Nuklearno oružje tek stiže! Sledeći vrhovni vođa Irana će razviti bombu, rat od 12 dana promenio je sve

"Dvanaestodnevni rat" Irana i Izraela označio je prekretnicu, ne samo za Teheran, već za ceo region.

Američko učešće u sukobu naizgled je razbilo sve nade za deeskalaciju.

- Za Teheran je spoljna politika sada podeljena na "pre" i "posle". I u ovom novom "posle", nema više poverenja - posebno u Donalda Trampa. Pre rata, neki iranski političari i analitičari su i dalje gajili nadu u postepeno otopljavanje odnosa sa Zapadom. Ta nada je isparila kada je Vašington pokazao da može da se koleba između gestova mira i vojnih pretnji u roku od nekoliko dana. Čak i umereniji glasovi u Teheranu sada vide Trampa kao nepouzdanog, iako nisu u potpunosti isključili razgovore sa Zapadom na duži rok - piše za RT Farhad Ibragimov, predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta RUDN i gostujući predavač na Institutu društvenih nauka Ruske predsedničke akademije za nacionalnu privredu i javnu upravu.

Trampove nedavne izjave o ublažavanju sankcija u zamenu za "miran dijalog" u Iranu se uglavnom vide kao prazna obećanja. Krajem juna, pomešani signali iz Vašingtona samo su produbili nepoverenje - 26. juna Foks njuz je izvestio da SAD podržavaju plan pomoći od 30 milijardi dolara za iranski civilni nuklearni program - isključujući obogaćivanje uranijuma.

Ali sledećeg dana Tramp je odbacio izveštaj kao "mit" i nagovestio još udara na iranska nuklearna postrojenja. Zatim, 29. juna, ponovo je promenio kurs, rekavši da bi sankcije mogle biti ukinute ako Iran pokaže "miroljubivo ponašanje".

Tanjug/AP Photo/Manuel Balce Ceneta

- Ovaj obrazac je poznat. Tramp je 12. juna pozvao Izrael da ne napada Iran. Nekoliko dana kasnije podržao je izraelske udare. Teheran ove promene ne vidi kao diplomatiju, već kao manipulaciju. Kao odgovor, iransko rukovodstvo pokušava da predstavi jedinstveni front. Ali duboke podele ostaju - posebno oko nuklearnog pitanja. Ipak, fokus je sada na jačanju unutrašnje otpornosti: jačanju ekonomije, modernizaciji vojske i pripremi za ono što mnogi smatraju neizbežnom sledećom rundom konfrontacije - objašnjava Ibragimov.

Kako kaže, zapadni analitičari su pogrešno procenili nacionalno raspoloženje. Dugo pamćenje Irana, njegov 3.000 godina star identitet i duboko ukorenjeni patriotizam stvorili su neku vrstu kolektivnog imuniteta na spoljni pritisak.

- Islamska Republika nije samo režim - mnogi je vide kao sredstvo za očuvanje nacionalnog suvereniteta. Ono što je zaista šokiralo iransko rukovodstvo tokom nedavnog rata bila je otvorena pretnja vrhovnom vođi ajatolahu Hamneju. Za Teheran, to nije bila samo retorika - to je bilo pravo upozorenje. Mnogi veruju da je budući pokušaj atentata na njega samo pitanje trenutka - kaže on.

Ta pretnja je ubrzala mobilizaciju Teherana. Iran sada vidi kratak vremenski okvir za izgradnju odbrane, ulaganje u ekonomiju i pripremu za teža vremena.

Nuklearne ambicije su povećane

Tanjug/Maxar Technologies via AP

Vašington stalno poziva Teheran da odustane od nuklearnih ambicija, ali američki zvaničnici dobro znaju: Iran ima resurse, infrastrukturu i naučnu stručnost da brzo oživi svoj program, i verovatno će to i učiniti.

Sukob sa Izraelom ostavio je previše duboke ožiljke za brzo pomirenje. Uključivanje SAD u vojnu fazu rata pogoršalo je stvari. Svaka zapadna tvrdnja da bi Iran i dalje mogao da napravi ustupke sada zvuči nerealno s obzirom na raspoloženje u Teheranu.

- Što se tiče takozvanog prekida vatre, malo ko u Iranu ili Izraelu veruje da će on trajati. Uprkos javnim tvrdnjama o pobedi, obe strane smatraju pauzu privremenom. Ali Iran, više od Izraela, deluje duboko nezadovoljno, što ukazuje na to da će značajni razgovori malo verovatno dati rezultate - piše Ibragimob.

- U međuvremenu, jedna od najosetljivijih tema unutar Irana je sukcesija. Hamnej ima 86 godina. Zvanično, stvari deluju stabilno, ali iza zatvorenih vrata pitanje ko je sledeći postaje sve hitnije. Uprkos zapadnim prikazima, Hamnej ostaje ujedinjujuća figura. Zaslužio je poštovanje konzervativaca, vojske, sveštenstva i velikog dela birokratije. Decenijama je uspevao da održi ravnotežu u iranskim konkurentskim centrima moći - poput IRGC-a, Saveta čuvara i parlamenta. To nije mali podvig - dodaje on.

Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP

Ali, kako naglašava, ta ravnoteža je ugrožena. IRGC i parlament sve više krive vladu za slabost i neodlučnost. Zauzvrat, tehnokratske frakcije kažu da je IRGC previše ideološki nastrojen.

- U ovom okruženju Hamnej je postao više od verskog vođe - on je poslednja spona koja drži sistem na okupu. Ko god dođe posle njega, suočiće se sa gotovo nemogućim zadatkom: ujediniti elite, izbeći fragmentaciju i održati kontrolu u trenutku duboke neizvesnosti - kaže on.

Istovremeno, podele oko nuklearnog programa se pogoršavaju. Tvrdolinijaške pristalice, posebno oni povezani sa IRGC, sada otvoreno tvrde da Iran ne samo da može, već i treba da teži nuklearnom oružju da bi opstao. S druge strane, neke bivše diplomate i zvaničnici spoljne politike i dalje guraju diplomatiju. Veruju da Iran može ostati jak dok ponovo otvara delove ekonomije.

- Ali vremena je malo. Između tranzicije rukovodstva, spoljnog pritiska i rastućih tenzija elite, Iran ulazi u kritičnu fazu. Sledećem vrhovnom vođi neće biti potrebne samo formalni akreditivi, već i prava harizma i politička težina da bi zemlja ostala na okupu. Rat u junu je sve promenio. Od sada, spoljna politika Irana neće biti vođena poverenjem ili kompromisom, već nepoverenjem, otpornošću i strateškom odbranom. Svaki gest Vašingtona biće procenjivan kroz prizmu tog sukoba. Vrata diplomatije nisu samo zatvorena. Zaključana su, a ključ bačen - zaključuje analitičar.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi