Skoro svi uslovi su ispunjeni: Da li bi Tramp mogao da dobije Nobelovu nagradu za mir?

Američki predsednik Donald Tramp ne krije svoju želju da osvoji Nobelovu nagradu za mir. Njegove pristalice kažu da je već zaslužuje, dok se njegovi kritičari protive toj težnji - ukazujući na njegovu kontroverznu politiku.

Tramp je nasledio dva najgora sukoba ovog novog veka, ratove u Gazi i Ukrajini. Na oba fronta obrisi rešenja sada su na vidiku, ali nije potpuno jasno mogu li Tramp i njegov tim da postignu mir.

Ukoliko to urade, Nobelov komitet može i treba da prizna dostignuće i dodeli Trampu zasluženu medalju.

Problematična Ukrajina

Nakon devet meseci turbulentne politike i samita sa Putinom, Zelenskim i evropskim liderima, do nekog oblika sporazuma moglo bi da dođe, a on bi se sastojao od dva glavna elementa.

Prvo, bezbednosna garancija sa obavezama SAD i saveznika NATO-a da snabdevaju ukrajinsku vojsku i omogućavaju odbranu njene teritorije od budućih napada.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

Drugo, neke razmene teritorija duž trenutne linije kontakta u istočnoj Ukrajini kako bi se ponovo uspostavile bezbedne granice i postavili uslovi za dugoročni mir.

Međutim, malo je verovatno da će Ukrajina dozvoliti bilo kakav sporazum o razmeni teritorija odvojen od garancije bezbednosti, a Rusija verovatno neće zaustaviti rat bez rešenja na teritorijalnoj mapi.

Da bi se to postiglo, biće potrebna kontinuirana posvećenost vojnim zalihama SAD i NATO-a Ukrajini, uključujući protivvazdušnu odbranu i rakete dugog dometa, smatraju zapadni analitičari i napominju da će biti potrebno i povećanje sankcija i ekonomski pritisak na Moskvu. Nakon nedavnih sastanaka Generalne skupštine UN u Njujorku, čini se da je Tramp podržao ovaj pristup, a američka vojna oprema stiže u Ukrajinu kupovinom od strane saveznika NATO-a.

Evropljani prvi put razgovaraju o korišćenju više od 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine kao zajma Ukrajini kako bi pomogli njenoj ekonomiji i odbrambenoj bazi da izdrže tekući rat.

Sve dok Bela kuća ostane dosledna u ovom odlučnijem pristupu, šanse će se povećavati da Putin na kraju nema drugog izbora nego da zaključi sporazum i sačuva obraz.

Profimedia

Ako Tramp održi pritisak na Moskvu i oblikuje konture sporazuma do kraja rata, rešenje je moguće pre nego što Nobelov komitet izabere svoju nagradu za 2026. godinu za godinu dana.

Kraj rata u Gazi

Tramp je stupio na dužnost u vreme trofaznog prekida vatre koji je izdejstvovala Bajdenova administracija, osmišljenog da potpuno okonča rat u Gazi, sa drugom fazom koja predviđa privremene bezbednosne i političke strukture, kao i masovni program rekonstrukcije za enklavu.

Okvir za "dan posle" je razvijen, a detalji je trebalo da budu finalizovani tokom prve faze, perioda od šest nedelja u kom je trebalo da budu oslobođeni taoci i da pomoć naglo stigne u Gazu.

Nažalost, primirje je prekršeno nakon prve faze u martu. U poslednjih šest meseci sprovedene su neke od najintenzivnijih izraelskih vojnih operacija do sada, a pojačala se i humanitarna kriza tokom koje je Izrael blokirao granice Gaze.

Pre dve nedelje, svako polaganje prava na Nobelovu nagradu delovalo je neopravdano zbog situacije u Gazi.

Profimedia

Pregovori su zastali, a Izrael je započeo kontroverznu vojnu operaciju zauzimanja grada Gaze i severnog dela Pojasa Gaze. Visoki izraelski zvaničnici takođe su tvrdili da Izrael planira da okupira Gazu, možda naseli njenu teritoriju Izraelcima i protera stanovnike Gaze u tom procesu.

Situacija se pogoršavala, ali to se promenilo prošle nedelje, nakon što je Tramp predstavio plan od 21 tačke za okončanje rata, prema kom bi se Izrael odrekao aneksije ili okupacije, a Hamas bi trebalo da se odrekne kontrole nad Gazom, kao i da oslobodi sve taoce, žive i mrtve. Ovaj plan podseća na ono što je bilo zamišljeno kao druga faza januarskog sporazuma i dobio je podršku Izraela, kao i podršku arapskih i muslimanskih država, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar, Egipat, Jordan, Tursku, Pakistan i Indoneziju.

Sada postoji konsenzus da Hamas ne može ostati na čelu Gaze kada se ovaj rat završi i da je Gazi potreban međunarodni napor koji organizuju SAD kako bi se obnovila bezbednost i uspostavile nove strukture upravljanja kako bi se zamenio Hamas, koji vlada Gazom skoro dve decenije.

Hamas je prošle nedelje podržao veći deo plana, a sada se u Kairu vode razgovori o organizovanju oslobađanja talaca i razmeni za palestinske zatvorenike. Za to vreme Tramp nastavlja pritisak na Hamas i Izrael, naglašavajući da su odlaganja neprihvatljiva.

Tokom noći u sredu Izrael i Hamas su potpisali prvu fazu mirovnog plana Donalda Trampa od 21 tačaka, a očekuje se da će prekid vatre biti potpisan u četvrtak ujutru.

Profimedia

Netanjahu je rekao da to znači da će preostalih 48 talaca koje drži Hamas, od kojih se smatra da je 20 još uvek živo, biti vraćeno. Dodao je da su im "veliki napori velikog prijatelja i saveznika, predsednika Trampa", pomogli da dođu do "ove ključne prekretnice".

Nina Greger, direktorka Instituta za istraživanje mira u Oslu, sugerisala je da je to prekasno za Trampa i njegovu želju.

- Veoma je malo verovatno da će novi događaji u Gazi uticati na odluku Nobelovog komiteta sutra. Do ove faze laureat će već biti izabran, a govori pripremljeni pre objave u petak - naglasila je ona.

- Međutim, ako plan Donalda Trampa od 20 tačaka dovede do trajnog i održivog mira u Gazi, odbor će gotovo sigurno morati to ozbiljno da uzme u obzir u razmatranjima sledeće godine. Naravno, takođe bi morali da uporede to dostignuće sa širim dosijeom njegovih napora da promoviše mir - kako unutar SAD tako i na međunarodnom nivou - u skladu sa testamentom Alfreda Nobela - dodala je Greger.

U suštini, SAD su sada definisale kraj rata u Gazi i put ka dugoročnoj koegzistenciji i miru između Izraelaca i Palestinaca. Mnoge od klauzula su široki principi, ali zahtevi su jasni: Hamas mora vratiti sve taoce i odreći se kontrole nad Gazom u zamenu za mnoge palestinske zatvorenike, prekid vatre i povlačenje izraelskih snaga.

Trampova karta za Oslo

Nobelova nagrada za mir dodeljuje se svake godine 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela 1896. godine. Komitet bira i imenuje njenog dobitnika dva meseca ranije - 10. oktobra. Tramp se nesumnjivo nada da će ove nedelje obezbediti nagradu. To je veoma malo verovatno. Ali sledeće godine se obeležava 125. godišnjica nagrade, i Tramp bi mogao imati pravo na nju.

Ratovi u Gazi i Ukrajini su dva kamena temelja čije bi rešavanje pomoglo u jačanju integracije i međusobne povezanosti širom Bliskog istoka i Evrope, čime bi se odvratile iranske i ruske ambicije, a to bi bila i strateška posledica smanjenja rizika od sukoba oko Tajvana.

Tramp i njegov tim zaslužuju priznanje za pomoć u uspostavljanju okvira za okončanje oba rata. Ako sada mogu da nastave i ne izgube fokus tokom naredne godine, onda će Tramp verodostojno polagati pravo na 125. Nobelovu nagradu za mir.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi