Pentagon objavio novu odbrambenu strategiju Amerike: Pominju se Kina, Rusija i NATO, ali ne onako kako se očekivalo

Kina se više ne nalazi na vrhu liste bezbednosnih prioriteta Sjedinjenih Američkih Država, navodi se u najnovijoj Nacionalnoj odbrambenoj strategiji Pentagona.

U dokumentu, koji se objavljuje svake četiri godine, kao glavni fokus sada se ističe bezbednost američke teritorije i Zapadne hemisfere, uz ocenu da je Vašington godinama zanemarivao "konkretne interese" sopstvenih građana. Istovremeno se najavljuje i "ograničenija" podrška američkim saveznicima, piše BBC.

Zaokret u odnosu na ranije strategije

Ovakav pomak dolazi nakon prošlogodišnje Nacionalne bezbednosne strategije SAD, u kojoj je navedeno da se Evropa suočava sa "civilizacijskim kolapsom", dok Rusija nije označena kao direktna pretnja Americi.

Moskva je tada ocenila da je dokument "uglavnom u skladu" sa njenim viđenjem globalnih odnosa.

To predstavlja jasan odmak od ranijih dokumenata: strategija iz 2022. godine Kinu je opisivala kao "višedomensku pretnju", dok su u izdanju iz 2018. i Kina i Rusija označene kao "revizionističke sile" i "centralni izazov" američkoj bezbednosti.

Profimedia

Trampova doktrina i "tvrdi realizam"

Nova strategija od 34 strane objavljena u petak u velikoj meri učvršćuje političke pravce koje je administracija Donalda Trampa zauzela tokom prve godine njegovog povratka na vlast.

U tom periodu Tramp je naredio hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, odobravao udare na navodne narko-brodove na istoku Pacifika i na Karibima i vršio pritisak na saveznike u vezi sa Grenlandom.

U dokumentu se navodi da će Pentagon "jamčiti američki vojni i komercijalni pristup ključnim područjima, posebno Panamskom kanalu, 'Američkom zalivu' i Grenlandu".

Dodaje se i da će novi pristup biti "temeljno drugačiji od grandioznih strategija prošlih administracija nakon hladnog rata", uz poruku: "Dosta utopijskog idealizma; vreme je za tvrdokorni realizam".

Saveznici, Kina i novi globalni poredak

Odnos sa Kinom, prema strategiji, treba graditi kroz "snagu, a ne konfrontaciju", uz naglasak da cilj "nije dominirati Kinom, niti ih ugušiti ili poniziti". Za razliku od ranijih dokumenata, Tajvan se u ovom tekstu uopšte ne pominje, iako se ističe namera SAD da "spreči bilo koga, uključujući Kinu, da dominira nama ili našim saveznicima".

Podsećanja radi, Vašington je krajem prošle godine najavio prodaju oružja Tajvanu vrednu 11 milijardi dolara, što je izazvalo kineske vojne vežbe oko ostrva.

Strategija takođe insistira na većoj "podeli tereta" među saveznicima, uz ocenu da su oni godinama bili "zadovoljni" time što je Amerika "subvencionisala njihovu odbranu". Istovremeno se odbacuje tvrdnja da je reč o izolacionizmu.

- Naprotiv, to znači fokusiran i istinski strateški pristup pretnjama s kojima se suočava naša nacija - navodi se, uz dodatak da se američki interesi ne mogu poistovećivati "s interesima ostatka sveta".

U tom kontekstu se ističe da će evropski saveznici "preuzeti vođstvo" u suočavanju sa pretnjama koje su za njih ozbiljnije nego za SAD, dok je Rusija opisana kao "uporna, ali upravljiva pretnja istočnim članicama NATO-a". Kada je reč o Severnoj Koreji, strategija predviđa "ograničeniju" američku ulogu, uz procenu da je Južna Koreja "sposobna da preuzme primarnu odgovornost".

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi