Istina o Bermudskom trouglu: Misterije pobijaju sva objašnjenja

Kada je reč o avionskim misterijama, malo koja je čudnija od Leta 19. Dana 5. decembra 1945. pet torpednih bombardera američke mornarice, sa ukupno 14 ljudi, poletelo je iz Fort Loderdejla na Floridi na trenažnu misiju iznad severnog Atlantika. Više od sat vremena nakon poletanja, piloti su počeli da šalju uznemirene poruke, govoreći stvari poput: „Ne znam gde smo“ i „Oba kompasa su mi otkazala.“ Delovali su dezorijentisano i zbunjeno. Iako je procedura zahtevala da lete ka zapadu, oni su stalno menjali pravac. Letelica poslata u potragu takođe je nestala. Ni avioni niti posada leta 19 nikada nisu pronađeni.

Let 19 je možda jedna od najzapaženijih priča ikada ispričanih o Bermudskom trouglu — večitom izvoru intrige i paranormalnih sumnji. Ali postoji li bilo kakav dokaz da ovo područje može nestajati avione i brodove bez traga, ili je sve samo masovna pomorska histerija? Zaronimo u jednu od najvećih geografskih kontroverzi svih vremena — poznatu i kao Đavolji trougao.

 

1. Teško je razdvojiti činjenice od legendi kada je reč o Bermudskom trouglu.

Postoji veliki problem u svakoj raspravi o Bermudskom trouglu. Kako navodi Nacionalni arhiv SAD, nakon osnovnih činjenica o avionima koji su nestali kod Floride 1945, „tu se završava racionalna saglasnost, a počinju teorije zavere“.

Po internetu ćete često naći tvrdnju da je mornarica pokrenula masovnu potragu za letelicama leta 19 — više od 300 aviona i brodova pretraživalo je područje od 300.000 kvadratnih milja Atlantskog okeana. Ali potraga nije dala nikakve rezultate — ni tela, ni delova olupina. Čak je i jedan spasilački avion nestao. U jednom navodnom izveštaju stoji da je flota „odletela na Mars“.

(Sada, deo toga je tačan, deo nije. Prema piscu Leriju Kašeu, citat o „odlasku na Mars“ potpuno je izmišljen u vreme kada zvanični izveštaj mornarice nije bio dostupan. Mnogi drugi citati i anegdote takođe su se spontano pojavili sredinom 20. veka bez ikakvog dokaza.)

Let 19 pomogao je da se izgradi legenda o Bermudskom trouglu. Iako nema zvaničnih granica, najčešće se smatra da oblast obuhvata oko 500.000 kvadratnih milja okeana između Majamija, San Huana (Portoriko) i ostrva Bermuda. Poznat je i kao Zona sumraka i Limbo izgubljenih. Priče o nestalim brodovima i ljudima opsedaju ovo područje decenijama — ali njegova misteriozna reputacija zapravo je starija.

Profimedia

 

2. Kristofer Kolumbo možda je imao neobična iskustva u Bermudskom trouglu.

Dok je 1492. plovio ka Novom svetu, Kolumbo je prolazio kroz oblast koja će kasnije biti poznata kao Bermudski trougao. Možete naići na tvrdnje da je video „plameni stub na nebu“ i da su mu kompasi pokazivali čudne vrednosti. Iako su ti događaji stvarni, desili su se prerano da bi se mogli vezati za Bermudski trougao.

Relevantnije je to što je, malo pre nego što je ugledana obala, Kolumbo zapisao da je video svetlo u daljini. Postoji nekoliko objašnjenja — logorska vatra, bioluminiscentni organizmi, ili da je Kolumbo izmislio svetlo kako bi prisvojio zaslugu za otkriće.

Kolumbo nije bio jedini istorijski lik koji je nagovestio misterioznu reputaciju ovog regiona. Neki Šekspirovi stručnjaci veruju da je Bura delom inspirisana brodolomom broda Sea Venture kod Bermuda. Šekspir pominje „nevoljne Bermoote“, što bi se moglo odnositi na olujama pogođene Bermude — ali ne i na nešto natprirodno. Ideja da je mesto paranormalno pojavila se tek u 20. veku.

Profimedia

 

3. Tokom 20. veka u Bermudskom trouglu nestalo je više brodova, aviona i ljudi.

Nije bilo poželjno putovati kroz ovaj region početkom 1900-ih. Godine 1918. mornarički teretni brod USS Cyclops potonuo je bez ikakvog signala za pomoć — 300 ljudi nestalo je u trenutku, a olupina nikada nije pronađena. Dva sestrinska broda takođe su nestala u istom području nekoliko decenija kasnije.

Godine 1921. jedrenjak Carroll A. Deering prešao je kroz trougao, a kasnije se nasukao na obalu Severne Karoline. Kada je Obalska straža ušla na brod, posade nije bilo — hrana je bila pripremljena, ali 12 mornara jednostavno su nestali. Kapetanovi dnevnici bili su ispisani nečijim tuđim rukopisom. Čamci za spasavanje su takođe nestali — i nikada nisu pronađeni.

Istraživači takođe često navode nestanak komercijalnog aviona Douglas DC-3 iz 1948, koji je leteo iz San Huana ka Majamiju, sa 32 putnika. Ništa nije pronađeno. Slična priča dogodila se 1949, kada je avion Star Ariel nestao na letu ka Jamajci — vreme je bilo idealno, radio-veza je izgubljena posle jednog sata, a 20 putnika više nikada nije viđeno - piše mentalfloss.

Iako je više od sedamdeset brodova i aviona nestalo u trouglu, tek pedesetih godina javnost je počela da obraća pažnju.

Ilustracija

 

4. Pisac je 1960-ih dao ime – Bermudski trougao.

Naravno, nestanci su bili zabeleženi u tadašnjim novinama. Ali trebalo je vreme da neko primeti da se svi događaju u trouglastom „pica-parčetu“ oblasti Atlantika. Tek 1964. pisac Vinsent Gedis, radeći za časopis Argosy, prvi je upotrebio izraz Bermuda Triangle, u članku „Smrtonosni Bermudski trougao“.

U tekstu je nabrojao brojne nestanke — uključujući let 19, tanker Marine Sulphur Queen (nestao 1963) i dva vojna aviona na tajnoj misiji.

Gedis je pisao: „Bermudski trougao podseća nas da, uprkos brzini aviona i radiju, svet je i dalje dovoljno veliki da ljudi i njihove mašine mogu nestati bez traga.“

Naveo je i svoja objašnjenja, uključujući „rupu na nebu“ — atmosfersku anomaliju koja utiče na vid pilota — i ideju o magnetskim poremećajima koji bi mogli poremetiti kompase.

Nakon njegovog članka, novine širom SAD počele su da povezuju događaje — a teorije su krenule da se množe.

Profimedia

 

5. Ljudi su osmislili veoma čudne teorije o Bermudskom trouglu…

Teško je izučavati Bermudski trougao, a ne priznati da je iznedrio pravu kolekciju maštovitih teorija. Mnogi ne veruju da je regija samo geografski neobična — neki tvrde i da je natprirodna.

Godine 1974. Čarls Berlic, unuk osnivača Berlitz jezičke škole, objavio je knjigu Bermudski trougao koja je postala bestseler. U njoj je tvrdio da se ispod trougla nalazi izgubljeni grad Atlantida i da njegova napredna tehnologija utiče na navigacione uređaje.

Tvrdio je da je tokom ekspedicije „locirao“ piramidu od 130 metara ispod mora, ali da nije mogao da je ispita zbog dubine. Kasnije je tvrdio da mu je tokom druge ekspedicije brod iznenada ostao bez motora, da su iz vode izbile zelene svetlosti i poletjele u nebo gde su postale narandžaste. Verovao je da nešto u trouglu „menja molekularni sastav objekata i šalje ih u drugu dimenziju“.

Naučnici su njegove tvrdnje odbacili. Poznati istoričar Samjuel Eliot Morison nazvao je knjigu „skoro potpuno besmislicom“.

Ali Atlantida nije bila jedina egzotična teorija. Postoji i teorija o „crvotočini“ — interdimenzionalnom portalu koji usisava brodove i avione i izbacuje ih u drugo mesto ili vreme.

Profimedia

 

6. … Ali sasvim logične stvari mogu da budu krivci.

Nikada ne postoji samo jedan uzrok nesreća, isto kao što ne postoji samo jedan razlog saobraćajki. Ipak, u slučaju Bermudskog trougla, moguće je da se neki zajednički elementi ponavljaju.

Američka Nacionalna okeanografska i atmosferska administracija (NOAA) smatra da je najverovatnije objašnjenje i najprostije: vremenske (ne)prilike. NOAA piše:

„Većina tropskih oluja i uragana na Atlantiku prolazi kroz Bermudski trougao, i u danima pre napretka meteoroloških prognoza, te opasne oluje su odnose mnoge brodove. Takođe, Golfska struja može izazvati brze, ponekad nasilne promene vremena. Pored toga, veliki broj ostrva u Karipskom moru stvara mnoga područja plitke vode koja mogu biti opasna za navigaciju brodova.“

Dakle, prema NOAA, Trougao je pre svega neprijateljski teren, ali ne i neko „zlo mesto“. Nagla oluja može posadi uliti lažni osećaj sigurnosti sve dok ne bude prekasno. Jedan članak Federalne uprave za avijaciju iz 1975. godine vrlo mračno opisuje situaciju: „Pilot koji leti u ograničenoj vidljivosti nema nikakvo upozorenje da ide ka katastrofi sve dok nije prekasno… ciklične oluje nose udar koji može da otkine krila s aviona i baci delove u okean, gde nikada neće biti pronađeni.“

NOAA takođe napominje da je moguće da magnetni kompasi trpe uticaj anomalija. Obično postoji razlika između magnetnog severa i geografskog (pravog) severa, i moreplovci moraju da proračunaju tu razliku. Ideja je da se u pojedinim delovima Bermudskog trougla magnetni i pravi sever zapravo poklapaju, pa kompas pokazuje potpuno tačno – ali moreplovci i dalje „ispravljaju“ kurs kao da greška postoji, pa zapravo prave grešku tamo gde je nema. U kombinaciji sa plitkom vodom, brod vrlo lako može da se nasuče.

Što se tiče toga zašto se olupine često ne pronalaze, i to može da objasni Golfska struja. Snažne morske struje lako mogu da raznesu delove broda daleko od mesta nesreće.

Tu je i ljudski faktor. Uzmimo za primer let 19. Australijski naučnik Karl Kruszelnicki, koji uživa u razobličavanju raznih „gluposti“, rekao je 2017. za The Independent da je vreme tog dana 1945. bilo loše. Još gore, vođa formacije, poručnik Čarls Tejlor, navodno je leteo mamuran i ranije je imao problem sa snalaženjem u vazduhu. Prema radio-transkriptima, ignoriše i predlog mlađeg pilota koji je mogao da ih vrati na pravi kurs.

Kruszelnicki takođe ističe da priče o Trouglu, u pokušaju da zvuče misteriozno, često izostavljaju ključne detalje. Spasilački avion poslat za let 19 bio je model za koji se znalo da lako plane. Neki svedoci su čak prijavili da su videli eksploziju u oblasti otprilike u vreme kada je avion tragao za nestalim letelicama. Kada ljudi prepričavaju događaje tako da se uklope u unapred zadatu „misterioznu“ priču, detalji koji joj ne idu u prilog obično nestanu.

Profimedia

 

7. Okeanski „prdeži“ su još jedna teorija o Bermudskom trouglu

Neki su pretpostavili da je Bermudski trougao prepun podvodnih naslaga metana – takozvanih „okeanskih prdeža“. Kada metan „pobegne“, stvara mehurove koji se podižu ka površini. Ako bi ti mehurovi bili dovoljno veliki, mogli bi da pretvore površinu u neku vrstu burne „pjenušave kupke“, narušavajući plovnost broda ili stvarajući opasne talase.

Ali kako bi to objasnilo pad aviona? Setite se „paljenja prdeža“ – popularnog (i idiotskog) „eksperimenta“. Teoretski, visoko zapaljivi metan mogao bi da se podigne dovoljno visoko da se zapali pri kontaktu sa vrućim izduvnim gasovima aviona.

S druge strane, ništa slično nije primеćeno u tom području u skorijoj istoriji. Mehurovi metana nesumnjivo postoje, ali nikada nisu direktno povezani ni sa jednim nestankom u Trouglu, a nekoliko fizičara slaže se da je sve to, iako teorijski moguće, u praksi vrlo malo verovatno. Čak ni „okeanski prdeži“ ne bi objasnili slučaj poput Carroll A. Deering – gde je brod bio sasvim u redu, ali je posada nestala.

 

8. Bermudski trougao nije ništa opasniji od drugih oblasti

Bez obzira na moguće uzroke, Bermudski trougao nije statistički opasniji od drugih delova sveta sa gustim saobraćajem. S obzirom na njegovu veličinu i prilično rastegljive granice, čak i veći broj nesreća ne bi bio neočekivan u odnosu na druge frekventne rute.

Astronom Karl Sagan je 1991. to objasnio ovako:
„Statistički gledano, to je zabluda. U poređenju sa drugim mestima na svetu koja su jednako prometna kao taj deo Atlantika, da li avioni i brodovi tamo češće nestaju? Odgovor je ne. Zašto su uvek avioni i brodovi ti koji nestaju? Zato što mogu da potonu u vodu. Kada bismo počeli da gubimo vozove — da imamo, recimo, ‘Dulut trougao’ u kome vozovi nestaju — e, to bi već bilo zanimljivo.“

Freepik

 

9. Možete posetiti Bermudski trougao

Jedna od granica Bermudskog trougla je ostrvo Bermuda, popularna turistička destinacija — što znači da zaista možete da mu priđete sasvim blizu. Takoreći „vrh“ trougla navodno se nalazi u glavnom gradu Hamiltonu i obeležen je znakom u obliku trougla. Na ostrvu postoji i stalna postavka posvećena misterijama ovog područja, kao i obilazak vozićem, a možete čak da uzmete i sladoled „Bermuda Triangle“ – tri kugle u jednoj korneti.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi