Ovo je pet najzagađenijih reka na svetu: Niko ne bi voleo ovde da se okupa, a evo i zašto

Iako nam bez njih nema života, veliki broj reka širom sveta je izuzetno zagađen.

Zagađenje, bilo prirodno ili nastalo pod uticajem čoveka, problem je nekoliko najvećih svetskih vodotokova. Reke nam ne obezbeđuju samo svežu vodu već i ribu i druge plodove.

Međutim, delikatni ekosistemi bi mogli da budu potpuno uništeni ukoliko se ne promene navike ljudi.

U velikom broju slučajeva reke zagađuju ljudi koji se najviše oslanjaju na njih.

Ovo je pet najzagađenijih reka na svetu:

Gang

Treća najveća reka na svetu je ujedno i najzagađenija. U Indiji se smatra svetom jer se veruje da čisti ljude od grehova.

Na nju se oslanjaju dve milijarde stanovnika koji je koriste kao izvor vode, ali i za pranje i kupanje.

AP Photo/Altaf Qadri

Međutim, procenjuje se da više od 3,7 milijardi litara kanalizacionog i industrijskog otpada dolazi u Gang svakog dana, čime se stvaraju mnoge bolesti, poput dizenterije, kolere, hepatitisa i dijareje. U određenim slučajevima, može nastupiti i smrt.

Smatra se da je zagađenje Ganga nastalo većinski pod uticajem čoveka. Njegov basen se nalazi u jednom od najnaseljenih mesta na svetu što znači da brojni meštani borave na reci, koristeći njenu vodu, ali se malo vremena troši na njeno čišćenje i održavanje. Veliki broj gradova u Indiji se sve više širi dok se o kanalizaciji i drugom otpadu ne razmišlja mnogo.

Osim toga, pošto brojni Indijci ne mogu da priušte kremaciju, svoje mrtve postavljaju na lomače koje reka nosi.

Žuta reka

Žuta reka u Kini je šesta najduža na svetu, a poznata je po svojoj boji.

Ipak, njena voda je toksična zbog hemijskih postrojenja i fabrika koje svoje otpade izbacuju u vodu. Ona teče kroz nekoliko većih industrijskih oblasti, veliko rudarsko područje i brojna naseljena mesta. Oko 4.000 petrohemijskih fabrika, od 20.000 koliko ih ukupno ima u zemlji, nalazi se upravo duž Žute reke. Trećina svih ribljih vrsta koja je nastanjivala ovu reku je izumrla zbog brana, niskog vodostaja, zagađenja i prekomernog ribolova.

Profimedia

Procenjuje se da je oko 80 odsto reke zagađeno, a 50 odsto se smatra biološki mrtvim područjem. U pojedinim krajevima duž Žute reke je zabeležen drastičan porast obolelih od raka, tako da su čitava sela puna bolesnika. Primera radi, u Siaođidijanu je za pet godina preminulo najmanje 70 ljudi od kancera jednjaka, a više od hiljadu drugih, u susednih 16 sela je takođe preminulo.

Dosi

Reka Dosi protiče kroz jugoistočni deo Brazila, a nekada je bila izvor pijaće vode za milione ljudi. 

Međutim, 2015. su pukle dve brane čime je 50 miliona tona mulja gvozdene rude i blata zagadilo 853 kilometra dugu reku.

U ekološkoj katastrofi je poginulo 19 ljudi, a nastradao je i okolni živi svet.

Dosadašnja čišćenja nisu uspela da povrate zdravlje reke, pa su ribnjaci i okolna polja i dalje zatrovani. Pristup pijaćoj vodi ostaje otežan, a zapaženi su i brojni zdravstveni problemi.

Čitarum

Reka Čitarum teče kroz Indoneziju i predstavlja važan izvor života. Ipak, duž njenih obala se nalazi 2.000 fabrika čiji se industrijski otpad izliva u vodu i povećava nivoe žive do zabrinjavajućeg nivoa.

Reka je puna žive, olova, arsena i drugih toksičnih materija.

Prema planu "Citarum Repair" reka bi trebalo da se očisti i oživi do 2025. godine.

Misisipi

Reka Misisipi je jedna od najdužih na svetu (3.766 kilometara), a prepoznatljiva je po braon boji zbog velike količine otpada koji njome plovi.

Nekoliko katastrofa, poput izlivanja nafte, takođe je zabeleženo što joj je dodatno zapečatilo sudbinu.

Inače, vode iz 31 američke savezne države se ulivaju u Misisipi. Uprkos svemu, smatra se da je gornji tok reke čistiji danas nego što je bio pre 30 godina.

Reka Misisipi i njene pritoke nose prevelike nivoe hranljivih materija koje na ušću u Meksički zaliv stvaraju tzv. biološki mrtvu zonu. Ona se naziva i hipoksija što znači da u vodi ima vrlo malo kiseonika.

AP Photo/Joshua A. Bickel

Hipoksijska zona u Meksičkom zalivu se stvara svake godine kada voda Misisipija, bogata nutrijentima, ostaje iznad slojeva slane vode jer je manje gustine. Slatka voda je toplija od okeanske što dodatno doprinosi stvaranju slojeva, i voda na dnu ne dobija dovoljno kiseonika. Zbog toga ribe mogu da uginu što šteti čitavom ekosistemu, a pogođene su i vrste kojima su ribe izvor hrane.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi