Trampov Odbor za mir: Ko je u njemu, ko je zadužen za šta i ko je odbio poziv za članstvo?

Američki predsednik Donald Tramp osnovao je "Odbor za mir" pod opravdanjem da hoće da radi na stabilizaciji i rekonstrukciji Gaze, privlačeći učešće desetina zemalja širom Bliskog istoka, Azije i Evrope.

Dok se neki ključni saveznici SAD pridružuju, glavne zapadne sile su odbile punopravno članstvo, neke zbog podela oko uloge odbora u odnosu na Ujedinjene nacije.

Odbor je obećao 5 milijardi dolara za obnovu ratom razorene Gaze i posvetiće hiljade ljudi međunarodnim stabilizacionim i policijskim snagama za tu teritoriju.

Formalno osnovano sredinom januara u okviru Trampove mirovne mape za Gazu, stalno članstvo nakon prve tri godine navodno zahteva doprinos od milijardu dolara. Kritičari su dovodili u pitanje mandat Odbora i odsustvo palestinskog političkog predstavljanja.

Tramp je tokom svog govora na inauguraciji panela rekao da je to "najznačajnija" grupa svetskih lidera ikada formirana. Dodao je da se neke zemlje "igraju slatko" time što se još nisu pridružile, uključujući i neke koje on čak ni ne želi da budu u telu, uprkos tome što ih je pozvao.

Ko sedi u Trampovom Odboru za mir?

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Bela kuća je zvanično pozvala 50 zemalja da se pridruže Odboru, a do sada je otprilike 35 izrazilo interesovanje. Izveštaji ukazuju na to da se oko 26 zemalja navodno zvanično pridružilo i imenovano je za osnivače, i poslalo je predstavnike na inauguracioni sastanak u Vašingtonu.

Dve države članice EU koje su prihvatile pozive su Mađarska i Bugarska, a mađarski premijer Viktor Orban, bliski Trampov saveznik, lično je prisustvovao. Takozvano Kosovo i Albanija takođe učestvuju.

Inauguraciona sednica odbora u Vašingtonu privukla je predstavnike zemalja učesnica, od šefova država poput argentinskog predsednika Havijera Mileja, indonežanskog predsednika Prabova Subjanta i azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, do nižerangiranih zvaničnika, zajedno sa članovima Izvršnog odbora SAD koji nadgledaju operativno planiranje.

Glavni bliskoistočni partneri u odboru uključuju Izrael (kojeg predstavlja ministar spoljnih poslova Gideon Sar), Ujedinjene Arapske Emirate, Maroko, Bahrein, Egipat, Saudijsku Arabiju, Tursku, Jordan, Katar i Kuvajt, od kojih su svi poslali delegacije na prvu sednicu.

Iz Azije su prisustvovali Kazahstan, Uzbekistan, Jermenija, Azerbejdžan, Indija, Indonezija, Kambodža, Tajland, Vijetnam i Pakistan, koje je predstavljao premijer Šehbaz Šarif.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Rusija je potvrdila da je dobila poziv i rekla da proučava predlog.

Izvršni odbor ključnih ličnosti Trampove administracije podržava operativno planiranje i uključuje Trampovog zeta Džareda Kušnera, državnog sekretara Marka Rubija, specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, predsednika Svetske banke Adžaja Bangu i druge visoke savetnike koji nadgledaju portfolije rekonstrukcije, upravljanja i investicija vezanih za mandat odbora.

Da li su Palestinci uključeni u Odbor za mir?

Nijedan palestinski predstavnik nije u Odboru za mir niti u Izvršnom odboru Gaze. Ni Hamas ni Palestinska uprava (PA), uključujući lidera PA Mahmuda Abasa, nisu pozvani da se pridruže.

Jedini palestinski predstavnik posebnom je Nacionalni komitet za upravljanje Gazom, koji uključuje Palestince kao rukovodioce raznih službi u predloženoj "Novoj Gazi".

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Prema palestinskom izvoru koji je pričao za "Tajms of Izrael", Vašington je odobrio samo osnivanje koordinacionog komiteta između PA i Odbora. Komitet bi trebalo da formalizuje veze između PA i Odbora za mir, koji nadgleda posleratnu obnovu Gaze. Premijer PA Mohamed Mustafa predstavljaće Ramalu u panelu, a visoki predstavnik za Gazu Nikolaj Mladenov predstavljaće Odbor za mir, rekla su dva zvaničnika.

Nakon što je izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao da će se pridružiti odboru, naišao je na kritike, posebno imajući u vidu da je njegova kancelarija prethodno dovela u pitanje sastav njegovog izvršnog komiteta. Odgovarajući 11. februara, visoki zvaničnik Hamasa Osama Hamdan rekao je za Al Džaziru da je Netanjahuovo učešće u savetu "farsa ere".

Palestinska organizacija za ljudska prava Al Hak takođe je opisala Trampov mirovni plan kao "mračan dan za međunarodnu zajednicu".

- Umesto da obezbedi trenutni i bezuslovni kraj izraelske nezakonite okupacije, plan je proširuje, produbljuje i internacionalizuje - navodi se u saopštenju.

Ko je odbio članstvo u Odboru za mir?

Nekoliko zapadnih sila i istaknutih globalnih aktera odbilo je ili odlaže, navodeći zabrinutost zbog obima povelje Odbora i potencijalnog preklapanja sa Ujedinjenim nacijama.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

EU se ne pridružuje - predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odbila je da dođe na inauguracioni sastanak, dok je prisustvo evropskog komesara izazvalo kontroverzu među članicama bloka, koje nisu odobrile posetu zvaničnika. Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Španija odbile su punopravno članstvo.

Vatikan je takođe odbio, rekavši da bi odgovor na krizu u Gazi trebalo da ostane pod pokroviteljstvom UN.

Druge zemlje koje su eksplicitno odbile ili čekaju pojašnjenje uključuju Novi Zeland (koji je u potpunosti odbio) i Australiju (još se dvoumi). Nekoliko zapadnih vlada koje su prihvatile pozive ograničavaju učešće na uloge posmatrača koji nisu članovi, umesto punopravnog članstva.

Šta je na dnevnom redu prvog sastanka Odbora?

Pet zemalja je spremno da rasporedi mirovne snage u Gazu, rekao je američki general-major Džasper Džefers tokom sastanka.

- Pet zemalja se obavezalo na trupe koje će da služe u ISF-u - Indonezija, Maroko, Kazahstan, takozvano Kosovo i Albanija. Dve zemlje su se obavezale da će obučavati policiju - Egipat i Jordan - rekao je on.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Dodao je da će Međunarodne stabilizacione snage (ISF) početi raspoređivanjem na jugu Gaze, u Rafi, gde će obučavati policiju i "širiti sektor po sektor".

Dugoročni plan je da se koristi 20.000 vojnika ISF-a i obuči 12.000 policajaca, rekao je Džefers.

Prvobitna ideja iza Odbora bila je da se sprovede Trampov plan za posleratnu Gazu, koji je on izložio u mirovnom planu od 20 tačaka u septembru. Tramp kaže da su zemlje članice već obećale 5 milijardi dolara za obnovu teritorije, dok su Ujedinjene nacije procenile troškove na više od 50 milijardi dolara.

Odbor takođe treba da pruži humanitarnu pomoć, uspostavi bezbednosne mehanizme i postavi temelje za ekonomski oporavak u Gazi. Želi tehnokratsku administraciju za enklavu koja je skoro potpuno uništena u tri godine rata, kojom bi upravljali međunarodni stručnjaci, a ne izabrani zvaničnici.

Tramp je predsednik i član doživotno.

- Svaka država članica služiće mandat ne duži od tri godine od stupanja na snagu ove povelje, podložan obnavljanju predsednika - navodi se u dokumentu, koji je prvi objavio Blumberg.

Profimedia

- Trogodišnji mandat članstva neće se primenjivati na države članice koje uplate više od milion dolara u gotovinskim sredstvima Odboru za mir u prvoj godini od stupanja povelje na snagu - dodaje se.

Prema nacrtu Povelje, članstvo u Odboru je ograničeno na države koje je pozvao predsednik. Predsednik bi takođe imao široka ovlašćenja, uključujući ovlašćenje da ukloni države članice, uz dvotrećinski veto Odbora, i da imenuje naslednika u slučaju njihovog sopstvenog odlaska.

Da li je Trampov Odbor za mir rival UN?

Odbor je takođe naišao na kritike zbog toga što je ciljao na postojeće međunarodne institucije, uključujući UN. Odbor Povelje kaže da Odbor mora imati "hrabrosti da odstupi od pristupa i institucija koje su prečesto propadale".

Sam Tramp je dugo bio glasni kritičar UN i ranije u januaru je najavio da će se SAD povući iz 66 međunarodnih organizacija i ugovora, od kojih je polovina povezana sa sistemom UN.

Na pitanje krajem januara da li bi odbor mogao da zameni UN, Tramp je rekao: "Možda. UN jednostavno nisu bile od velike pomoći. Jednostavno nikada nisu ostvarile svoj potencijal."

U sredu su se diplomate UN sastale u Njujorku dan ranije nego što je prvobitno planirano kako bi se izbeglo preklapanje sa sastankom Trampovog Odbora za mir u Vašingtonu. Tokom ove sednice ponovo su potvrdili ključnu ulogu UN u rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba, čak i dok nova inicijativa koju predvode SAD ima za cilj da preoblikuje globalne napore za posredovanje.

Podsekretarka UN za politička i mirovna pitanja, Rozmari DiKarlo, nazvala je ovaj trenutak "ključnim", ističući ga kao retku priliku da region promeni pravac nakon više od dve godine sukoba. Međutim, upozorila je da će ishod zavisiti od odluka donetih u narednim nedeljama.

Nekoliko članova saveta takođe je osudilo nedavne korake Izraela da proširi kontrolu nad Zapadnom obalom, a Pakistan je te poteze nazvao "ništavnim" prema međunarodnom pravu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi