Francuska vlada pada ove nedelje: Da li će biti novih izbora i šta to znači za Makrona?

Kraj izuzetno kratkog mandata Mišela Barnijea kao francuskog premijera izgleda neizbežno dok njegova vlada hrli ka izglasavanju nepoverenja do koga očekuje da će doći kasnije ove nedelje. 

Dani napetosti kulminirali su glasanjem u parlamentu koje bi moglo da izazove finansijsku krizu u drugoj po veličini ekonomiji evrozone i potrese blok.

Francuski premijer se bori da umiri nervozna tržišta i usvoji budžet koji će popuniti crnu rupu u francuskim finansijama, ali ti napori bi mogli biti uzaludni.

U ponedeljak je Barnije, bivši glavni pregovarač EU o Bregzitu, iskoristio kontroverzni ustavni manevar da zaobiđe parlament i progura predlog zakona o finansiranju socijalnog osiguranja.

Levičarska opozicija reagovala je na to iznevši predlog za izglasavanje nepoverenja, koji će biti stavljen na glasanje u sredu ili četvrtak. 

Opozicione snage, koje uključuju levičarsku koaliciju Novi narodni front i krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje, upozorile su da će glasati za rušenje vlade. 

Tanjug/AP Photo/Michel Euler

- Francuzi su trpeli dosta batinanja i maltretiranja... ne možemo ostaviti stvari ovakvim kakve jesu - rekla je liderka Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen novinarima u ponedeljak kada je najavila da će njena stranka glasati za rušenje Barnijeove vlade. 

Ako parlament zbaci Barnijea, to bi bilo prvi put da je francuska vlada pretrpela poniženje na glasanju o poverenju od 1962. godine.

Evo šta treba da znate o najnovijoj političkoj krizi u Francuskoj.

Hoće li vlada pasti ove nedelje?

Gotovo sigurno da hoće. Lider krajnje desnice Žordan Bardela upozorio je da će vlada pasti ako ne dođe do "čuda u poslednjem trenutku".

Čini se da takvo čudo nije na vidiku.

Tanjug/AP Photo/Michel Euler

U ponedeljak je krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje pokušalo da izvuče još jedan ustupak od vlade, tražeći da se odluka o deindeksiranju penzija na osnovu inflacije odloži. Ali Barnije je odbio da pristane na to.

To je označilo kraj između Barnijea i Le Penove nakon što je premijer izneo niz svojih zahteva, pa čak i otišao toliko daleko da je javno prozivao liderku krajnje desnice. 

Barnijea je imenovao predsednik Emanuel Makron u septembru u poslednjem pokušaju da pronađe izlaz iz političke krize koju je sam izazvao raspisivanjem vanrednih izbora nakon poraza na evropskim izborima.

Ali Barnije je uživao samo krhku podršku Makronove koalicije i konzervativaca u parlamentu. Sa Novim narodnim frontom, koji je osvojio najviše poslaničkih mesta na vanrednim izborima, obećavajući da će srušiti vladu, Barnijeov opstanak je zavisio od toga da li će lider krajnje desnice stajati iza njega.

Le Penova sada gotovo sigurno neće to raditi.

Hoće li biti novih izbora?

Profimedia

Ne. Bar ne neko vreme, jer to ne funkcioniše tako u Francuskoj. 

Lopta će se vratiti u Makronov teren. Predsednik, čiji mandat traje do 2027, šta god da se desi, može ponovo da započne razgovore o imenovanju novog premijera i vlade.

Ali čak i da hoće, Makron ne može da raspiše nove parlamentarne izbore jer je tražio vanredno glasanje u julu. Prema francuskom ustavu, to znači da on ne može da raspiše nove izore pre sledećeg leta, što znači da bi politička neizvesnost mogla da traje nedeljama, pa čak i mesecima.

Situacija će biti takva osim ako Makron sam ne odluči da podnese ostavku, što bi pokrenulo nove predsedničke izbore. On je odlučno negirao da ima to u planu, ali je sve više onih koji ga pozivaju da se povuče. 

- To je ideja koja bi mogla da počne da dobija na snazi. Marin Le Pen bi mogla da počne da govori da će srušiti svaku vladu sve dok Makron ne podnese ostavku - rekao je Benjamin Morel, politikolog sa pariskog Univerziteta Panteon Asas.

Dakle, Makron će samo imenovati novog premijera? 

Da, ali nije tako jednostavno. 

Tanjug/AP Photo/Michel Euler

Francuska nacionalna skupština podeljena je na tri politička bloka: Makronove centriste, krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje i levičarsku koaliciju. Ove tri grupe se razlikuju po pitanju politike i odbijaju da rade zajedno, što znači da bi svaka nova vlada mogla biti srušena za nekoliko dana. 

- Da biste imenovali novu vladu, morate pronaći politički prostor da je podržite. Ali centristi ne mogu da podrže čak ni mekog kandidata levog centra, kao što je [bivši premijer] Bernar Kaznev, jer mrze krajnje levičarsku partiju Francuska nepokorena koja je u savezu sa socijalistima - rekao je Morel.

Makron bi mogao da imenuje još jednog desničarskog premijera, sličnog Barnijeu, koji bi imao podršku centrista i konzervativaca i koji bi, takođe poput Barnijea, mogao da pokuša da zadobije naklonost Le Pen. 

Ali ta osoba morala bi da napravi značajne ustupke liderki krajnje desnice nakon ovonedeljnog obračuna, da bi uopšte imala nadu da će opstati na tom mestu.

U suprotnom, bilo bi kao da tražite od Le Penove da "pogazi svoje reči", rekao je Morel.

Barnije bi mogao da ostane na mestu premijera nekoliko nedelja, dok Makron traži veštog političara koji može da pronađe izlaz iz ćorsokaka.

Da li Francuska ide ka krizi evrozone u grčkom stilu?

Tanjug/AP Photo/Michel Euler

Ne još, ali stvari bi mogle da se pogoršaju brzo.

Politička kriza nije mogla doći u gorem trenutku. Francuska je oslabljena ogromnim deficitom koji je Barnije pokušavao da obuzda masovnim rezovima potrošnje i povećanjem poreza. Kolaps Barnijeove vlade već plaši finansijska tržišta - toliko da su u ponedeljak grčke obveznice smatrali boljim od francuskih. 

Poslednjih nedelja, Barnijeovi saveznici i posmatrači više puta su upozoravali da bi politička kriza u Francuskoj mogla da se pretvori u novu krizu evrozone.

Tržišta su bila uznemirena zbog mogućnosti Barnijeovog kolapsa, a indeks 40 najvećih kompanija u zemlji, CAC40, pao je u ponedeljak za 0,2 odsto.

Međutim, Francuska još nije na ivici finansijske krize, ili barem ne još, kažu investitori. Dok je prošle nedelje potvrdila kreditni rejting Francuske, agencija za rejting S&P saopštila je da je "ekonomija zemlje otporna uprkos političkoj neizvesnosti".

Barnijeov mogući kolaps takođe izaziva jezu među zvaničnicima Evropske komisije. Nakon što je prošle godine Francusku stavio pod proceduru prekomernog deficita zbog prekomerne potrošnje, Brisel je pozdravio Barnijeove budžetske planove, koji imaju za cilj da smanje deficit zemlje na 5 odsto BDP-a nakon što je ove godine prešao 6 odsto. 

Šta će biti sa budžetom?

Profimedia

Ako Barnijeova vlada padne, njeni budžetski planovi za 2025. takođe će biti odbijeni samo nekoliko dana pre isteka roka na kraju godine.

Ali Barnije ili njegov naslednik i dalje mogu da obezbede da Francuska ima budžet za sledeću godinu, zahvaljujući nekim mehanizmima. Glavni se sastoji od iznošenja "posebnog zakona" koji omogućava izvršnoj vlasti da efektivno prenosi budžet za prethodnu godinu nekoliko meseci dok se ne odobri novi.

Taj zakon bi predložila nova ili odlazeća vlada Francuske, u zavisnosti od toga koliko brzo Makron imenuje novog premijera.

Poseban zakon bi takođe trebalo da odobri parlament, ali je stranka Marin le Pen ranije rekla da će ga podržati pod određenim uslovima. 

Taj scenario verovatno će zabrinuti Brisel i finansijska tržišta, koja žele da Pariz smanji dug. Prepisivanje ovogodišnjeg budžeta u budžet za narednu samo će povećati deficit zemlje. 

Bez drastičnih mera koje je predložio Barnije, to bi deficit povećalo do čak 7 odsto francuskog BDP-a, rekao je ministar budžeta Loran Sen Martin.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi