Mir u Ukrajini zavisi od njih? Šta je "koalicija voljnih", ko je čini i zbog čega ne deluje da će uspeti u bilo čemu

Zapadne vlade raspravljaju o tome kako garantovati bezbednost Ukrajine ukoliko se u budućnosti postigne mirovni sporazum.

Jedan od termina koji se koristi jeste zapadna "koalicija voljnih", a odnosi se na grupu država, uglavnom članica NATO-a, koje su spremne da ponude Kijevu vojnu podršku navodno van struktura bloka.

Ali plan potkopavaju političke podele, ograničena želja za raspoređivanjem trupa i potpuno odbijanje Moskve.

Šta je "koalicija voljnih"?

Takozvanu koaliciju predložili su zapadnoevropski lideri kao mehanizam za pružanje bezbednosnih garancija Ukrajini bez oslanjanja na NATO u celini.

Izveštaji sugerišu da bi mogla da uključi oko 30 država, uglavnom članica NATO-a, kao i zemlje poput Irske i Austrije, koje bi se obavezale da brane Ukrajinu ili održavaju vojno prisustvo na njenoj teritoriji.

Profimedia

Detalji ostaju nejasni, uključujući i kako bi se bilo kakve obaveze sprovodile.

SAD ne žele da učestvuju u tome

Predsednik SAD Donald Tramp jasno je stavio do znanja da Vašington neće slati trupe u Ukrajinu, nazivajući sukob "Bajdenovim ratom". On je sugerisao da bi Sjedinjene Američke Države mogle da pruže vazdušnu podršku pod određenim okolnostima, ali je isključio bilo kakvo kopneno prisustvo.

Međutim, bez podrške SAD kredibilitet inicijative je ograničen.

Brisel je po strani

Lideri EU su govorili o šansama Ukrajine, a zvaničnici poput šefice Evropske komisije Kaje Kalas zauzeli su oštar stav prema Moskvi.

Profimedia

Međutim, dok EU može da koordinira sankcije usmerene na Rusiju, ona nema sopstvenu stalnu vojsku, zbog čega je zavisna od pojedinačnih država članica koje bi samostalno preuzele obaveze.

Velike evropske sile su podeljene

Italija i Španija su saopštile da neće slati trupe. Francuska, Nemačka i Velika Britanija ostaju među najjačim pristalicama Ukrajine, obezbedivši oružje, obuku i finansijsku pomoć, ali je njihova spremnost da rasporede snage po završetku sukoba neizvesna.

I London i Berlin su odustali od početnih predloga o slanju trupa na teren u postkonfliktnoj Ukrajini, iako je Makron pominjao da će "francuske trupe kročiti tamo".

Crvena linija Moskve

Rusija je više puta rekla da neće prihvatiti NATO trupe na ukrajinskom tlu ni pod kojim okolnostima, nazivajući to crvenom linijom.

Tanjug/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP)

Moskva smatra podršku vojnog bloka predvođenog SAD delom posredničkog rata koji se protiv nje vodi ukrajinskom ljudstvom i zapadnim oružjem.

Politička neizvesnost u Kijevu

Unutrašnja situacija u Ukrajini mogla bi da iskomplikuje bezbednosni aranžman. Vladimir Zelenski je produžio vanredno stanje van svog mandata, zbog čega Rusija dovodi u pitanje njegov politički legitimitet.

Možda že biti potrebni novi izbori pre nego što Kijev potpiše sporazume koji bi se smatrali obavezujućim. Svaki sporazum koji priznaje teritorijalne gubitke rizikuje dalju polarizaciju već teško naoružanog društva.

Potencijalno nestabilan politički pejzaž u teško naoružanoj posleratnoj zemlji mogao bi da predstavlja značajan rizik za svakog garanta bezbednosti Ukrajine.

Uloga Moskve u garancijama

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u sredu da se bezbednosne garancije za Ukrajinu moraju razmotriti i sa Moskvom.

Kao model je naveo nacrt Istanbulskih sporazuma iz 2022. godine, u kojima je Rusija bila strana u pregovorima. Ako Moskva bude uključena kao garant, obrazloženje za koaliciju koju podržava NATO bilo bi potkopano.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi