Izrael i Gaza gore, a svetske sile ćute: Zašto su se uticajne države postavile neutralno u sukobu koji traje već 10 dana?

20.05.2021

21:05 >> 07:32

0

I Rusija i Sjedinjene Američke Države uzdržane su u komentarisanju aktuelnih nemira na Bliskom istoku, a zbog čega je to tako za portal 24sedam razjasnio je

Izrael i Gaza gore, a svetske sile ćute: Zašto su se uticajne države postavile neutralno u sukobu koji traje već 10 dana?
Tanjug/AP

Bombardovanje između Izraela i Pojasa Gaze traje već 10 dana nakon nemira i sukoba između policije i palestinskih demonstranata u Jerusalimu, u kojima je povređeno više od 300 učesnika protesta. Hamas je tada ispalio rakete na Jerusalim, a Izrael je brzo uzvratio istom merom, da bi se nakon toga unakrsno raketiranje nastavilo do danas.

Iako su na ranije sukobe svetske sile reagovale u prvih nekoliko dana, ovog puta su zatajile, pa su se samo povremena države oglašavale i ostvoreno zauzimale stranu. Članice Evropske unije pokazale su solidarnost sa Izraelom ističući zastave ove države i tvrdeći da “Izrael ima pravo da se brani”, dok su Sjedinjene Američke Države i Rusija ostale neutralne i samo pozivaju na smirivanje tenzija i na prekid sukoba.

Zbog čega je reakcija uticajnih država slaba, zašto su Džo Bajden i Vladimir Putin izabrali uzdržanost i zašto je EU pružila simboličnu podršku jevrejskoj državi za 24sedam razjasnio je Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, koji nije iznenađen dešavanjima na svetskoj političkoj sceni.

Printscreen Youtube/KCNS

– Nije to ništa novo. Svetske sile će biti oprezne iz više razloga. Sve imaju interes da budu u korektnim odnosima za Izraelom, koji je u vrlo specifičnoj poziciji kao jedina demokratija na Bliskom istoku. Sa druge strane, niko ne želi da se zamera islamskom faktoru i islamskom svetu. Zbog svojih unutrašnjih potreba i interesa i Ruska Federacija i Amerika će gledati da budu, koliko je to moguće, neutralne u ovom sukobu – smatra Rajić i objašnjava kakvu korist od neutralnosti konkretno ima Putin:

– To je jedino logično, jer Putin racionalno balansira. On ima u svom užem krugu u Ruskoj Federaciji pripadnike jevrejske dijaspore i zajednice. Ima interese da bude u korektnim odnosima sa Izraelom, koji je veliki trgovinski i vojni partner Rusije. Osim toga, Rusija je jedan od garanata stvaranja Izraela, budući da je naslednica Sovjetskog saveza koji je učestvovao u tome 1948. To je neki kontinuitet njihove spoljne politike. Sa druge strane, on ima nemalu muslimansku zajednicu u svojoj državi, pa bi bilo za očekivati da, ukoliko bi se svrstao na stranu isključivo Izraela, a protiv Palestine, protiv sebe okrene politički faktor na Kavkazu, Tatarstanu i Čečeniji. Sećamo se da je Kadirov nekoliko puta predvodio demonstracije podrške Palestincima i imao kontakte sa njima. Kadirov jeste blizak sa Putinom, ali je prilično autonoman – on ima po određenim pitanjima sopstvene stavove od kojih ne odstupa. I to se mora imati u vidu – da je Putin jedan sposoban menadžer, ali da mora da balansira u svemu da bi uspeo da se izbori sa brojnim problemima s kojima se suočava lider tako velike države. Meni je njegova pozicija potpuno jasna i to što se ne svrstava ni na čiju stranu jedino je racionalno što može da uradi.

Profimedia

Sjedinjene Američke Države, koje su obećale finansijsku pomoć Palestincima i odobrile prodaju oružja Izraelu, takođe pokušavaju da budu neutralne, naročito zbog trenutnog predsednika Džoa Bajdena, koji želi da poboljša odnose sa Palestincima.

– To je takođe logična pozicija. Bajden sprovodi drugačiju politiku u odnosu na Trampa koji je bio tvrdo proizraelski i isključivo proizraelski orijentisan, dok se on trudi da oživi politiku Obame, koja je bila mnogo izbalansiranija i čak je u nekim momentima naginjala ka Palestini, što je bilo nesvojstveno Americi, jer nijedan njihov predsednik od 1948. to nije radio. On zapravo sprovodi ono što je obećao u svojoj predizbornoj kampanji, a rekao je da će Amerika stajati uz Izrael i garantovati njegov opstanak, ali i da će se potruditi da poboljša odnose sa Palestincima, koje doživljava kao važan subjekt koji se ne može ignorisati. On je obnovio pomoć Palestincima u izvesnom smislu i uvažio ih kao stranu u pregovorima. S druge strane, Amerika je država koja konstantno blokira rezolucije protiv Izraela i opet su je blokrali u Savetu bezbednosti. Znači da se tu njihova politika nije promenila i neće se menjati. Izrael im je veoma važan i ekonomski i politički partner i oni u svojim argumentima navode da je pitanje bezbednosti ove države zapravo pitanje bezbednosti same Amerike. Ali isto tako mora se očekivati da će pristup Vašingtona Palestincima biti daleko relaksiraniji sa Bajdenom u Beloj kući nego sa Trampom. On na taj način verovatno želi da malo popravi imidž Amerike u islamskom svetu i zbog toga što smatra da su muslimanske zemlje koje stoje iza Palestine i pružaju joj podršku isuviše bitne da bi Amerika mogla da ih zanemari i da ide protiv tog svog interesa. I jedan i drugi stav, i Putinov i Bajdenov, savršeno su mi jasni. A i dosledni su. Bajden tu politiku sprovodi godinama. On je to sledio i kao Obamin potpredsednik i to je najavio u kampanji – objašnjava Rajić.

Profimedia

Iako su neke države Evropske unije, kao što su Nemačka, Austrija i Slovenija, podržale Izrael isticanjem zastava i izjavama da on “ima pravo da se brani od terorističkih napada”, Rajić kaže da je Evropska unija ostala neutralna, a da su samo njene pojedine članice iznele stav, što ne znači da su zauzele stranu.

– Mislim da Evropska unija nema tu jedinstven stav i da se oni i dalje drže politike nemešanja kao EU, dok pojedine države članice mogu da imaju ovakav ili onakav stav. I onda ćete u evropskim prestonicama videti i izraelske i palestinske zastave. Nije baš previše država članica Evropske unije otvoreno podržalo Izrael. Svi će reći da Izrael ima pravo da se brani od terorista, ali će svi reći i da Izrael nema pravo da upotrebljava prekomernu silu. Oni balansiraju u tom stavu. I države članice EU imaju dosta muslimaskih građana. To je večiti sukob. Sukob u kom i jedna i druga strana imaju legitimne interese, sukob u kom ja kao pojedinac mogu da pozivam na mir i da mu se nadam, i to hoću da podvučem i naglasim uvek u svakom svom komentaru kad je reč o ovom ratu, ali se plašim da će on potrajati još veoma dugo, jer su razlike tako velike i taj jaz je tako dubok da je to možda i najkompleksniji sukob na planeti. Svi drugi sukobi imaju neku šansu da se okončaju na ovaj ili onaj način, a ovaj mi deluje da je osuđen da traje skoro večno – kazao nam je on.

Tanjug/AP Photo/Sebastian Scheiner, Pool

Rajić smatra da najveću korist od ovog sukoba imaju premijer Izraela Benjamin Netanjahu i predsednik Palestine i lider Fataha Mahmud Abas.

Pročitajte još

Netanjahu ima veliku korist. On je na ovaj način sprečio formiranje koalicije protiv sebe i vlade, koju bi činili svi osim njegove partije, a u koju bi ušle i arapske stranke. Osim toga, korist ima i Mahmud Abas, zato što se Fatah raspao u tri frakcije i Hamas je pobedio ne samo u Gazi nego i u Ramali, što je sada onemogućeno i popularnost Fataha je skočila. Što se tiče unutarpolitičkih razloga, i Abasu i Netanjahuu ovaj sukob i zaoštravanje konflikta idu u prilog. Što ne znači da ja mislim da ga oni zato izazivaju, jer ne mislim. Mislim da je to mnogo dublji sukob nego što oni mogu da ga kontrolišu, ali im ovaj razvoj situacije objektivno ide u prilog – rekao je Rajić i istakao da Hamas, prema njegovom mišljenju, nije mnogo dobio u celokupnoj situaciji:

– Ne mislim da Hamas ima neku preveliku korist. Mislim da je Hamasu odgovarao još jedan period mira da bi preuzeo kompletnu vlast u zoni koju samo Palestinci kontrolišu. Ne bih rekao da ovo njima ide u prilog, jer su oni sad glavna meta i nisu iskoristili politički momenat da Fatah kompletno istisnu kao rivalsku strukturu, nego će Fatah i dalje da igra neku ulogu i Abas će i dalje da bude koliko-toliko relevantan faktor. Videćemo do kraja da li će ovo odložiti njegov pad, ali mu daje političku šansu da opstane, a bez ovog sukoba mislim da bi njegov poraz bio izvestan.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi