Tramp želi jedno, Makron drugo: Kako svetski lideri pokušavaju da utiču na izbor pape

U Vatikanu danas počinje konklava, tajni proces izbora novog poglavara Katoličke crkve, a brojni svetski politički lideri, kako piše američki medij "Politiko", žele da utiču na ishod tog izbora.

Ukupno 133 kardinala odlučuju o tome ko će postati duhovni vođa 1,4 milijarde katolika, i to u trenutku kada je politički uticaj na ovu odluku postao izraženiji nego ikada u savremenoj istoriji.

Ova konklava ne samo da potvrđuje globalnu prisutnost Katoličke crkve, već pokazuje njenu težinu u svetu koji prolazi kroz krize i u kom se tradicionalni savezi sve više raspadaju.

Kardinali su svesni zašto su izloženi pritiscima. Državnici sa nacionalističkim agendama priželjkuju papu koji bi im mogao doneti dodatnu težinu u međunarodnoj areni. Zapadne sile, s druge strane, strahuju od izbora nekog ko bi mogao da ospori širenje NATO-a, bude popustljiv prema Kini ili ne deli njihova stanovišta o pitanjima poput migracija i abortusa.

Papa koji zrači harizmom mogao bi da oblikuje mišljenje javnosti u katoličkim zemljama i postane glas kritike prema određenim politikama, kao što je to bio slučaj kada je papa Franja javno iskazao neslaganje s američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Nakon što je on preminuo na Uskršnji ponedeljak, odmah su počeli politički manevri iza zatvorenih vrata. Neformalni razgovori i prikriveni susreti zamenili su zvanične sastanke.

Profimedia

Emanuel Makron, predsednik Francuske, iskoristio je boravak u Rimu povodom sahrane da se sretne sa četvoricom francuskih kardinala, što su mnogi protumačili kao izraz podrške kandidatu iz njegove zemlje. Ipak, iz Jelisejske palate tvrde da predsednik nije pokušavao da utiče na tok konklave, a francuska ambasada u Rimu insistira da je u pitanju "francuska republikanska tradicija". Sve drugačije tvrdnje su, prema njihovim rečima, "nedostojanstvene".

Tramp se, u isto vreme, javno založio za američkog kardinala koji se protivi vatikansko-kineskom dogovoru, a čak se i sam u šali predložio za papu. Kina je, pak, iskoristila trenutak neizvesnosti da samostalno imenuje dvojicu biskupa bez odobrenja Svete stolice.

Najbliži sused Vatikana, premijerka Italije Đorđa Meloni naredila je članovima svoje partije da ne komentarišu izbor pape. Ipak, mediji bliski njenoj koaliciji promovišu kandidate koji se poklapaju s njenim pogledima i kritikuju ostale.

Istorija mešanja

Mešanje država u izbor poglavara nije novost - tokom hladnog rata govorilo se da je CIA pratila konklave, a sve do početka 20. veka sile poput Francuske, Španije i Austrougarske imale su pravo veta na izbor pape.

Tanjug/AP Photo/Andrew Medichini

Danas, u vremenu kada zapadni uticaj u svetu opada, izbor pape koji ima drugačiji pogled na odnose sa Kinom ili rat u Ukrajini mogao bi izazvati dodatne tenzije.

Papa Franja je tu ravnotežu pomerio postavljanjem većeg broja kardinala iz zemalja globalnog juga, poručujući time da Crkva više nije isključivo deo zapadnog sveta.

- Više nego Grenland ili Panamski kanal, Tramp želi Crkvu nazad - sa Zapadom - rekao je Pjero Skjavaci, profesor vatikanske geopolitike na Univerzitetu Link u Rimu.

Makron, koji se suočava s unutrašnjim političkim izazovima, favorizuje papu iz Francuske progresivnih stavova.

- Kao duhovni lider s maksimalnim autoritetom, on bi mogao pomoći da se javno mnjenje u Francuskoj približi umerenoj levici - objasnio je Skjavaci.

Kardinali taktičari

Profimedia

Međutim, ni kardinalima nisu strane političke igre i njihovi lični motivi i ambicije nisu zanemarljivi.

Još od Franjine smrti svakodnevno se sastaju i razmenjuju prikrivene govore, razmatrajući da li da se otvore prema savremenom svetu ili da ostanu verni tradiciji.

Kao podsetnik na duhovni aspekt konklave, kardinali su u nedelju prisustvovali misi u Bazilici Svetog Petra, zajedno s hodočasnicima i turistima. Odmah zatim vratili su se svojim obavezama - tihoj kampanji, sastancima po Rimu, analiziranju mogućih kandidata i rasporedu glasačkih blokova.

Iako se zvanično pozivaju na Duha Svetog, kardinali ne mogu ignorisati političku buku iz spoljnog sveta.

- Razgovaramo o svim onim temama o kojima i vi pišete - evangelizaciji, životu Crkve i potrebi da budemo svesni stvarnosti u kojoj živimo - rekao je kardinal Fernando Filoni za "Politiko".

Profimedia

Neki među njima deluju iscrpljeno zbog stalnog političkog pritiska. Jedan od njih je u ponedeljak zamolio novinare da ga ostave na miru kako bi stigao na večeru, dok je drugi priznao da planira da pogleda film "Konklava" s Rejfom Fajnsom kako bi se pripremio.

Kandidati koji važe za favorite često su mete onlajn napada, naročito na konzervativnim američkim sajtovima. Kardinal Pjetro Parolin, glavni diplomata Svete stolice i jedan od najbližih saradnika pokojnog Franje, kao i filipinski kardinal Antonio Tagle, našli su se na udaru kritika zbog navodnog lošeg upravljanja slučajevima seksualnog zlostavljanja. Parolin je dodatno na meti zbog zdravstvenih problema i uloge u pregovorima s Kinom.

Kako se pripremaju na dane bez elektronskih uređaja, jedan kardinal je izjavio da je kupio analogni sat i budilnik, a mnogi od njih najradije bi voleli da se ovo što pre završi.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi