Preokret pred samu konklavu! Glavni favoriti imaju novog konkurenta, najveći minus mu zemlja iz koje dolazi

Najčešće pominjana imena među potencijalnim naslednicima pape Franje su Pjetro Parolin i Luis Antonio Tagle, ali vatikanski izvori tvrde da obojica poslednjih dana gube podršku, čime se otvara prostor za nova imena u trci.

Za izbor novog pape potrebna je dvotrećinska većina, što znači da kandidat mora da prikupi najmanje 89 glasova.

Prema informacijama koje je objavio katolički portal "The Pillar", odmah nakon Franjine sahrane izgledalo je da Parolin ima podršku čak 50 kardinala i očekivalo se da će toliko glasova dobiti već u prvom krugu, zakazanom za sredu popodne.

Međutim, kada su kardinali detaljnije razmotrili njegov rad i ugled, deo njih se predomislio. Sada se procenjuje da može računati na oko četrdeset glasova.

Slična sudbina zadesila je i njegovog glavnog suparnika, kardinala iz Filipina, Luisa Antonija Taglea. On je imao prednost u podršci azijskih kardinala, koji su u Franjino vreme dobili veću zastupljenost.

Takođe, Tagle je doživljavan kao moderan i energičan propovednik, neko ko bi mogao da nastavi Franjin put. Ipak, kako kaže izvor, "jedno je biti popularan kardinal, a drugo kandidat za papu", pa se i on sada suočava s pitanjima o svojoj podobnosti. Ipak, ni on nije bez šansi - u igri je sa otprilike istim brojem glasova kao i Parolin.

Profimedia

U trenutku kada se činilo da će se sve svesti na ovu dvojicu, pojavio se iznenađujući konkurent - američki kardinal Robert Frensis Prevo. On predvodi Kongregaciju za biskupe, a podršku mu pružaju mnogi kardinali iz Latinske Amerike, gde je dugo služio kao misionar i biskup u Peruu.

Uz njega su i neki severnoamerički crkveni lideri, poput kardinala Blejza Supiča i nuncija Kristofa Pjera. Međutim, njegov glavni hendikep je što dolazi iz SAD - "nepisano pravilo glasi da tamošnje kardinale ne treba birati za pape jer su Sjedinjene Države najjača svetova sila", pa bi takav izbor delovao kao koncentracija moći. Osim toga, među evropskim kardinalima nema širu podršku, ali i dalje može očekivati oko 30 glasova u početku konklave.

Još jedan u vrhu kandidata je mađarski kardinal Peter Erde, koji ima skoro punu podršku konzervativnog dela Kardinalskog zbora. Međutim, taj blok broji oko trideset članova, dok ostali nisu skloni njegovom izboru. Zbog toga su mu šanse za sada samo teoretske, osim ako se ne dogodi neka velika promena u toku glasanja.

Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino, File

Sve u svemu, postaje jasno da je Franjina politika u imenovanju kardinala unela veliki stepen neizvesnosti. Od ukupno 133 kardinala s pravom glasa čak 108 ih je upravo papa Franja postavio i ovo će im biti prvo učešće u izboru novog poglavara crkve. Za razliku od konklave 2013. godine, sada uopšte nema predstavnika iz nekada ključnih nadbiskupija kao što su Pariz, Milano, Beč, Sidnej, Palermo, Krakov, Arma ili Đenova.

Franjin fokus na "crkvu s periferije" u velikoj meri je promenio strukturu biračkog tela. Samo 52 kardinala dolaze iz Evrope, uključujući svega 17 Italijana.

U poređenju s tim, afrički kontinent sada ima 18 kardinala - sedam više nego prethodni put, a broj azijskih kardinala udvostručen je na 20. Prvi put će među glasačima biti i kardinali iz zemalja poput Haitija, Mjanmara, Mongolije, Zelenortskih Ostrva, Istočnog Timora, Tonge, Švedske, Irana, Singapura, Gane, Ruande, Bangladeša, Južnog Sudana, Srbije i mnogih drugih koje do sada nisu prisustvale konklavi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi