"Noć dugih noževa": Krvava akcija kojom je Hitler eliminisao nekadašnje saveznike

Poduhvat u kom se Adolf Hitler između 30. juna i 2. jula 1934. godine u nizu akcija obračunao sa svojim političkim protivnicima ostao je poznat kao "Noć dugih noževa". Tada je ubijeno najmanje 85 visokih državnih i vojnih funkcionera, a jedan od najviše rangiranih među njima bio je Ernst Rem, veteran iz Prvog svetskog rata, vođa Šturmabtajlunga – nacističkih jurišnih odreda, i blizak Firerov prijatelj.

Posle Prvog svetskog rata Nemačka je bila u lošem stanju – morala je da plati odštetu drugim zemljama, a vojska, koja je bila izvor nacionalnog ponosa, bila je ograničena na samo 100.000 ljudi, što je bila garancija da se nekad moćna vojna sila neće ponovo dići. Nesuglasice u zemlji pokušale su da iskoriste različite frakcije, a najuticajniji su bili komunisti, inspirisani revolucijom u Rusiji, i fašisti, koji su se ugledali na Benita Musolinija u Italiji. U vreme Vajmarske republike, napetosti između ovih frakcija često su prerastale u nasilje na ulicama.

Adolf Hitler se tada dosetio da iskoristi frustraciju nezaposlenih i ratnih veterana kako bi formirao nezvaničnu vojsku i u isto vreme uplašio svoje političke protivnike i zaštitio ranu nacističku stranku. Hilter je 1921. formalno organizovao neke od siledžija koje su se borile na ulicama u paravojnu organizaciju nazvanu Šturmabtajlung (SA), što znači “jurišni odred”.

Ova formacija nezvanično je postala poznata kao “smeđekošuljaši”, jer su njeni pripadnici nosili smeđe uniforme slične fašističkim crnim košuljama u Italiji. Većinu njenih pripadnika činili su nezadovoljni bivši vojnici koji su raščinjeni, a u početku su delovali kao telohranitelji nacista i nasilnici koji su se suprotstavljali svima koji su bili protiv njihove stranke.

Nakon neuspelog puča i pokušaja preuzimanja bavarske vlade, SA je bila prisiljena da se privremeno raspusti, a vlasti su Hitlera 1923. stavile u zatvor. Ipak, Velika depresija dala je ovoj organizaciji drugu šansu.

Zbog sve lošije ekonomske situacije veliki broj ljudi koji nisu imali od čega da žive odlučio se za pristupanje SA, a Hitler je 1931. za šefa SA imenovao Ernsta Rema, koji je bio okoreli nacista od samog osnivanja stranke.

Remov uspon

Ernst Rem je bio član Nacionalnosocijalističke radničke partije i tokom Prvog svetskog rata borio se na Zapadnom frontu. U stranku se učlanio 1919. i tada je upoznao Adolfa Hitlera, koji mu je ubrzo postao blizak prijatelj i saradnik.

Dok je Hitler bio u zatvoru, on je bio jedan od njegovih najčešćih posetilaca i tada je od njega dobio odobrenje da osnuje i razvije SA, paravojnu jedinicu Jurišnih odreda Nacističke partije, i da pripremi sve za dolazak Hitlera na vlast nakon što izađe iz zatvora.

SA je do 1933. imao tri miliona pripadnika, 30 puta više od zvanične vojske, što je Remu davalo veliku moć, zbog čega je postao velika pretnja ostalim visokim članovima partije. Posebno je smetao Hajnrihu Himleru, vođi SS-a, jedinice koja je po brojnosti bila manja od SA.

Remu je tada bila dovoljna Hitlerova podrška i on je bio jedini koji je smeo da ga zove Adolf, dok su ga ostali oslovljavali sa “moj Fireru”.

Okorelim nacistima Rem je smetao i zato što su on i njegov zamenik Edmund Hejns bili homoseksualci. Hitler je najverovatnije bio svestan seksualne orijentacije svog prijatelja, ali mu to, bar u prvo vreme, nije smetalo. Sve se preokrenulo kada su zbog njihovog bliskog odnosa počele da kruže glasine da je i Hitler naklonjen istom polu.

Hitler je dobio veliku moć nakon pada vlade Kurta fon Šlajhera 1933, pa je Rem očekivao da će biti organizovana druga revolucija, ustanovljena na snažnom socijalizmu. Mnogi ljudi iz SA su bili iz radničke klase i očekivali su to od Hitlera.

To se nije dogodilo jer je Hitleru bila potrebna pomoć kapitalista, koji nisu bili za to da se radnicima daju veća prava. Zbog toga i zbog pritisaka sa državnog vrha pripadnici SA ubrzo su postali problem za nacističkog vođu.

Hitlera je predsednik Fon Hindenberg imenovao za kancelara 1933. godine, delimično u nadi da će tako vlada moći bolje da kontroliše njega i njegovu gomilu pristalica – što se pokazalo kao pogrešna procena.

Nemački predsednik je Hitleru dao i ultimatum, rekavši mu da mora da obuzda SA ili će u protivnom biti smenjen. Tada je Firer shvatio da mu SA više nije potreban, jer više nije morao da zastrašuje ljude, što je bio glavni posao Jurišnih odreda, pošto je sve više ljudi bilo za Hitlera. Tako je odlučio da izda svoje fanatične pristalice u nemilosrdnoj potrazi za ostvarenjem svojih interesa.

Remov pad

Rem je najveću grešku napravio u februaru 1934, kada je predložio da se Nemačka vojska integriše u SA jedinice. Visoki oficiri bili su šokirani ovim predlogom. Hitler nije imao mnogo poverenja u njih, ali je bio svestan da je neophodno da vojska bude na njegovoj strani, pa je odbio Remov predlog.

Tada su trojica nacističkih vođa počela da kuju plan za Removo svrgavanje. Herman Gering, Josif Gebels i Hajnrih Himler videli su u Hitlerovom prijatelju samo pretnju na svom putu ka moći. Fireru su pokazali dokumenta u kojima se tvrdilo da Rem uz pomoć Francuske planira da skine Hitlera sa vlasti, iako autentičnost ovih dokumenata nikad nije potvrđena.

Hitler je naredio vojnicima Nacističke partije, poznatim kao SS, da 30. juna 1934. izvrše “krvnu čistku” Šturmabtajlunga. Nakon inspekcije radnog logora 29. juna Firer je odlučio da prenoći u jednom hotelu u Bonu. U ranim jutarnjim časovima 30. juna Himler ga je pozvao na telefon i obavestio ga da je SA u Minhenu saznala za planirani napad i da su izašli na ulice. Odmah je krenuo u Bad Visze kod Minhena, gde su se nalazili čelnici Jurišnih odreda, i stigao je tamo oko 4.30.

Hitler je tada ubedio Rema da želi da se sastane sa njim i ostalim liderima SA u Bad Viszeu 30. juna 1934, naglasivši im da je neophodno da svi prisustvuju sastanku. Rem nije ni slutio šta mu se sprema.

Noć dugih noževa

Rem i svi viši oficiri SA uhapšeni su između 30. juna i 2. jula. Svi čelnici SA, uhvaćeni na spavanju u ranim jutarnjim časovima 30. juna, uhapšeni su i poslati u zatvor Štadelhajm, osim Edmunda Hajnesa, koji je zatečen u krevetu sa mladićem. Pošto je odbio da se “upristoji” i posle pet minuta čekanja, koliko mu je dato da posluša naređenje, Hitler je naredio njegovo momentalno smaknuće.

Narednog dana u 10 časova Hitler je pozvao Geringa koji je po dogovoru bio u Berlinu i izgovorio reč “kolibri”. Ta lozinka pokrenula je talas egzekucija u kom su živote izgubili ključni neprijatelji Hitlerovog režima, od kojih neki nisu bili ni povezani sa SA i samom partijom. Smaknuća su izvršili SS-ovci i Geringova privatna milicija na osnovu spremljenog spiska osoba za odstrel.

Najbitniji na tom spisku bili su bivši general i kancelar Kurt fon Šlajher, koji je ubijen sa svojom suprugom, i Gregor Štraser, čovek koji je predvodio levu struju unutar Nacističke partije i koji je bio jedini koji je mogao da dovede u pitanje liderski položaj Adolfa Hitlera.

Ipak, Hitler je oklevao sa pogubljenjem starog prijatelja Ernsta Rema. Njemu je 1. jula u ćeliji dat pištolj i ponuđeno mu je da izvrši samoubistvo.

Kada mu je to saopšteno, Rem je navodno rekao: "Ako ću biti ubijen, neka to uradi sam Adolf."

Nakon toga on je zatečen kako stoji u ćeliji, ispršen i golih grudi u znak prkosa. Tada mu je potpukovnik SS-a Mihael Lipert tri puta pucao u grudi.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi