Evropa se masovno naoružava! Procurili detalji plana, postavljeni rokovi, tri projekta su ključna

Evropska unija mora razviti snažan odbrambeni sistem do 2030. godine kako bi se suočila s potencijalnim pretnjama, posebno od Rusije, navodi se u nacrtu vojnog plana Evropske komisije, do kojeg je došao američki portal "Politiko".

Plan "Obrambena spremnost 2030." biće predstavljen na sednici Kolegijuma komesara, a naredne nedelje i čelnicima EU, što će označiti značajan korak ka većoj ulozi Unije u vojnim pitanjima.

Dokument od 16 strana ističe da "militarizovana Rusija predstavlja trajnu pretnju evropskoj bezbednosti u doglednoj budućnosti".

Popunjavanje praznina u odbrani

Prema planu, EU namerava da ojača ključne oblasti svoje odbrane, uključujući vazdušnu i raketnu odbranu, topničke sisteme, veštačku inteligenciju, sajber-sisteme, dronove, kopnenu borbu i pomorske snage.

AP Photo/Andreea Alexandru

Poseban fokus stavljen je na jačanje istočnih delova Unije kroz projekte kao što su "Istočni bok", "Evropski vazdušni štit" i "Odbrambeni svemirski štit", koji bi trebalo da počnu da se razvijaju 2026. i da budu završeni do 2028. godine.

Veća saradnja i zajednička nabavka

Plan naglašava potrebu za intenzivnijom saradnjom među članicama. Trenutno je manje od petine nabavke odbrambene opreme zajedničko, ali Komisija želi da do 2027. taj udeo dostigne najmanje 40 odsto, dok bi do 2030. najmanje 60 procenata opreme trebalo da dolazi od firmi iz EU i Ukrajine.

Radi toga predviđa se mobilizacija do 800 milijardi evra, uključujući programe kao što su SAFE (150 milijardi evra kredita za oružje), Evropski odbrambeni industrijski program (1,5 milijardi evra) i budući višegodišnji budžet EU.

Profimedia

Komisija planira i mapiranje industrijskih kapaciteta i lanaca snabdevanja kako bi se otkrila uska grla, što bi moglo naići na otpor evropske industrije, koja je tradicionalno oprezna u deljenju poverljivih podataka sa Briselom.

NATO i regionalne pretnje

EU insistira na bliskoj saradnji sa NATO-om kako bi se izbeglo stvaranje paralelnih odbrambenih struktura, što izaziva zabrinutost kod nekih članica i samog Saveza.

- Autoritarne države sve više nastoje da se mešaju u naša društva i ekonomije, dok naši tradicionalni saveznici preusmeravaju fokus na druge regione sveta - upozorava nacrt, ističući potrebu za nezavisnijom evropskom odbranom.

Reakcije članica

Iako plan uživa široku podršku, pojedine zemlje izražavaju zabrinutost zbog rastuće uloge EU u odbrani, koja je do sada bila primarno u nadležnosti nacionalnih vlada.

Nemačka je naglasila da države članice moraju zadržati suverenitet nad sopstvenom odbranom, dok Švedska insistira na usmerenosti na konkretne rezultate, a ne na obavezujuće kvote za zajedničku nabavku.

Plan takođe uzima u obzir zabrinutosti Italije i Španije, upozoravajući da Europa ne sme zanemariti pretnje iz drugih regiona, poput Bliskog istoka i Afrike.

Vojni plan, pripreman od leta, predstavlja odgovor na rastuće globalne tenzije i smanjenje poverenja u dosadašnje saveznike. EU se priprema za "bojišta sutrašnjice", fokusirajući se na modernizaciju, interoperabilnost i zajednički pristup. Ključno pitanje ostaje da li će članice prevazići nacionalne interese i uskladiti napore u narednim raspravama.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam