Rat Evrope i Rusije sve izvesniji: „Spremite se!“ – mračne poruke Zapada

Evropski ministri odbrane, načelnici generalštabova, NATO funkcioneri i vodeći analitički centri sve otvorenije izgovaraju ono što se još pre godinu dana smatralo gotovo nezamislivim – da je sukob između Rusije i Zapada, direktno ili indirektno, postao realna opcija u roku od svega nekoliko godina. U tom kontekstu, višemesečna upozorenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koja su mu često osporavana, danas se uklapaju u narativ koji oblikuju i Berlin i Pariz i Brisel.

 

Nemačka uzbunjuje Evropu: „Poslednje mirno leto je možda iza nas“

Novi talas uzbune krenuo je iz Nemačke. Ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da procene o mogućem napadu Rusije na NATO više nisu vezane za 2029. godinu, kako se ranije pretpostavljalo, već da postoje analize koje ukazuju na mogućnost eskalacije već 2028. godine. On je naveo da pojedini vojni istoričari smatraju da smo možda već imali „poslednje mirno leto u Evropi“, upozoravajući da će Nemačka morati da ubrza pripreme za odbranu, povećava kapacitete, intenzivira proizvodnju i podiže nivo spremnosti.

Moskva je na to odgovorila rečima Dmitrija Peskova, koji tvrdi da „Rusija ne traži sukob sa NATO“, ali da će preduzeti sve za sopstvenu bezbednost – tipičnom formulom Kremlja koja prikriva nastavak agresivne politike.

 

Francuska više ne krije: vojska se priprema za rat sa Rusijom

Ne zvuči dramatično samo Berlin. U Francuskoj, načelnik Generalštaba oružanih snaga, general vazduhoplovstva Fabijen Mandon, jasno je poručio da se francuska vojska priprema za scenario visokointenzivnog rata sa velikim protivnikom – i da je taj protivnik Rusija.

Pariz već podiže obim i tip vežbi kako bi se spremio za sukob u naredne tri do četiri godine. Velika manevarska vežba „Orion 2026“, u kojoj će učestvovati desetine hiljada vojnika, projektovana je kao generalna proba za moguće borbe na evropskom kontinentu. Francuski vojni vrh, inače veoma rezervisan u izjavama, sada otvoreno izgovara rokove koji su do juče bili politički tabu.

Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo

 

NATO prelazi u ratni mod: “kvantni skok” u naoružanju

Slične poruke stižu i iz NATO-a. Novi generalni sekretar Mark Rute traži od članica Alijanse „kvantni skok“ u naoružavanju, sa ukupnim izdvajanjima za bezbednost od oko pet odsto BDP-a – tri i po procenta za vojsku i još oko jedan i po za infrastrukturu, logistiku, sajber bezbednost i industrijske kapacitete.

Rute upozorava da Rusija može da ugrozi neku od zemalja članica NATO-a u roku od pet godina, ukoliko Evropa ne ubrza pripreme. S druge strane, šefica evropske diplomatije Kaja Kallas ističe da Rusija već danas troši više na odbranu nego sve zemlje Evropske unije zajedno, te da vodi „dugoročnu strategiju agresije“ koja obuhvata rat u Ukrajini, sajber napade i sabotaže širom kontinenta.

 

Obaveštajne službe: rizik visok između 2028. i 2032. godine

Analitički centri i obaveštajne zajednice vodećih evropskih zemalja dodatno potvrđuju ovaj trend. Nemačke i danske službe procenjuju da NATO mora biti spreman na mogući ruski napad u roku od pet do osam godina. Poljski Savet za nacionalnu bezbednost procenjuje da bi Rusiji moglo biti potrebno manje od tri godine da obnovi kopnene snage do nivoa s kog bi mogla da testira granice Alijanse, pre svega u baltičkom regionu.

Nemački general Karsten Brojer upozorava da Rusija proizvodi stotine tenkova godišnje i da bi do kraja decenije mogla da ima dovoljno snaga za ozbiljnije operacije prema Finskoj, Norveškoj ili baltičkim državama. Harvardov Belfer centar upozorava da bi, ukoliko se rat u Ukrajini završi zamrznutim konfliktom, period 2028–2032. mogao da bude najopasniji u pogledu ruskih ambicija ka Zapadu.

 

Zašto se stalno pominje rok 2028–2030?

Ovaj vremenski okvir nije slučajan. Prvo, Rusija ubrzano transformiše svoju privredu u ratni režim, uz istorijski visoke budžete za vojsku i intenziviran rad fabrika tenkova, oklopa i municije. Drugo, evropskim zemljama treba najmanje pet do sedam godina da sprovedu ozbiljnu modernizaciju svojih armija i odbrambene industrije. Treće, sudbina rata u Ukrajini biće presudna – zamrznuti konflikt pod ruskim uslovima dao bi Kremlju prostor i kapacitet za otvaranje novog fronta ka Zapadu upravo u tom periodu.

Profimedia

 

Gde bi izbilo? Baltik kao najslabija tačka Evrope

U simulacijama budućih sukoba najčešće se pominje Baltik, naročito Suvalki koridor, uski pojas koji spaja Poljsku i Litvaniju i odvaja ruski Kalinjingrad od Belorusije. Ukoliko bi Rusija presekle taj koridor, baltičke države bile bi odsečene od NATO podrške, što se smatra jednim od najopasnijih scenarija u Evropi.

Većina analitičara smatra da rat ne bi počeo klasičnim kopnenim napadom, već kombinacijom sajber udara, sabotaža energetske infrastrukture, napada dronovima i raketama i paralelnim krizama na Balkanu, Kavkazu ili Arktiku, čime bi se NATO prinudio da se rasprši na više frontova.

 

Vučićeva upozorenja sada zvuče kao deo evropskog diskursa

U takvoj geopolitičkoj atmosferi, izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića uklapaju se u globalni narativ. On je pre nekoliko nedelja naglasio da „čitav svet kopа rovove i čeka rat“, dodajući da se niko ne priprema za razgovore, već za sukob. Gostujući u Nacionalnom dnevniku, komentarisao je i reči francuskog generala Mandona, ističući da su stvari u Evropi „otišle predaleko“ i da je rat između Evrope i Rusije sve izvesniji.

Naglasio je da su se mnogi podsmevali njegovim upozorenjima, nazivajući ga „drama kvin“, ali da on samo „ređa činjenice“ i da jasno vidi pravac u kojem kontinent ide.

Tanjug/Rade Prelić

 

Šta bi to značilo za Srbiju?

Za zemlju koja nije u NATO-u, ali je strateški pozicionirana na jednom od najosetljivijih evropskih raskršća, scenario neposrednog sukoba Evrope i Rusije predstavljao bi ozbiljan izazov. U takvim okolnostima usledili bi ekonomski potresi, snažan pritisak na energente, mogući migracioni talasi, kao i politički pritisci da se izabere strana.

Srbija bi bila izložena riziku destabilizacije regiona, kao i pokušajima spoljnog uticaja i instrumentalizacije lokalnih tenzija. Zato njeno insistiranje na miru, neutralnosti i jačanju sopstvenih odbrambenih kapaciteta ima poseban značaj.

 

Rat nije izvestan, ali više nije nezamisliv

Ni najpesimističniji zapadni analitičari ne tvrde da je rat neizbežan. Međutim, činjenica da se o njemu govori otvoreno – kroz rokove, budžete i vežbe – znači da je prestao da bude neprijatna tema i postao normalizovan scenario.

Što više zapadni lideri govore o „poslednjem mirnom letu“, „rokovima od pet godina“ i „kvantnim skokovima u naoružanju“, to rat prestaje da bude teorijski, a postaje jedna od realnih opcija za koju se države ubrzano pripremaju.

Zato rečenica da je rat između Evrope i Rusije „sve izvesniji“ ne predstavlja predviđanje sudbine, već opis trenutka u kojem je kontinent zakoračio – trenutka u kojem i Berlin i Pariz i Brisel najzad govore istim tonom kojim je predsednik Srbije upozoravao mnogo ranije.

 

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi