konzervativnog lidera i snažnog protivnika Zapada.

Njegove političke stavove karakterisali su:

- Oštar antiamerički i antiizraelski diskurs

- Podrška saveznicima Irana u regionu, uključujući Hezbolah, Hute i Hamas

- Insistiranje na očuvanju islamskih društvenih normi i ograničavanju zapadnog kulturnog uticaja

- Promovisanje „ekonomije otpora“, sa ciljem smanjenja zavisnosti od stranih investicija

- Podrška nuklearnom programu za mirnodopske svrhe, uz tvrdnju da je nuklearno oružje suprotno islamskim principima

Porodica i potencijalni naslednici

Hamnej je bio oženjen i ima šestoro dece – četiri sina i dve ćerke. Njegov sin Modžtaba Hamnej smatran je jednom od uticajnih figura unutar bezbednosnog i verskog establišmenta.

Zbog njegovih poznih godina i narušenog zdravlja, spekulacije o nasledniku bile su sve intenzivnije. Među potencijalnim kandidatima pominjani su verski i politički zvaničnici iz vrha sistema.

Odnos sa Rezom Pahlavijem

Reza Pahlavi, sin poslednjeg iranskog šaha, godinama je bio jedan od najglasnijih kritičara Islamske Republike. Zalagao se za sekularnu demokratiju i političke promene u Iranu. Hamnejev režim ga je predstavljao kao simbol kontrarevolucije i stranog uticaja.

Poseta Jugoslaviji

Kao predsednik Irana, Hamnej je 1989. godine boravio u zvaničnoj poseti tadašnjoj Jugoslaviji, gde ga je uz državne počasti dočekao Raif Dizdarević, predsednik Predsedništva SFRJ.

Godinama kasnije osvrnuo se na tu posetu, navodeći da je doček bio srdačan, ali da Jugoslavija, uprkos statusu nesvrstane zemlje, nije želela da proda Iranu konvencionalno naoružanje.

Sve informacije o ratu na Bliskom istoku možete pronaći u našem BLOGU UŽIVO.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi