Najavljene velike promene u NATO-u! Amerika bi da se povuče sa vodeće pozicije, hoće da oni preuzmu kormilo

Sjedinjene Američke Države žele da jedan nemački oficir preuzme kormilo nad NATO-om u Evropi.

Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker istakao je da se "raduje preuzimanju veće uloge Nemačke", posebno kada je reč o poziciji glavnog zapovednika savezničkih snaga u Evropi.

- Radujem se danu kada će Njemačka doći u SAD i reći da je spremna da preuzme ulogu vrhovnog savezničkog zapovednika. Mislim da smo jako daleko od toga, ali radujem se takvim raspravama - rekao je on na bezbednosnom forumu u Berlinu.

Kako prenosi britanski portal Independent, te reči su snažno odjeknule u sali, mada je nemački predstavnik brzo poručio da Berlin na tu temu gleda "pomalo drugačije". General-potpukovnik Volfgang Vin, delegat Nemačke u Alijansi, naglasio je da njegova zemlja želi aktivniju ulogu u međunarodnim organizacijama, ali da pozicija vrhovnog zapovednika "ipak pripada Americi".

Funkcija vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu (SACEUR od Supreme Allied Commander Europe) jedna je od dve ključne komandne uloge u NATO-u. Ona obuhvata vođenje operativnog zapovedništva, dok je drugi stub, zadužen za transformaciju i modernizaciju snaga, trenutno u rukama francuskog admirala Pjera Vandijea. Ako bi Nemačka dobila mesto načelnika evropskog zapovedništva, time bi nasledila američkog generala Aleksusa G. Grinkeviča koji je sada na čelu SHAPE-a u belgijskom Kasteauu. Sa tog položaja se vodi većina NATO misija, a prvi koji je ikada obavljao tu dužnost bio je Dvajt Ajzenhauer. Iz istog centra koordinisana je i vazdušna kampanja protiv Srbije tokom devedesetih.

Ipak, Vitakerova zamisao teško da bi mogla uskoro da postane stvarnost. General Grinkevič je tek 4. jula ove godine stupio na funkciju, a trajanje mandata nikada nije precizno definisano - može trajati godinu dana ili se produžiti do čak osam. U objavi sa konferencije Vitaker je na platformi Iks poručio da saveznici "moraju ispuniti obaveze s Haškog samita", uključujući "ulaganje u obranu, podsticanje industrijske saradnje, izgradnju otpornosti, zaštitu kohezije - najveće strateške prednosti". Jasno je da je reč o nastavku politike Donalda Trampa, prema kojoj bi Evropljani trebalo sami da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.

Ideja o nemačkom kandidatu ima svoju logiku: Berlin ostaje jedan od najpouzdanijih partnera Vašingtona, nalazi se u samom centru kontinenta i raspolaže snažnom odbrambenom industrijom. Istovremeno, Evropska unija je najavila novi paket za unapređenje odbrane, osmišljen da ubrza premeštanje vojske i tehnike širom 27 država članica.

Ipak, pojedine zemlje su u ovom planu prepoznale više slabosti nego snage. Šefica diplomatije EU Kaja Kalas upozorila je da je sada pravo vreme za ulaganje u bezbednost, jer "slabost ih poziva da naprave svoj potez", aludirajući na Moskvu. Prema njenim rečima, ako EU "poveća svoje obrambene sposobnosti i spremnost, onda Rusija neće napasti jer nismo slabi".

Novi predlog Evropske komisije predviđa ulaganje od 17,65 milijardi evra u oko 500 tačaka koje predstavljaju infrastrukturna "uska grla", od mostova i luka do tunela, kako bi se osigurala brža vojna mobilnost u krizi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi