Da li bi Kanada mogla da uđe u EU? Građani su zainteresovani, ali kad bi se upustili u to, ne bi im bilo zanimljivo

Članstvo u EU nije bilo na glasačkom listiću na ključnim izborima u Kanadi kasnije ovog meseca - ali ankete pokazuju da su Kanađani zaintrigirani idejom pridruživanja bloku.

Dok američki predsednik Donald Tramp preokreće odnose sa svojim severnim susedom kroz hrpu kaznenih carina i ratobornih objava na društvenim mrežama, Kanađani se pitaju da li bi trebalo da se zbliže sa novim, pouzdanijim saveznicima.

U nedavnoj anketi čak 44 odsto Kanađana je reklo da podržava ideju o članstvu u EU, u poređenju sa samo 34 odsto koji su odbacili tu ideju.

Glavna portparolka Evropske komisije Paula Pinjo napomenula je da je Brisel "počastvovan rezultatima takve ankete", ali je istakla da samo evropske zemlje ispunjavaju uslove za članstvo, prema sprazumima koji funkcionišu u bloku.

Međutim, dok se pridruživanje Kanade EU može činiti neverovatnim čak i Komisiji, stručnjaci EU koji su razjasnili pitanje rekli su da iako to verovatno ne bi uspelo, zapravo nije nemoguće.

"Kanada bi se sigurno kvalifikovala"

Iako su razdvojene Atlantskim okeanom i hiljadama kilometara, Kanada i EU dele mnoge zajedničke interese: jake ekonomske veze, zajedničke demokratske vrednosti i, pa, borbu sa američkom administracijom Donalda Trampa.

AP Photo/Alex Brandon

To postavlja pitanje, s obzirom na to da je Pinjo ukazala na terminologiju u članu 49 Ugovora o Evropskoj uniji koja kaže da "bilo koja evropska država... može da podnese zahtev za članstvo u Uniji", da li postoji nešto osim osnovne geografije što čini zemlju evropskom i da li bi Kanada mogla da se kvalifikuje?

- Biti Evropljanin je više stanje uma - rekla je za američki portal "Politiko" Žizel Bose, profesorka spoljne podrške EU demokratiji na Univerzitetu u Mastrihtu.

- Pravno i formalno, evropska država zapravo nije definisana i, gledajući u prošlost, imali smo evropske države koje na neki način nisu ograničene na evropski kontinent - rekla je Bose, ističući da zemlje EU imaju prekomorske teritorije na Karibima, Pacifiku i Arktiku.

Ona je nazvala Kanađane "posebnim Evropljanima, na neki način" iz razloga koji uključuju njihovo verovanje u državu blagostanja, njihove političke i pravne sisteme zasnovane na evropskim modelima i mnoge Kanađane koji imaju kontinentalno poreklo.

Frank Šimelfening, profesor evropske politike na ETH Cirih, imao je sličan stav, razrađujući tekuću diskusiju o tome šta znači biti Evropljanin izvan pozicioniranja na mapi sveta.

- Kanada bi se svakako kvalifikovala - rekao je, jer je "u mnogo čemu verovatno bliža tim evropskim vrednostima, institucijama i politikama nego mnoge trenutne zemlje kandidati".

Te zemlje kandidati uključuju zemlje Zapadnog Balkana, kao i Ukrajinu i Moldaviju koje dobro napreduju (iako sporo) na putu ka EU, ali i Tursku i Gruziju, koje su zastale zbog demokratskog nazadovanja i zabrinutosti oko vladavine prava.

Profimedia

Iako je skoro pola Kanade za, svaka odluka bi, na kraju krajeva, pripadala Evropskoj komisiji i zemljama članicama bloka.

Upozorenje za sve evrofile u Otavi je podsećanje da je, kada je južni sused EU, Maroko, podneo zahtev za članstvo 1987. godine, njegov zahtev odbijen uz obrazloženje da nije evropska država.

Francuskim farmerima se to ne bi dopalo

Dok neki stručnjaci za EU ​​imaju argumente da je članstvo Kanade u EU moguće, drugi hladno odbacuju tu mogućnost.

Za početak, Kanađani bi morali da budu smrtno ozbiljni u vezi sa svojim takozvanim evropejstvom. Do sada su odgovori u anketama možda bili "emotivan potez Kanađana", prema rečima Bosea, profesora sa Univerziteta u Mastrihtu.

Pre nego što su se pridružile EU 2004. godine, zemlje centralne Evrope su kontinuirano predstavljale svoje pristupanje kao "povratak u Evropu", mesto svoje istorijske pripadnosti.

Kanađani nisu izrazili slična osećanja - bar ne za sada.

AP photo

Ijan Bond, zamenik direktora Centra za evropske reforme, smatra da bi "bilo izuzetno teško tvrditi da je Kanada evropska zemlja" iz nekoliko razloga. Čak i ako bi prošla test takozvanog evropskog karaktera, "praktična ekonomija" bi stala na put, kaže on.

- Kanada bi tada morala da postavi carinsku granicu između sebe i SAD i da primeni carine i propise EU na uvoz iz SAD... To bi bilo neverovatno ekonomski destruktivno. Nadmašilo bi sve koristi koje bi mogla očekivati od članstva u EU tokom mnogo, mnogo godina - dodao je Bond.

Istakao je i da bi puštanje nove članice u blok zahtevalo jednoglasnost, pa čak i referendume u nekim zemljama članicama, kao što je Francuska.

- Koliko često su francuski poljoprivrednici glasali za slobodnu trgovinu sa drugim delovima sveta?... Verovatnije je da će zapaliti sve u nastojanju da to spreče dodao je on.

Previše je to posla

Konačno, davanje zelenog svetla Kanadi za članstvo u EU moglo bi da frustrira neke zemlje, poput Turske, koje čekaju u redu decenijama.

- Ne mislim da je ovo izvodljivo u kratkom roku, zbog procedura i stanja Unije i proširenja - rekao je Bose.

Profimedia

Umesto toga, ono što bi Kanada mogla da uradi jeste da poboljša svoj sporazum o ekonomskom partnerstvu sa EU, rekao je Bond.

Čini se da kanadske vlasti već rade na tome. Novi premijer Mark Karni je 17. marta obavio svoju prvu stranu posetu Francuskoj kako bi razgovarao o izgradnji jačih ekonomskih, odbrambenih i trgovinskih veza sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Ali je možda napravio i fatalnu grešku za sve dugoročne ambicije EU, kada je nazvao Kanadu "najevropskijom od neevropskih zemalja".

Ako je Brisel to zamerio, onda bi moglo da se obije o glavu ako Kanada ikada zaista podnese zahtev za članstvo.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi