Da li je rok zaista istekao? Može li Tramp ponovo napasti Iran bez odobrenja Kongresa

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa tvrdi da rok, 1. maj, koji joj je bio postavljen da obezbedi odobrenje Kongresa za američko-izraelski rat protiv Irana, više nije važan zbog tekućeg primirja sa Teheranom.

Kada predsednik obavesti Kongres Sjedinjenih Država o ratu, ima rok od 60 dana, prema Rezoluciji o ratnim ovlašćenjima, da natera zakonodavce da daju zeleno svetlo za kampanju ili povuku snage uključene u neprijateljstva.

U slučaju rata protiv Irana taj rok istekao je u petak, ali je u četvrtak ministar odbrane Pit Hegset rekao zakonodavcima na saslušanju u Senatu da je tekuće primirje zaustavilo rok.

Međutim, Hegsetovo tumačenje se snažno osporava. Demokratski zakonodavci i pravni stručnjaci tvrde da zakon ne sadrži odredbu koja dozvoljava pauzu nakon što se rok uspostavi.

Neslaganje odražava dublji sukob oko toga kako se definišu "neprijateljstva" i da li privremeno primirje može promeniti pravne obaveze kojih se očekuje da se Bela kuća pridržava.

Šta je rekla Trampova administracija?

Tanjug/AP Photo/Kevin Wolf

Tokom svedočenja pred Komitetom za oružane snage Senata SAD u četvrtak, Hegset je tvrdio da se "60-dnevni sat pauzira ili zaustavlja" tokom pauze u borbama.

SAD i Iran su uglavnom obustavili direktne napade 8. aprila, kada su počeli pregovori o prekidu vatre, iako su ti razgovori od tada u zastoju.

Teheran je od tada nastavio da blokira Ormuski moreuz, a Vašington održava pomorsku blokadu iranskih luka i brodova u moreuzu. Osim toga, Tramp je više puta upozoravao da bi napadi mogli da se nastave.

Drugi zvaničnici u Trampovoj administraciji složili su se sa Hegsetom, tvrdeći da odsustvo aktivnih borbi od početka aprila znači da su neprijateljstva efikasno prestala i da rok od 60 dana stoga možda više ne važi.

- U svrhu Rezolucije o ratnim ovlašćenjima, neprijateljstva koja su počela u subotu, 28. februara, okončana su. Nije bilo razmene vatre između Oružanih snaga SAD i Irana od utorka, 7. aprila - rekao je jedan zvaničnik novinskoj agenciji Rojters.

Profimedia

Neki su predložili jednostavno pokretanje nove operacije pod novim imenom kako bi se zaobišao rok. Ričard Goldberg, koji je bio direktor za suzbijanje iranskog oružja za masovno uništenje u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD tokom Trampovog prvog mandata, rekao je da je preporučio zvaničnicima administracije da jednostavno pređu na novu operaciju, za koju je predložio da se zove "Epski prolaz", nastavak operacije "Epski bes" (što je ime doskorašnje operacije protiv Irana).

Ta nova misija, kako je rekao za novinsku agenciju Asošijejted pres, "po svojoj prirodi bila bi misija samoodbrane usmerena na ponovno otvaranje moreuza, uz zadržavanje prava na ofanzivne akcije u svrhu obnavljanja slobode plovidbe.

- To za mene rešava sve - istakao je Goldberg.

Šta zahteva Zakon o ratnim ovlašćenjima

Rezolucija o ratnim ovlašćenjima, usvojena 1973. godine, ograničava vreme koje američki predsednik može da vodi rat bez odobrenja Kongresa.

Profimedia

Prema zakonu, predsednik mora da obavesti Kongres u roku od 48 sati od uvođenja američkih snaga u neprijateljstva. Od tog trenutka počinje rok od 60 dana. Iako su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Irana 28. februara, Trampova administracija obavestila je Kongres 2. marta, zbog čega rok od 60 dana ističe 1. maja.

U roku od tih 60 dana predsednik mora ili da obezbedi odobrenje Kongresa, putem zajedničke rezolucije koju su usvojili Predstavnički dom i Senat, ili da okonča vojno učešće SAD.

Zakon dozvoljava ograničeno produženje od 30 dana, ali samo za bezbedno povlačenje snaga, a ne za nastavak borbenih operacija.

Međutim, statut, koji je osmišljen da ograniči predsednička ovlašćenja za pokretanje rata nakon Vijetnamskog rata, ignorisali su ili osporili bivši predsednici, koji su tvrdili da su delovi zakona neustavni.

Ovlašćenje za upotrebu vojne sile (AUMF) još jedan je mogući pravni osnov za nastavak vojnih operacija, jer daje predsedniku ovlašćenje da rasporedi snage za definisane ciljeve.

Profimedia

Prvobitno je doneto 2001. godine nakon napada 11. septembra kako bi se SAD omogućilo da sprovedu takozvani "rat protiv terorizma", a zatim je ponovo potvrđeno 2002. godine kako bi se uklonio Sadam Husein i odobrila invazija na Irak 2003. godine. Od tada su se administracije oslanjale na ova ovlašćenja kako bi podržale širok spektar vojnih akcija.

Zbog dubokih podela između demokrata i republikanaca, malo je verovatno da će Kongres odobriti nastavak vojne akcije protiv Irana.

U četvrtak je šesti pokušaj da se u Senatu ograniči Trampovo ovlašćenje za vođenje vojnih operacija korišćenjem Rezolucije o ratnim ovlašćenjima odbijen sa 50-47, a članovi su ubedljivo glasali po stranačkoj liniji.

Kakva je reakcija na Hegsetove komentare?

Demokrate su snažno suprotstavile Hegsetovu tvrdnju, tvrdeći da u Rezoluciji o ratnim ovlašćenjima nema pravnog osnova za pauziranje odbrojavanja od 60 dana nakon što počne prekid vatre.

Profimedia

Senator iz Virdžinije Tim Kejn odbacio je na saslušanju to tumačenje, rekavši da "ne veruje da bi zakon to podržao".

Adam Šif, demokratski senator iz Kalifornije, takođe je osporio argument, ističući da američke snage ostaju aktivne u regionu uprkos obustavi vazdušnih napada.

- Prestanak korišćenja nekih snaga dok se koriste druge ne zaustavlja vreme - primetio je.

Uprkos obustavi vazdušnih i raketnih napada, američke i iranske snage su nastavile neprijateljstva Ormuskom moreuzu i oko njega.

Američka vojska je 20. aprila otvorila vatru i zaplenila kontejnerski brod "Tuska" pod iranskom zastavom, a Teheran je nekoliko dana kasnije zarobio dva strana komercijalna broda.

Iako su skoro svi republikanci u četvrtak glasali protiv Rezolucije o ratnim ovlašćenjima, senatorka Suzan Kolins iz Mejna je odstupila od redova i stala na stranu demokrata.

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

- Predsednikov autoritet kao vrhovnog komandanta nije bezgraničan - rekla je, ističući da rok od 60 dana "nije sugestija, već zahtev".

Da li je prekid vatre resetovao vreme, prema stručnjacima?

Brus Fejn, stručnjak za američko ustavno i međunarodno pravo i bivši zamenik državnog tužioca, rekao je da rezolucija "nigde ne kaže" da rok od 60 dana za dobijanje odobrenja Kongresa za vojnu akciju "prestaje ako postoji prekid vatre".

U razgovoru za Al Džaziru, Fejn je upozorio da takvo tumačenje "pretvara rezoluciju u papirnog tigra".

- Morate se pitati zašto predsednik Tramp nije zatražio od Kongresa da objavi rat? Baš kao i u Vijetnamskom ratu, ni tamo nije bilo objave rata, jer zna da bi izgubio glasanje - dodao je.

Rezolucija o ratnim ovlašćenjima usvojena je nakon što je tadašnji predsednik Ričard Nikson tajno bombardovao Kambodžu i više od decenije rata u Vijetnamu, uprkos tome što je u početku stavljen veto na rezoluciju.

- Zašto Tramp ne bi tražio od Kongresa deklaraciju ako bi mislio da će ona biti usvojena? On ima većinu u Predstavničkom domu i Senatu. Zna da će izgubiti.  Rezolucija o ratnim ovlašćenjima je sporedna predstava. Pravi element ovde je da smo mi, prema principima međunarodnog prava Nirnberga koje je usvojio Kongres, uključeni u kriminalni agresivni rat - dodao je.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi