Šta je Bajden hteo da postigne? Iza davanja dozvole Ukrajini da koristi oružje dalekog dometa moglo bi da stoji nekoliko planova

Ovlašćenje američkog predsednika Džoa Bajdena Ukrajini da koristi zapadne rakete dugog dometa na međunarodno priznatom delu ruske teritorije možda je najozbiljnija eskalacija u dve i po godine ukrajinskog sukoba.

Dok ove promene tek treba da se odraze na bojnom polju, retorika je već dostigla nivoe bez presedana: Moskva je zamahnula "nuklearnom kartom".

U međuvremenu, konzervativno krilo na Zapadu optužilo je Bajdena da pokušava da izazove treći svetski rat, a čini se da je samo jedna osoba potpuno zadovoljna - ukrajinski lider Vladimir Zelenski, koji se ponaša kao da je pobeda obezbeđena, iako se u stvarnosti malo šta slavi.

Postoje stvarne sumnje da li će Bajdenov potez značajno uticati na putanju rata.

Čak i savetnici američkog predsednika priznaju da su Ukrajini potrebni vojnici, a ne napredniji sistemi naoružanja. Do sada obezbeđeno "napredno oružje" nije bilo naročito efikasno.

Od 2023. Ukrajina koristi sisteme Storm Shadow/SCALP, a od proleća 2024. i ATACMS. Međutim, napadi na ruska vojna postrojenja na Krimu i drugim novim teritorijama dali su malo opipljivih rezultata.

Profimedia

Tačan broj projektila koje Ukrajina i dalje ima nije poznat, ali procene sugerišu samo ograničene zalihe. Tajms je izvestio o manje od 50 ATACMS-a, a britanski Telegraf je tvrdio da je broj Storm Shadow/SCALP-a koji su ostali Kijevu "relativno mali", verovatno oko 100.

Oružje dalekog dometa neće promeniti mnogo toga

Pošto su rezerve na izmaku, ostaje pitanje: kakav uticaj ove rakete mogu imati? Ako Ukrajina pokrene nekoliko velikih udara, a zatim se suoči sa nestašicom, da li je vredno rizika, posebno s obzirom na sve proaktivniji odgovor Moskve i potencijal za veliku odmazdu?

- Odgovor je ne. Ako posmatramo situaciju sa vojnog stanovišta, odluka Zapada izgleda nepromišljeno i nelogično. Ovo označava radikalno odstupanje od Bajdenovog tradicionalno opreznog pristupa, što ukazuje na političku, a ne vojnu kalkulaciju iza tog poteza - piše za RT politički analitičar Vitalij Rjumšin.

- I u Rusiji i na Zapadu postoji široko rasprostranjeno uverenje da Bajden pokušava da potkopa planove novoizabranog predsednika Donalda Trampa da posreduje u pregovorima između Moskve i Kijeva kada se vrati na vlast. Ideja je da će Putin, plašeći se štete po reputaciju, dodatno eskalirati sukob kako bi umirio ruske jastrebove, primoravajući Trampa da nastavi da podržava Ukrajinu kako bi izbegao da bude označen kao "gubitnik" koji je napustio interese SAD  - dodaje on.

Profimedia

Međutim, ova strategija bi mogla da se izjalovi, smatra analitičar.

- Šta se dešava ako negodovanje američke javnosti prema postupcima odlazeće administracije, koje se već gradi, postane ogromno? Ako je tako, Tramp bi dobio ubedljiv razlog da prekine američko učešće u sukobu Ukrajini. Zatim bi umesto "gubitnik" postao heroj - neko ko je sprečio treći svetski rat. Bajden i njegovi saveznici u Demokratskoj stranci verovatno neće želeti da ojačaju Trampa na ovaj način - objašnjava Rjumšin.

Zapad zna da će Ukrajina, s obzirom na njeno trenutno stanje, na kraju doći za pregovarački sto. Trampov dolazak ovo neće promeniti i verovatno će samo ubrzati mirovni proces.

- U ovom scenariju, Bajdenovi postupci (naoružavanje Ukrajine u poslednjim mesecima mandata) ne deluju tako iracionalno. Cilj nije eskalacija za iskorak, već jednostavno kupovina vremena kako bi Kijev bio u jačoj poziciji kada pregovori počnu. Radi se o zadržavanju karata u rukavu, posebno u delovima Kurske oblasti. Ukrajinske snage mogu čak da rizikuju i dalje granične prodore - smatra analitičar.

- Politički, Bajdenova odluka je relativno sigurna. To neće uticati na izbore - njegova stranka je već ubedljivo izgubila. Nadolazeća perspektiva mirovnog sporazuma mogla bi da spreči Kremlj da reaguje previše oštro. Bar se tome nada Bela kuća - zaključuje on, podsećajući da je Rusija na političku provokaciju imala politički odgovor - čvršći nuklearni stav.

Printscreen X/PianoNocturno

A tu je i druga komponenta - lansiranje nove hipersonične rakete "orešnik", koje služi kao demonstracija sile.

Šta je Bajden hteo?

Velika prašina se svakako digla otkako su SAD dale Ukrajini dozvolu da pokrene napade dalekometnim oružjem na Rusiju.

- U spoljnopolitičkom smislu na ukrajinskom pitanju su najvidljivije razlike između odlazeće i dolazeće američke administracije. A Kijev se upušta u grozničavu potragu za načinima da preokrene situaciju koja postaje sve nepovoljnija po njegove interese. Konačno, tu su previranja u zapadnoj Evropi, gde elite jednostavno nisu u stanju da shvate veličinu predstojeće promene - smatra Fjodor Lukjanov, glavni urednik "Rusije u globalnim poslovima", predsedavajući u predsedništvu Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i direktor istraživanja Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj".

- Ukratko, slika je otprilike sledeća: upotreba oružja o kome se raspravlja može da zakomplikuje ruske akcije, ali neće promeniti opštu prirodu operacije. Ipak, ono predstavlja značajan potencijal za eskalaciju, čija granica je nejasna. Često postavljano pitanje je: zašto je ova odluka, koju je Kijev tražio cele godine, sada doneta? Opet, postoji nekoliko čisto spekulativnih odgovora - piše on za RT.

Profimedia

Zvanično, kap koja je prelila čašu navodno su bili podaci o prisustvu severnokorejskih jedinica u zoni oružanog sukoba, za šta nema dokaza. Bela kuća, kako se navodi, želi da pošalje signal Pjongjangu da treba da prekine saradnju sa Moskvom tako što će odobriti udare na njihove navodne baze.

- Nije sasvim jasno zašto je moguća umešanost Severnokorejaca izazvala takvu pometnju. Drugo, zašto bi se lider Pjongjanga Kim Džong Un, koga u Vašingtonu vide kao nemilosrdnog totalitarnog vladara, odjednom uplašio takvog signala i požurio da preispita svoje ranije navodne odluke. Ako se to uopšte i dogodilo - pita se Lukjanov.

Druga verzija je da američka administracija shvata da su pregovori o okončanju sukoba neizbežni i da im Ukrajina pristupa sa sve nepovoljnije pozicije. Shodno tome, neophodno je pomoći Kijevu da poboljša pregovaračku poziciju, a najbolji način je da se u pograničnoj oblasti Kursk zadrži radi ikakave prednosti u pregovorima.

- Opšteprihvaćeno mišljenje većine komentatora, kako na Zapadu tako i u Rusiji, jeste da Bajdenova administracija pokušava da obezbedi svoje istorijsko nasleđe i što je više moguće oteža Trampovom novom timu da izađe iz ukrajinske močvare. U pogledu nasleđa, naravno, situacija je daleko od crno-bele - sve je počelo pokušajem da se strateški porazi Rusija i reafirmiše američka/zapadna hegemonija u svetu - navodi analitičar.

Profimedia

- Sada je zadatak da obezbedimo da se sukob produži u nadi da će doći do nekih pozitivnih promena za Ukrajinu i negativnih za Rusiju. Šta će iz ovoga proizaći je nepredvidivo. Neki Trampovi saradnici bili su veoma negativni, optužujući Bajdena da pokušava da izazove treći svetski rat. Zaista, ako Tramp nasledi konfrontaciju na vrhuncu, odgovornost će biti ogromna, a manevarski prostor ograničen. Postoji, međutim, mišljenje da bi to moglo biti zgodno za trampiste. Na kraju krajeva, novi predsednik ima pravo da preokrene američku politiku čim stupi na dužnost, pozivajući se na realnu pretnju uvlačenja zemlje u direktan rat - dodaje on.

U međuvremenu, svet ulazi u opasnu fazu u kojoj su šanse da se upadne u nesavladivu konfrontaciju veće nego ranije. Poslednji dani vladavine demokrata u Vašingtonu obećavaju da će biti rizični.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi