Brodovi koji su uzburkali Latinsku Ameriku: Šta je Četvrta flota SAD i da li bi mogla da izazove rat sa Venecuelom

Dok su Šesta i Sedma flota SAD, sa sedištem u Mediteranu i Persijskom zalivu, tradicionalno privlačile najveću medijsku pažnju, Četvrta flota tek sada izaziva sve veće interesovanje.

Ova flota, pod komandom Južne komande SAD i sa sedištem u Mejportu u Floridi odgovorna je za operacije u Centralnoj Americi, Južnoj Americi i na Karibima.

Kako je nastala?

Osnovana je 1943. godine, tokom Drugog svetskog rata, sa ciljem suprotstavljanja potencijalnim pomorskim akcijama nacističke Nemačke. Kada se rat završio, ostala je aktivna do 1950. godine, kada je raspuštena, a njeno područje delovanja predato je Drugoj floti.

Region u kome deluje pokriva više od 40 miliona kvadratnih kilometara, obuhvatajući jednu šestinu kopnene mase planete, uključujući 31 zemlju i 10 teritorija ili protektorata, i polovinu stanovništva hemisfere.

Flota bez brodova?

Profimedia

Ova flota nema stalno raspoređene brodove, za razliku od ostatka američkih flota. Umesto toga, deluje koordinisanjem brodova, aviona i podmornica koje ulaze u njenu zonu odgovornosti, tojest okolne vode Atlantika i Pacifika između 30 i 92 stepena zapadne geografske dužine.

Stoga, osoblje pod njenom komandom varira od prilike do prilike.

Na primer, tokom manevara "Južna mora 2024" koordinisala je nosač aviona USS Džordž Vašington (CVN 73), razarač USS Porter (DDG 78) i logistički brod USNS Džon Lental (T-AO-189). Drugim rečima, brodovi i osoblje se privremeno raspoređuju prema operativnim potrebama.

Kada je reaktivirana?

Nakon skoro šest decenija neaktivnosti, Četvrta flota je reaktivirana 2008. godine, tokom administracije predsednika Džordža V. Buša.

Reaktivacija je najavljena u maju te godine, samo nekoliko nedelja pošto su Kolumbija, Ekvador i Venecuela bili umešani u diplomatski incident koji je držao ceo region u neizvesnosti nakon što su kolumbijske snage bombardovale kamp ekvadorske vojske na njegovoj teritoriji.

Opravdanje koje je tada dato za oživljavanje flote bilo je da je tadašnji predsednik Venecuele Ugo Čavez promovisao antiameričko raspoloženje dok je razvijao vojnu saradnju sa Rusijom.

Profimedia

Štaviše, u to vreme Bolivija, Ekvador i Nikaragva imali su vlade ideološki usklađene sa Karakasom, pa se činilo da SAD moraju da pokažu mišiće i istaknu da su jedina vojna supersila na celoj hemisferi.

Samo nekoliko dana nakon ponovnog aktiviranja, dogodio se incident: američki vojni avion je narušio venecuelanski vazdušni prostor. Bela kuća je odbacila incident, tvrdeći da je to bila samo "navigaciona greška" pilota.

Još jedan incident je zebeležen 2019. godine, tokom Trampovog prvog mandata. Tom prilikom Južna komanda je upozorila na "opasno približavanje venecuelanskog borbenog aviona iznad međunarodnih voda".

Koje je njeno trenutno zaduženje?

Prema veb-stranici Četvrte flote, njena misija je da podrži zajedničke i kombinovane vojne operacije Južne komande SAD u punom spektru, "prvenstveno obezbeđujući prisustvo na moru kako bi se osigurala sloboda manevra u pomorskom domenu, negovali i održavali odnosi saradnje sa međunarodnim partnerima i u potpunosti iskoristilo more".

Printscreen Youtube/Todo Noticias

Cilj ovih akcija je, kako se navodi, poboljšanje regionalne bezbednosti i promocija mira, stabilnosti i prosperiteta na Karibima, u Centralnoj Americi i Južnoj Americi.

Iako je malo verovatno da će teritorija SAD biti ugrožena, svima je jasno da je jedna od najvećih briga za ovu silu održavanje Panamskog kanala otvorenim. Ovo je još više tačno sada kada predsednik Tramp, od stupanja na dužnost u januaru, insistira na tome da povrati kontrolu nad međuokeanskim plovnim putem.

Odnosi Rusije sa Kubom i Nikaragvom i komercijalna i ekonomska ekspanzija Kine oko kanala savršeni su izgovori za Vašington da poveća pritisak tamo.

Potencijalni sukob sa Venecuelom?

Istorija ovog drugog života američke Četvrte flote izgleda povezana sa tekućim sukobom između Vašingtona i Karakasa koji traje više od dve decenije.

Rektivacija je počela navodnim kršenjem vazdušnog prostora Venecuele, a u četvrtak je vlada predsednika Nikolasa Madura osudila što je najmanje pet američkih borbenih aviona F-35 ponovo ilegalno ušlo u njen vazdušni prostor.

Tanjug/AP Photo/Jesus Vargas

Karakas tvrdi da su to borbeni avioni sa sedištem u Portoriku, što je deo značajnog vojnog raspoređivanja koje SAD održavaju u regionu pod maskom borbe protiv narko-kartela.

U avgustu su SAD naredile vojno raspoređivanje na jugu Karibu, navodno kako bi se suprotstavile narko-kartelima. UNeposredno pre toga državni tužilac SAD Pamela Bondi udvostručila je nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja Nikolasa Madura po nikada potkrepljenoj optužbi da je vodio "narko-kartel".

Nakon raspoređivanja američke vojske, lideri Zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC) i Bolivarskog saveza za narode naše Amerike (ALBA) pozvali su na poštovanje deklaracije o regionu kao o zoni mira.

Prošlog meseca Vašington je tvrdio da je gađao tri broda na Karibima, pri čemu je poginulo najmanje 17 ljudi. Maduro tvrdi da je njegova zemlja žrtva "višestrukog rata" koji su SAD orkestrirale u interesu donošenja "promene režima".

Drugi regionalni lideri, poput Migela Dijaza-Kanela (Kuba), Luisa Arsea (Bolivija), Danijela Ortege (Nikaragva) i Gustava Petra (Kolumbija), smatraju da nema dokaza koji bi potkrepili optužbu SAD protiv Madura, dok je želja SAD da kontrolišu strateške resurse na zapadnoj hemisferi javna.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi