Toni Bler na čelu Gaze! Vodiće prelaznu vladu po sklapanju primirja, ima jedan zahtev za Izrael

Bivši britanski premijer Toni Bler u središtu je međunarodnih razgovora zbog toga što bi moglo da mu bude povereno da upravlja Pojasom Gaze ukoliko dođe do prekida vatre, preneo je britanski portal BBC.

Bler, koji je 2003. poveo Veliku Britaniju u irački rat, u kontaktu je sa različitim stranama kako bi se razmotrilo okončanje sukoba i buduća organizacija palestinskih teritorija.

Na marginama Generalne skupštine UN američki predsednik Donald Tramp razgovarao je sa liderima iz arapskog sveta o ideji da se u Gazi formira prelazna administracija, uz podršku Ujedinjenih nacija i zemalja Persijskog zaliva. Tek nakon tog perioda vlast bi bila vraćena Palestincima.

Tanjug/AP Photo/Abdel Kareem Hana

Prema izvorima, jedno od rešenja jeste da upravo Bler preuzme vođenje tog tela, iako je njegova kancelarija naglasila da ne bi stao iza plana koji bi podrazumevao "proterivanje stanovnika Gaze".

Kontakti sa Trampom i iskustvo na Bliskom istoku

Još u avgustu Bler je bio u Beloj kući gde je sa Trampom razgovarao o mogućim rešenjima za Gazu nakon rata. Američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof opisao je taj sastanak kao "vrlo sveobuhvatan", ali detalji nisu objavljeni.

Podseća se i da je nakon što je 2007. napustio funkciju premijera Bler godinama radio kao predstavnik Kvarteta (SAD, EU, Rusija i UN) na Bliskom istoku, fokusirajući se na razvoj palestinske ekonomije i pripremu uslova za rešenje sa dve države".

Profimedia

Njegovo nasleđe i dalje je obeleženo odlukom da se 2003. britanska vojska uključi u rat u Iraku, što je kasnije naišlo na ozbiljne kritike, jer je zasnovano na nepotvrđenim informacijama o oružju za masovno uništenje.

Pitanje Hamasa i nova diplomatska priznanja

Pregovori o Blerovoj ulozi u privremenoj vlasti dolaze neposredno nakon što je palestinski predsednik Mahmud Abas izjavio da je spreman da sarađuje sa Trampom i drugim liderima na uspostavljanju mira i rešenja sa dve države. Abas je pritom jasno odbacio bilo kakvu buduću ulogu Hamasa u upravljanju Gazom i zatražio je njihovo razoružanje.

Ovonedeljni diplomatski potezi dodatno su zakomplikovali situaciju. Velika Britanija, Kanada i Australija priznale su palestinsku državu, što su ubrzo podržale i Francuska i Danska. Izrael i SAD taj čin su osudili kao "nagradu Hamasu".

Profimedia

Britanski premijer Kir Starmer naglasio je da ovo priznanje pokazuje da Hamas nema perspektivu u političkom životu Palestine i da je to poruka protiv njihove "mržnjom ispunjene vizije".

Tragični bilans sukoba

Izraelska ofanziva u Gazi počela je nakon napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023, kada je stradalo oko 1.200 ljudi, a 251 osoba je oteta.

Od tada je, prema podacima zdravstvenih vlasti pod Hamasovom kontrolom, u izraelskim napadima poginulo najmanje 65.419 Palestinaca.

Istražna komisija UN ocenila je da Izrael nad Palestincima sprovodi genocid, što izraelske vlasti odlučno odbacuju.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi