Crna predviđanja! Ako ptičji grip počne da se širi među ljudima, imaćemo dane da reagujemo

Naučnici već godinama upozoravaju da bi virus ptičjeg gripa H5N1 mogao da pređe sa ptica na ljude i pokrene globalnu zdravstvenu krizu. Upravo zbog te bojazni istraživači iz Indije razvili su novi kompjuterski model koji prikazuje kako bi epidemija mogla da se širi među ljudima i koje bi rane mere mogle da je zaustave.

Virus već pravi ozbiljne probleme širom sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama zaraženo je više od 180 miliona ptica, dok se infekcija proširila na preko 1.000 farmi muznih krava.

Zabeleženo je i najmanje 70 slučajeva kod ljudi, uglavnom među poljoprivrednim radnicima, navodi BBC.

Pandemija kao realna mogućnost

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu "BMC Public Health", korišćeni su podaci iz stvarnog sveta u kombinaciji sa računarskim simulacijama kako bi se procenio mogući tok epidemije.

- Pretnja pandemije H5N1 kod ljudi je stvarna, ali možemo se nadati da ćemo je sprečiti boljim nadzorom i agilnijim odgovorom javnog zdravstva - izjavio je za BBC profesor Gautam Menon sa Univerziteta Ašoka, jedan od autora istraživanja.

Profimedia

Prema modelu, potencijalna pandemija počela bi gotovo neprimetno - zaražena ptica bi prenela virus na čoveka, najverovatnije osobu koja radi sa živinom. Ključni problem, kako ističu autori, ne bi bila prva infekcija, već trenutak kada virus počne održivo da se prenosi sa čoveka na čoveka.

Presudni dani za reakciju

Jedna od najvažnijih poruka studije jeste koliko je kratak vremenski okvir za delovanje pre nego što se situacija otme kontroli.

Istraživanje procenjuje da, kada broj obolelih pređe granicu od dva do deset slučajeva postoji velika verovatnoća da se virus proširi van neposrednih kontakata.

Simulacije su pokazale da se epidemija gotovo sigurno može zaustaviti ako se domaćinstva primarnih kontakata stave u karantin već nakon otkrivanja dva slučaja. Međutim, kada se identifikuje deset zaraženih, velika je šansa da se virus već proširio na širu zajednicu, što dalje širenje čini izuzetno teško kontrolisanim bez drastičnih mera.

Profimedia

Kako bi scenario bio što realističniji, istraživači su se fokusirali na selo u okrugu Namakal u Indiji, koji važi za središte peradarske industrije u toj zemlji. U tom području nalazi se više od 1.600 farmi i oko 70 miliona pilića.

Uz pomoć otvorene simulacione platforme "BharatSim" stvorena je virtuelna zajednica od 9.667 stanovnika. U modelu je praćeno kako se virus širi sa farmi na radnike, a zatim na njihove porodice, škole i druga radna mesta.

Koje intervencije daju rezultate

U okviru studije ispitivana je efikasnost različitih mera, uključujući uklanjanje zaraženih ptica, karantin i ciljanu vakcinaciju. Zaključci su jasni: usmrćivanje ptica ima efekta samo ako se sprovede pre nego što virus pređe na ljude. Nakon toga vreme postaje odlučujući faktor.

Profimedia

Izolacija obolelih i karantin domaćinstava mogu da uspore ili zaustave širenje, ali istraživači upozoravaju na delikatan balans.

Preuranjeni karantin povećava rizik od prenosa unutar porodice, dok prekasna primena ima vrlo ograničen efekat. Ciljana vakcinacija pomaže, ali ne smanjuje značajno neposredni rizik u okviru domaćinstava.

Ograničenja modela i uloga "superširioca"

Autori priznaju da njihov model ne obuhvata sve realne faktore. Ne uzima se u obzir promena ponašanja ljudi, poput nošenja maski, niti istovremena izbijanja bolesti koja mogu biti posledica migracija ptica.

Virolog Sima Lakdavala sa Univerziteta Emori ističe da model "pretpostavlja vrlo učinkovit prenos virusa gripa", što ne mora uvek odgovarati stvarnosti.

Profimedia

- Prenos je složen i neće svaki soj imati istu učinkovitost - kaže ona, pozivajući se na istraživanja koja pokazuju da samo "podgrupa osoba pozitivnih na grip zapravo ispušta zarazni virus u vazduh". To, dodaje, ukazuje na pojavu superširioca, sličnu onoj zabeleženoj tokom pandemije kovida 19.

Ako virus ipak dobije zamah

U slučaju da se H5N1 uspešno ustali među ljudima, doktor Lakdavala smatra da bi to "uzrokovalo veliki poremećaj verojatno sličniji pandemiji svinjskog gripa iz 2009. nego kovidu 19". Kao razlog navodi bolju pripremljenost zdravstvenih sistema.

- Imamo poznate antivirusne lekove koji su učinkoviti protiv sojeva H5N1 i uskladištene H5 vakcine koje bi se mogle primeniti kratkoročno - navela je ona.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da nema prostora za opuštanje. Ako se virus trajno prilagodi ljudima, mogao bi da se rekombinuje sa postojećim sojevima gripa i izazove "haotične i nepredvidive sezonske epidemije". Indijski naučnici zaključuju da se njihove simulacije mogu ažurirati u realnom vremenu, što bi zdravstvenim vlastima moglo da obezbedi dragocen alat za donošenje ključnih odluka u prvim satima potencijalne epidemije.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi