Zašto papa uzima novo ime kad ga izaberu? Time šalje poruku, a ova imena se nijedan nije usudio da izabere

Imena papa, od rimskih i jednostavnih kao što su Pije, preko retkih poput Hilarija i Simplicija, do poznatih poput Klementa, predstavljaju pravo ogledalo hiljadugodišnje istorije papstva.

Svaki novoizabrani poglavar Rimokatoličke crkve sam bira ime pod kojim će vladati, a izbor tog imena često je prvi znak u kom pravcu će ići njegov pontifikat.

Kada se kardinali okupe na konklavi, svaki od njih zna da bi mogao biti sledeći papa. Ako to postane, mora brzo odlučiti kako će se zvati.

Ta odluka se donosi neposredno pre nego što novi papa prvi put izađe pred vernike na balkon Bazilike Svetog Petra u Vatikanu.

Tako je, recimo, 2013. godine isusovac Horhe Bergoljo iznenadio svet kad je izabrao ime Franja, inspirisan Franjom Asiškim, svetiteljem poznatim po skromnosti i ljubavi prema siromašnima. Time je već tada nagovestio pravac svoje pontifikalne politike - skromnost, reforme i bliskost narodu.

Kada i zašto su pape počele da menjaju ime?

U prvim vekovima hrišćanstva pape su zadržavali svoja krštena imena. Međutim, to se promenilo 533. godine kada je izabrani papa Merkurije, koji je nosio ime rimskog boga trgovine, odlučio da ga promeni u Jovan kako ne bi nosio pogansko ime dok vodi hrišćansku zajednicu.

Tanjug/Vatican Media via AP

Ova odluka je uvela novu praksu: da papa preuzima novo, simbolično ime, što se vremenom pretvorilo u pravilo.

Tradicionalno, dekan Kardinalskog zbora upita novoizabranog papu na latinskom: "Kako želiš da te zovu?" Odgovor se potom objavljuje svetu, takođe na latinskom, sa balkona Bazilike.

Retki su izuzeci - jedan od njih bio je Hadrijan VI, koji je u 16. veku zadržao svoje svetovno ime.

Šta ime otkriva o papi?

Izbor imena nije nimalo slučajan. Ponekad označava poštovanje prema prethodniku, a nekad je znak novog pravca.

Na primer, Benedikt XVI, nemački papa Jozef Racinger, rekao je da je izabrao ime u čast Benedikta XV, pape koji je vodio crkvu tokom Prvog svetskog rata i zalagao se za mir. Takođe je želeo da ukaže na svetog Benedikta iz Nursije, osnivača benediktinskog reda i jednog od zaštitnika Evrope, naročito poštovanog u Bavarskoj, rodnom kraju novog pape.

AP Photo/Gregorio Borgia

S druge strane, Jovan Pavle II iz Poljske odlučio je da nosi dvostruko ime u čast svog prethodnika Jovana Pavla I, koji je umro samo 33 dana nakon izbora. Time je želeo da pokaže kontinuitet i odanost, uprkos činjenici da do tada nijedan papa nije nosio dvostruko ime.

Imena koja se ne koriste

Zanimljivo je da nijedan papa nikada nije uzeo ime Petar II. Smatra se da je to iz poštovanja prema apostolu Petru, prvom papi, ali i zbog zlokobnog proročanstva koje kaže da će za vreme Petra Drugog doći kraj Rima i sveta.

Još jedno "prokleto" ime je Formoz - papa iz 9. veka, čije je telo ekshumirano i osuđeno na posmrtno suđenje od strane naslednika Stefana VII. Njegovo telo je potom osakaćeno i bačeno u reku Tibar, pa otad to ime niko ne bira.

AP Photo/Andrew Medichini, File

Postoje i imena koja su izbegavana zbog negativne reputacije papa koji su ih nosili: na primer, Pije XII se kritikuje zbog ćutanja tokom Holokausta, Grgur VII je bio optužen za čarobnjaštvo, dok je Aleksandar VI iz ozloglašene porodice Bordžija poznat po raskalašnosti i korupciji.

Najpopularnija papska imena

Tokom istorije, najčešće birano ime među papama bilo je Jovan - nosile su ga čak 23 pape.

Slede Benedikt, Grgur, Klement, Inosent, Lav i Pije.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi