SAD se tresu pred Kinom: Priznali da je ispred njih u važnom sektoru, stručnjaci tvrde da Amerika pravi grešku za greškom

Sjedinjene Američke Države i Evropa se utrkuju da suze vodeću poziciju Kine u tehnologijama čiste energije, dajući subvencije lokalnim proizvođačima i povećavajući carinske tarife na kineski uvoz.

Kineska dominacija u lancima snabdevanja čistom energijom predstavlja izazov za vlade koje pokušavaju da ozelene svoje ekonomije i ispune klimatske ciljeve koji se brzo približavaju, istovremeno štiteći industrije i hiljade radnih mesta od poplave jeftinog uvoza.

Bez kineskih električnih vozila (EV), solarnih panela, turbina na vetar i baterija, smanjenje zagađenja koje greje planete može potrajati duže i na kraju povećati troškove preduzeća i potrošača.

Sada SAD pokušava da prekine dominaciju Kine dok nije postala previše zavisna od nje.

- Videli smo priručnik o tome kako je Kina postala dominantna u industriji solarnih panela - dajući ogromne subvencije domaćim dobavljačima. Zato se danas manje od 3 odsto solarnih panela instaliranih u EU proizvodi u Evropi. Ne možemo da priuštimo da se ono što se desilo sa solarnim panelima ponovo desi sa električnim vozilima, vetroturbinama ili osnovnim čipovima - rekla je šefica Evropske unije za konkurenciju Margrete Vestager u aprilu kada je najavila istragu o kineskim proizvođačima vetroturbina.

Profimedia

Sve veća globalna konkurencija u zelenim tehnologijama povećava tenzije između Kine, najvećeg svetskog proizvođača, i njenih glavnih trgovinskih partnera. SAD i EU zauzele su oštar stav po pitanju uvoza iz Kine, pri čemu Vašington povećava tarife ne samo na električna vozila u zemlji, već i na baterije, solarne panele i ključne minerale.

- Konkurencija za poziciju u ekonomiji čiste energije je žestoka, jer se ne radi samo o klimatskim promenama. Sve potiče iz zabrinutosti industrijske politike - ko će dobiti kakvu poziciju u sledećem poglavlju industrijske tehnologije - rekao je novinarima Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Supersila čiste energije

Za sada Kina ubedljivo vodi. Prošle godine je ova zemlja bila odgovorna za tri četvrtine globalnih investicija u proizvodnju čiste tehnologije, iako je to manje od 85 procenata 2022, prema IEA.

Ove godine je na putu da uloži 676 milijardi dolara u čistu energiju usred velike potražnje za solarnim panelima, litijumskim baterijama i električnim vozilima. To je više nego duplo u odnosu na projektovane investicije SAD od 315 milijardi dolara i daleko ispred 370 milijardi dolara u slučaju EU.

Ogromne investicije pretvorile su Kinu u najvećeg i najjeftinijeg snabdevača na svetu mnogih tehnologija i ključnih minerala potrebnih za tranziciju čiste energije.

Prema IEA, kineski proizvođači automobila proizveli su više od polovine svih električnih automobila prodatih širom sveta prošle godine. Globalni proizvodni kapaciteti za EV i baterije za industrijsku upotrebu, vetroturbine i solarne panele takođe su koncentrisani u Kini.

Sličan je slučaj i sa ključnim mineralima neophodnim za električna vozila i druge zelene tehnologije. Više od polovine globalne prerade litijuma i kobalta odvija se u Kini, kao i skoro sva rafinacija grafita, koji se koristi u električnim vozilima, kao i retkih zemnih minerala, što je ključno za generatore na vetroturbinama.

Monopol Pekinga na preradu nekih minerala nosi posebne rizike za globalnu zelenu tranziciju. Kina je prošle godine uvela kontrolu izvoza galijuma i germanijuma, retkih minerala neophodnih za proizvodnju poluprovodnika, reagujući na ograničenja SAD, Holandije i Japana na izvoz neke poluprovodničke opreme u Kinu.

Peking je takođe kasnije pooštrio kontrolu nad snabdevanjem grafita, koji se koristi u električnim vozilima.

Usporavanje tranzicije

Druga po veličini svetska ekonomija nije krila činjenicu da želi da izvozi više od "novog trija" - EV, litijumskih baterija i solarnih panela.

Profimedia

- Nema sumnje da je svet postao previše zavisan od Kine, posebno u sirovinama ekonomije čiste energije. Ali pravi način da se odgovori na kinesku dominaciju nisu veće carine - pišu akademici Dejvid G. Viktor i Majkl R. Dejvidson u nedavnom broju časopisa "Brookings".

Oni tvrde da carine "u celim industrijama", poput onih koje je usvojio Vašington, povećavaju cenu kineskog uvoza, što otežava svakome ko želi da koristi solarne panele ili baterije za smanjenje emisija.

Pokušaji da se smanje emisije bez Kine "usporiće tranziciju", rekao je Viktor, profesor inovacija i javne politike na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, za CNN.

- To je loše za životnu sredinu - dodao je on.

Slično tome, prošlog meseca je glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda Pjer-Olivije Gurinčas upozorio da bi nedavni "nalet" tarifa i drugih zaštitnih mera mogao da "oteža koordinaciju politika koje se bave globalnim izazovima, kao što je klimatska tranzicija".

Svako kašnjenje u prelasku na čistu energiju naneće veliki danak planeti. Prema izveštaju koji je u sredu objavio Institut McKinsey Global, primena tehnologija sa niskim emisijama širom sveta je samo na oko 10 odsto nivoa potrebnog za dostizanje nulte emisije ugljenika do 2050. godine, što je cilj za koji naučnici kažu da svet mora da postigne da bi se izbegle katastrofalne klimatske promene.

Profimedia

U međuvremenu, troškovi klimatskih promena nastavljaju da rastu, najočiglednije kroz sve češće i intenzivnije prirodne katastrofe, a najsiromašnije zemlje su najteže pogođene.

Pogrešan pristup

Da bi zaštitili i životnu sredinu i lokalna radna mesta, zapadni kreatori politike trebalo bi da usmere svoje mere na oblasti u kojima postoji istinska zabrinutost za nacionalnu bezbednost, kaže Viktor sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.

- To je prilično uska lista - rekao je on, navodeći proizvodnju naprednih poluprovodnika i nekih tehnologija veštačke inteligencije.

- To ne uključuje proizvodnju aluminijuma, rafinaciju bakra, lanac snabdevanja litijumom... Moramo radikalno da smanjimo zahteve za kopnenim i prijateljskim zahtevima za kritične minerale - dodao je on, misle-i na pravila koja zahtevaju da se roba nabavlja lokalno ili od saveznika.

Vlade takođe treba da usmere investicije u inovacije i nove tehnologije, umesto da subvencionišu uspostavljene industrije, uključujući solarnu energiju i vetar, kao što je to učinio američki Zakon o smanjenju inflacije, dodao je Viktor.

Kada je reč o mineralima potrebnim za zelene tehnologije, "trebalo bi da radimo ono što radimo na svim tržištima roba, a to je da imamo raznovrsnost", rekao je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi