Šta je tampon-zona koju Putin predlaže da se uspostavi u Ukrajini?

Predsednik Vladimir Putin je, nakon pobede na izborima u Rusiji, rekao da bi mogla da bude stvorena tampon-zona koja bi sprečila Kijev da granatira ruske teritorije naoružanjem NATO.

Potom je portparol Kremlja Dmitrij Peskov precizirao da bi ta mera bila neophodna u cilju odbijanja kontinuiranih artiljerijskih i dronovskih napada na ruska naselja.

- To se jedino može osigurati stvaranjem posebnog koridora, određene tampon-zone, tako da neprijatelj ne može da dosegne mete - rekao je Peskov.

Prema rečima ruskog političkog analitičara Sergeja Poletajeva, neophodno je utvrditi o kakvim tampon-zonama se radi.

Gobernador regional de Belgorod, Vyacheslav Gladkov, en Telegram vía AP

- Prva vrsta tampon-zona se uspostavlja kao rezultat primirja, a druga kao rezultat agresivnih radnji jednog učesnika sukoba. U našem slučaju, druga opcija je značajnija, tada jedna strana organizuje vojnu operaciju da bi formirala bezbednosnu zonu izvan svojih granica usled pretnji koje dolaze iz susedne zemlje - rekao je.

Poletajev kaže da je Rusija bila spremna da pregovara o nekoj vrsti tampon-zone sa "normandijskom četvorkom" tokom pripremanja Sporazuma iz Minska 2014. i 2015. godine. Želja je bila da se osigura bezbednost civila u Donbasu zbog učestalog ukrajinskog granatiranja.

Odredbe sporazuma nikada nisu ispunjene, a kasnije su brojni evropski lideri priznali da je cilj bio da se Ukrajini "kupi vreme" kako bi se naoružala i pripremila za rat sa Rusijom.

Od čega zavisi dubina tampon-zone?

Poletajev je istakao da dubina tampon-zone zavisi od toga koje oružje bi koristila ukrajinska vojska.

Profimedia

- Ukoliko govorimo o topovima ili raketnoj artiljeriji, onda se radi o 40-50 kilometara. Uobičajeni zapadnjački sistemi koje koristi Ukrajina su haubice M777, a njihov domet je do 40 kilometara. Domet sofisticiranog navođenog projektila "ekskalibur" je malo veći od 40 kilometara. Ovde se radi o tome da se spreči masovno granatiranje Belgoroda i drugih ruskih pograničnih gradova - napomenuo je.

Istovremeno, tampon-zona neće sprečiti neprijatelja da napada Rusiju dronovima i projektilima dugog dometa.

Samo prošle nedelje je Ukrajina nekoliko puta gađala ruske pogranične oblasti, a na meti su bila i naftna i energetska postrojenja.

Poletajev smatra da Ukrajina i njeni zapadni saveznici nisu voljni da pregovaraju o okončanju napada koji nanose štetu ruskom civilnom stanovništvu. Zato bi, prema njegovom mišljenju, borbenu liniju trebalo pomeriti dalje od ruskih granica.

Profimedia

Ukrajinsko granatiranje i upadi u ruske pogranične regione ne ostavljaju Moskvi mnogo izbora, uveren je analitičar.

Putin je tampon-zonu pominjao i u junu 2023.

- Mogućnost da Ukrajina gađa našu teritoriju ostaje na snazi. Imamo nekoliko mogućnosti. Prvo je jačanje efikasnosti antiartiljerijske borbe, ali to ne znači da neće biti projektila koji idu ka našoj teritoriji. Međutim, ukoliko se to nastavi, moraćemo da razmotrimo pitanje - i to saopštavam vrlo pažljivo - stvaranja tampon-zone na ukrajinskoj teritoriji, na takvoj udaljenosti da se ne može dopreti do naše teritorije - kazao je ruski predsednik.

Podsetimo, zbog granatiranja koje sprovodi ukrajinska vojska, oko 9.000 dece biće preseljeno iz Belgorodske oblasti u druge regione Rusije, najavio je guverner Vjačeslav Gladkov.

Profimedia

Ukrajinska vojska od prošle nedelje svakodnevno sprovodi masovne napade na Belgorodsku oblast.

Prema podacima ruskih vlasti, do sada je ubijeno 16 civila, a 98 ih je ranjeno. 

Dužina granice koju ovaj ruski region deli sa Ukrajinom iznosi 350 kilometara.
 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi