Selektivno bombardovanje: Zašto su Amerikanci prilikom napada na Iran poštedeli neka nuklearna postrojenja?

Američka operacija bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja odjeknula je ne samo na Bliskom istoku nego na celoj planeti zbog straha od izbijanja trećeg svetskog rata nakon što se velika sila uključila u sukob na strani Izraela.

Međutim, analiza lokacija koje su ciljane u napadu na Iran sugeriše da su možda namerno ograničene kako bi se izbegla široka radioaktivna kontaminacija i međunarodna osuda koja bi gotovo sigurno usledila.

Navedeni cilj bombardovanja bilo je eliminisanje potencijalne pretnje Izraelu i širem Bliskom istoku ukoliko bi Iran razvio nuklearno oružje.

Američke i izraelske snage ciljale su sedam ključnih objekata povezanih sa iranskim nuklearnim programom. Uprkos njihovom obimu, napadi nisu bili sveobuhvatni.

Najmanje 10 nuklearnih lokacija očigledno je ostalo netaknuto. Neke su možda pošteđene jer nisu smatrane neposrednom pretnjom.

Pošteđene lokacije

Jedan od tih objekata je postrojenje za obogaćivanje uranijuma Laškar Abad.

Wikimedia/Hamed Saber

Pre jedne decenije ono je bilo uključeno u brži, ali tehnički izazovniji metod korišćenja lasera ​​umesto centrifuga za obogaćivanje uranijuma.

Međutim, čini se da je Iran umesto toga uložio mnogo više truda u korišćenje sporije, ali bolje proučene metode koja koristi centrifuge za rotaciju gasovitog oblika uranijuma kako bi ga obogatio.

Zatim, tu je i kompleks planine Kolang Gaz La.

Na osnovu naše procene najnovijih satelitskih snimaka, podzemni kompleks neposredno pored nuklearnog postrojenja u Natanzu takođe nije bio meta.

Možda zato što je još uvek u izgradnji. Međutim, kada bude završen, i ako, kako većina analitičara pretpostavlja, iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma izbegnu uništenje u napadima, to bi bilo veoma dobro mesto za njihovo skrivanje.

Planina Kolang Gaz La je mnogo viša od one koja štiti nedavno napadnuto postrojenje Fordou. Ako se tunelski kompleks koji se gradi ispod njega završi, on bi bio mnogo izazovnija meta za američke bombe, takozvane "razarače bunkera".

Profimedia

Ali druga mesta su verovatno bila pošteđena kako bi se izbegla nacionalna, potencijalno međunarodna, nuklearna katastrofa.

Nije isto pogoditi centrifuge i reaktore

Skoro sva pogođena mesta bila su povezana sa obogaćivanjem uranijuma, poput postrojenja za centrifuge u Natanzu i Fordouu.

Iako je uranijum radioaktivan, ciljanje postrojenja za obogaćivanje ne predstavlja isti radioaktivni rizik kao drugi procesi. Uranijum je veoma težak. Čak i ako ga bomba podigne u vazduh, brzo pada na zemlju i radioaktuvni uranijum ostaje na svom mestu.

Nuklearni reaktori su druga priča. Dok rade, reaktori sadrže složenu mešavinu radioaktivnih elemenata.

Neki od njih, poput stroncijuma, cezijuma i joda, laki su ili isparljivi, kao i visoko radioaktivni.

Tanjug/Maxar Technologies via AP

- Ako pobegnu, ući će u atmosferu. Ako imate silu, kao u slučaju Černobilja, gde ste imali požar koji je podizao isparljive materije, onda one ulaze u atmosferu, a zatim se šire normalnom atmosferskom disperzijom - objasnio je profesor Lorens Vilijams, bivši glavni inspektor nuklearnih instalacija u Velikoj Britaniji.

Ukratko, bombardovanje nuklearnog reaktora dovelo bi do potencijalno široko rasprostranjene nuklearne kontaminacije, svakako u blizini, a potencijalno i van granica Irana.

Iz tog razloga izraelski i američki komandanti su možda namerno izbegavali da ih gađaju.

Na primer, u Isfahanu, izraelski, a zatim i američki napadi su uništili više zgrada povezanih sa obogaćivanjem uranijuma. Mđeutim, nijedna nije pogodila zgrade u kojima su se nalazili mali istraživački reaktori.

Isto važi i za nuklearnu elektranu Bušer na jugu Irana i za Teheranski nuklearni istraživački reaktor koji se nalazi u glavnom gradu.

Reaktori su važni ako bi Iran težio nuklearnom oružju.

Tanjug/Maxar Technologies via AP

Tokom rada većina konstrukcija proizvodi plutonijum kao nusproizvod, a on je idealan za izradu nuklearnih bombi.

Proizvodnja plutonijuma u ​​reaktoru mnogo je brža nego kod obogaćivanja uranijuma pomoću centrifuga.

To verovatno objašnjava zašto je Izrael bombardovao iranski reaktor Arak, koji je sposoban da proizvede 9 kilograma plutonijuma godišnje.

To su verovatno uradili jer je taj reaktor bio u procesu obnove i nije sadržao gorivo i stoga nije bilo rizika od nuklearne katastrofe. Sve ovo pokazuje da su nedavni napadi možda bili kompromis.

Međunarodna agencija za atomsku energiju, organ UN za nuklearnu energiju, upozorila je i Izrael i Ameriku na opasnost od ciljanja nuklearnih lokacija.

Iako su Amerika i Izrael možda želeli da unište iranske nuklearne ambicije, rizik od civilnih žrtava izloženih radioaktivnim padavinama od bombardovanja i međunarodno negodovanje koje bi to izazvalo naterali su ih da se delimično uzdrže.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi