Napet odnos sa Hitlerom, krvavo detinjstvo i neuspeli atentati: Intrigantni detalji burnog života Benita Musolinija

Benito Amilkare Andrea Musolini, italijanski političar, novinar i vođa Nacionalne fašističke partije, ostao je upamćen u istoriji kao jedna od ključnih ličnosti u formiranju fašističkog pokreta i jedan od glavnih saveznika Adolfa Hitlera. Italijom je upravljao kao premijer od 1922. sve do smene 1943.

Politikom je počeo da se bavi 1912. u okviru Italijanske socijalističke partije, iz koje je izbačen jer se protivio stavu neutralnosti u Prvom svetskom ratu, da bi nakon toga osnovao fašistički pokret. Posle marša na Rim, koji su krajem oktorba 1922. izveli italijanski fašisti na čelu sa Musolinijem, postao je premijer Italije. Nosio je titulu duče, što u prevodu znači “vođa”.

Ubrzo nakon što je došao na vlast uništio je svu opoziciju pomoću tajne policije, dok štrajkovi radnika nisu bili dozvoljeni, a mediji su bili pod njegovom apsolutnom kontrolom. Musolini i njegovi fašistički sledbenici učvrstili su vlast nizom zakona kojim su preobrazili državu u jednopartijsku diktaturu.

Iako je nameravao da odloži rat u Evropi, u junu 1940. pridružio se Hitleru i uveo Italiju u Drugi svetski rat, svestan da ona nema vojne kapacitete za dugi rat protiv Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Rat se skoro sve vreme odvijao nepovoljno po Italiju, pa je 24. jula 1943, ubrzo po savezničkom iskrcavanju na Siciliju, Veliko fašističko veće glasalo protiv njega, a kralj Vitorio Emanuel III je sledećeg dana naredio da se Musolini uhapsi.

Iz zatvora je spasen u septembru 1943. desantom na Gran Saso, koji su izvele nemačke specijalne snage. Zatim je postao vođa Italijanske socijalne republike, satelitskog režima nacističke Nemačke u severnoj Italiji. Krajem aprila 1945, kada je potpuni poraz bio na pragu, Musolini je pokušao da pobegne na sever, ali su ga uhvatili i likvidirali italijanski partizani. Telo je zatim odneseno u Milano, gde je bilo obešeno.

Nož kao omiljena igračka

Musolini je rođen 29. jula 1883. i još od detinjstva bio je problematičan. Stalno se sukobljavao sa drugom decom, a često su ga kažnjavali zbog maltretiranja vršnjaka. Zbog napada nožem na druge učenike izbačen je iz dve škole. Prva žrtva bio je jedan od drugova iz crkvenog internata, a potom je ranio svoju devojku.

Tokom rane mladosti bio je vođa dečačkih bandi koje su pljačkale farme i lokalne fabrike. Bio je okružen ljudima koji su se interesovali za anarhizam, socijalizam i druge slične političke opcije.

Bezdušni učitelj

Iako je imao loše vladanje, završio je srednju školu zahvaljujući majci Rozi, koja je bila učiteljica i koja ga je podstakla da se vrati u školu kao učitelj. Tamo je nastavio po starom – terorisao je decu – samo ovog puta iz pozicije veće moći. Srećom, nije se dugo zadržao na tom poslu, nego je počeo da radi kao nadničar, sve dok nije ušao u politiku.

Ljubav prema književnosti i mržnja prema religiji

Musolini je od rane mladosti voleo književnost i maštao je da će jednog dana i sam postati pisac. Radio je kao novinar u nekoliko listova, da bi 1908. objavio istorijski roman “Kardinalova ljubavnica”.

Predano je radio na prikupljanju i obradi antireligijskih tema, a u njegovim spisima provlačila se erotika. Želeo je da se naruga crkvi, njenim učenjima i dogmama.

Turbulentno savezništvo

Benito Musolini poznat je kao jedan od najbližih saradnika Adolfa Hitlera, ali prema dobro obaveštenim izvorima, u početku je nerado sarađivao s njim. Ipak, firer mu nije ostavljao mnogo izbora. U maju 1939. godine sklopili su Čelični pakt, ali su imali veoma turbulentan odnos.

Musolini je bio ogorčen jer se Hitler nije konsultovao sa njim u vezi sa strategijom i planovima osvajanja, a zatim se Hitler uvredio jer je Musolini ignorisao njegove savete i napao Grčku. Bili su saveznici, ali se ne bi moglo reći da su bili i prijatelji.

Uroci i baksuzi

Iako je bio načitan, Musolini je bio sujeveran. Plašio se urokljivih pogleda i verovao je da je moguće očima kontrolisati tuđe misli. Verujući da je španski kralj Alfonso XIII baksuz, odbijao je da se sastane sa njim. Za ovo uverenje imao je nekoliko razloga: tokom posete španskog kralja Italiji eksplodiralai su jedna podmornica i top, dva italijanska oficira su poginula u nesreći na brodu, a pucanje brane izazvalo je smrt nekoliko desetina Italijana. Ipak, najčudniji je bio naizgled bezazlen događaj – italijanski oficir preminuo je odmah nakon što je pozdravio španskog kralja. Musolini je išao toliko daleko da je tvrdio da je pomenute tragedije kralj izazvao namerno.

Nedostižna meta nekoliko atentatora

Dok je bio premijer Italije, Musolini je često pribegavao nasilju i terorisanju građana i protivnika kako bi sve konce vlasti držao u svojim rukama. Cenzurisao je medije, kontrolisao sudove i zatvarao političke protivnike.

Godine 1925. proglasio je sebe diktatorom. Ovim je razbesneo preostale političke protivnike u zemlji i u naredne dve godine preživeo je nekoliko atentata, nakon kojih je žestoko odgovorio protivnicima. Zabranio je lokalne izbore, vratio smrtnu kaznu za zločine protiv države, zabranio opozicione stranke i pojačao aktivnost tajne policije.

Nominacija za Nobelovu nagradu za mir

Musolini je 1935. bio među kandidatima za Nobelovu nagradu za mir. Te godine je pod državnu kontrolu stavio tri četvrtine preduzeća u Italiji i naredio napad na Etiopiju. Nobelov komitet pismo preporuke za Musolinija dobio je od profesora prava iz Nemačke, a uskoro je stiglo i drugo pismo, iz Francuske. Sadržaj pisama i podaci o autorima misteriozno su nestali iz arhiva Nobelovog instituta.

Njegova smrt za narod je bila dobra vest

Krajem Drugog svetskog rata Musolini je shvatio da neće dobro proći kad se sve okonča. Kada su Nemci predali sever Italije, Musolini je počeo da kuje plan da pobegne iz zemlje. Prerušen je pokušao da pređe švajcarsku granicu, ali je uhvaćen i ubrzo pogubljen.

Beživotna tela Benita Musolinija i njegove ljubavnice Klarete Petači našla su se nedugo nakon njihove smrti u rukama razuzdane gomile koja je želela da mu se osveti za sve što je preživela. Jedan čovek je gurnuo pacova u njegova usta, a drugi ga je udarao želeći da mu slomi vilicu. Potom je žena ispalila pet metaka u Musolinijevu lobanju, za svakog od svojih pet sinova koji su ubijeni u periodu dok je vladao. Druga žena je urinirala na njegovo lice, a ostali su se zadovoljili sitnijim pakostima. Svi su slavili Dučeovu smrt, koja je bila simbol propasti fašizma.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi