Đurđev: Rusija jedini dobitnik u svakom raspletu situacije na Bliskom istoku!

Rusija je jedna od retkih zemalja koje se iskreno zalažu za deeskalaciju sukoba na Bliskom istoku i koje favorizuju mirno rešenje palestinskog pitanja, ističe Aleksandar Đurđev u svojoj analizi. 

Možda je baš zato sudbina donela Rusiji krizu na Bliskom istoku kao šansu za neplanirano dodatno jačanje svojih pozicija. Tu nije reč samo o razvlačenju američke vojne podrške Ukrajini, čiji značajan deo od 7. oktobra prošle godine biva upućen kao deo podrške Izraelu.

Govorimo i o trgovini i izvozu nafte i naftnih derivata, što su mnogi videli kao slabu tačku Rusije nakon 24. februara 2022. godine, kada je većina zemalja Evropske unije krenula putem samoubistva prestajući da kupuje jeftine i široko dostupne ruske energente.

Naime, jasno je da će sukob na Bliskom istoku eskalirati u sukob Irana, kao zaštitnika Hezbolaha, i SAD, kao „anđela čuvara“ Izraela. Iran možda nema nuklearno oružje u svojim rukama kao što ga ima Izrael, ali ima Ormuski moreuz, odnosno uski i strateški važan ulaz u Persijski zaliv kroz koji dnevno prolazi i do 20 miliona barela nafte i naftnih derivata. Dakle, tuda protiče svaka peta tona nafte na svetu.

Privatna arhiva

 

Ukoliko bi Iran pristupio zatvaranju Ormuskog moreuza, bio bi to snažan odgovor Izraelu, ali i SAD-u i Evropi. To bi značilo novi naftni šok sličan onom iz 1973. godine i ogroman potres za svetsku ekonomiju. Od te krize je prošlo više od pola veka, ali je ona traumatizovala mnoge političare, privrednike i ekonomiste, izazvavši ogromne posledice i transformacije svetske ekonomije. Na primer, SAD su tada započele eksperimente sa naftom iz škriljaca, a Evropa se okrenula malim automobilima, a potom i električnim (američka strategija se pokazala opravdanijom).

Sa cenom nafte od, na primer, 300 dolara po barelu, inflatorni šok bi srušio dužničke piramide Sjedinjenih Država i evropskih zemalja i odveo Indiju i Kinu u duboku recesiju. Jedna od retkih zemalja koja bi profitirala od takvog scenarija je Rusija. Ona bi mogla da podigne cenu svoje nafte jer bi potražnja za istom, makar i preko indirektnih kanala, bila ogromna.

Sve ovo ukazuje da je za Srbiju od izuzetnog značaja najavljena izgradnja naftovoda prema Mađarskoj, jer će ta zemlja nastaviti da kupuje rusku naftu uprkos pritiscima briselske birokratije. Rasplet ukrajinske krize mogao bi rezultirati i direktnom državnom granicom između Rusije i Mađarske, a sve to bi za Srbiju značilo lakši i jednostavniji tranzit ruske nafte i gasa ka nama, koje plaćamo po najjeftinijoj ceni.

Rusija se, u svakom slučaju, pokazuje kao jedini dobitnik u svim mogućim scenarijima na Bliskom istoku, zaključuje Đurđev.

Bonus video 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi