Bajka ili uvod u treći svetski rat: Koliko je realno da Ukrajina dobije garancije kao iz člana 5 NATO-a?

Kako nade u skor ulazak u NATO blede, Ukrajina sve otvorenije traži alternativu u vidu bezbednosnih garancija koje bi imale snagu sličnu članu 5 Alijanse.

Predsednik Vladimir Zelenski i drugi visoki zvaničnici upozoravaju da bi svaki mirovni sporazum bez čvrste vojne podrške samo otvorio vrata novoj ruskoj agresiji, podsećajući na iskustvo sa Budimpeštanskim memorandumom.

Posle nedavnih razgovora u Berlinu, u kojima su učestvovali predstavnici Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i evropskih zemalja, Vašington je prvi put počeo otvoreno da razmatra takozvane "bezbednosne garancije nalik član 5".

Ipak, kako bi takav mehanizam konkretno funkcionisao ostaje nejasno, a evropski i ukrajinski zvaničnici privatno priznaju da ni sami nemaju potpuno razrađen plan. Zapadni i ukrajinski analitičari upozoravaju da garancije bez prisustva borbeno spremnih snaga na terenu ne bi imale stvaran odvraćajući efekat. Moskva je, s druge strane, kategorično odbacila svaki mirovni aranžman koji bi uključivao raspoređivanje trupa NATO-a u Ukrajini.

Ukrajinski poslanik Oleksandr Merežko ocenjuje da bi Kremlj prihvatio sporazum samo ako mu se ne uskrati mogućnost "uništavanja ili potčinjavanja Ukrajine".

"Koalicija voljnih" i dileme oko odvraćanja

Profimedia

Iako su detalji i dalje nejasni, zajednička izjava evropskih lidera u šest tačaka nagoveštava kako bi buduće garancije mogle da izgledaju. Plan predviđa slanje evropskog vojnog kontingenta, uz američku podršku, radi obnove ukrajinske vojske i obezbeđivanja mora i vazdušnog prostora, dok bi SAD učestvovale u nadzoru eventualnog primirja.

Takva "Koalicija voljnih" već duže vreme traži američku "podršku" za svoje "snage bezbednosti", kroz obaveštajnu, vazdušnu ili logističku pomoć. Sve bi to bilo regulisano "pravno obavezujućim ugovorom" kojim bi se partneri obavezali na "obnavljanje mira i bezbednosti" u slučaju novog napada, uključujući "oružanu silu, obaveštajnu i logističku pomoć, ekonomske i diplomatske akcije". Ovakva formulacija ostavlja širok prostor za tumačenje, slično kao i član 5 NATO-a, koji predviđa da pomoć saveznicima "može, ali i ne mora uključivati upotrebu oružane sile".

Merežko naglašava da član 5 funkcioniše kao snažno sredstvo odvraćanja samo zato što je "deo institucije“ iza koje stoji puna moć NATO-a. Prema njegovim rečima, jedini način da slična garancija važi za Ukrajinu jeste da se svaki napad na tu zemlju smatra napadom na Sjedinjene Američke Države.

- Inače, možda opet pokušavaju da nas prevare nelegalnim, praznim obećanjima poput onih u Budimpeštanskom memorandumu - upozorio je on.

Tanjug/Ida Marie Odgaard/Ritzau Scanpix via AP

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da je Vašington prvi put poslao signal da bi bio spreman na vojni odgovor u slučaju nove ruske agresije. Ipak, ostaje nejasno koliko bi to obećanje bilo konkretno, tim pre što su SAD, još pre Trampovog povratka na vlast, jasno stavile do znanja da neće slati trupe u Ukrajinu.

Evropska koalicija, za razliku od toga, pokazuje veću spremnost da rasporedi snage na terenu. Nemački kancelar Fridrih Merc čak je pomenuo mogućnost da mirovnjaci nadziru "demilitariziranu zonu" i eventualno "deluju protiv odgovarajućih ruskih napada i upada".

Sumnje u garancije

Stručnjak za evroazijsku bezbednost Matju Buleg ocenio je poređenja sa članom 5 kao "pogrešan naziv", ističući da Zapad nije jasno definisao šta te garancije znače u pogledu vojne akcije.

- Stvar je zapravo u tome koliko smo verodostojni u smislu kontrole eskalacije i dinamike eskalacije protiv Kremlja - rekao je Buleg za Kijev Independent, dodajući da je ta verodostojnost trenutno "vrlo niska do nepostojeća".

Profimedia

Zelenski insistira na tome da američke garancije formalno odobri i Kongres, što otvara pitanje da li bi Donald Tramp uopšte ispunio svoja obećanja u slučaju novog napada Rusije. Američki spoljnopolitički stručnjak Dan Hamilton smatra da bi Kongres mogao da ojača garancije po uzoru na Zakon o odnosima s Tajvanom, koji predviđa konkretniju odbrambenu podršku nego NATO-ov član 5 i "posebno predviđa ulogu Kongresa, kao i preds"ednika".

Ipak, Dženi Maters sa Univerziteta Aberistvit upozorava da "ništa ne sprečava Trampa da prekrši svoja obećanja ili da jednostavno ignoriše zakonodavstvo koje je usvojio Kongres ako to odluči", podsećajući da je već pokazao sklonost da "rutinski nadilazi svoja ustavna ovlašćenja".

Nepoverenje, međutim, ne pogađa samo Ukrajinu. Već posle prve godine Trampovog mandata čak se i NATO-ov član 5 čini manje čvrstim, naročito nakon njegove izjave da SAD neće braniti članice koje ne izdvajaju dovoljno za odbranu. Dodatne sumnje izazvali su i nova Nacionalna strategija bezbednosti, kao i izveštaji da je Vašington zapretio povlačenjem iz pojedinih mehanizama koordinacije Alijanse posle 2027. godine.

Istovremeno, ruski vazdušni upadi, sajber-napadi i druge hibridne operacije sve češće testiraju princip kolektivne odbrane, dok se Zapad suočava sa kritikama zbog mlakog odgovora.

Iza svih papira i obećanja ostaje, kako navode analitičari, jedan veliki "slon u prostoriji" - Rusija. Mir nije moguć bez saglasnosti Moskve, koja kao ključni uslov postavlja zabranu ulaska Ukrajine u NATO i odbacuje svako posleratno prisustvo snaga Alijanse. Ipak, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov nedavno je izjavio da su strane "na ivici" dogovora, dok stručnjaci upozoravaju da su i dalje moguća dva veoma različita scenarija razvoja događaja.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi