Ni Izrael ni SAD ne znaju kakav je plan? Šta će biti s Gazom ako zaista uspeju da unište Hamas

Zvaničnici Bajdenove administracije i zakonodavci podržavaju planove Izraela da snažno udari na Hamas, ali su zabrinuti da njihov saveznik nema jasan plan ko će upravljati Gazom ako i kada militanti budu proterani, prema izvorima upoznatim sa ovim pitanjem, članovima Kongresa i bivšim zvaničnicima SAD.

Izrael je obećao da će "uništiti" Hamas, organizaciju koja je decenijama bila ukorijenjena u Gazi i na vlasti od 2006. godine, ali izraelska vlada tek treba da navede šta predviđa za gusto naseljenu enklavu nakon završetka vojne operacije.

Izgleda da Izrael nema plan ili strategiju za ono što će uslediti nakon njegove vojne ofanzive, rekao je demokratski poslanik Set Multon iz Masačusetsa.

- To je očigledno veliki problem, kao što smo naučili i u Iraku i u Avganistanu - rekao je Multon, koji je služio u Iraku kao marinac. Morate imati plan za sutra i u osnovi to mora biti politički plan - rekao je on.

Neizvesna budućnost

Čak i ni državni sekretar Entoni Blinken, koji vodi razgovore sa Izraelom i drugim regionalnim vladama kako bi izbegao rat na Bliskom istoku, nema ideju šta bi moglo da se desi ili je bar javno ne iznosi.

AP Photo/Hatem Ali

- Kad god izađemo iz ovoga, potrebna nam je budućnost Palestinaca koja je održiva. Jedna lekcija cele ove stvari jeste da će to biti neophodno - rekao je za američki NBC News Derek Čolet, savetnik državnog sekretara.

Čolet je rekao da je Blinken pokrenuo pitanje kako će se upravljati Gazom u razgovorima koje je u utorak obavio sa Mahmudom Abasom, predsednikom Palestinske narodne samouprave (PA) na Zapadnoj obali, većoj od dve palestinske teritorije.

- Deo razgovora koji Blinken vodi sa predsednikom Abasom jeste pitanje kakva je budućnost Gaze bez Hamasa i šta to znači za palestinske vlasti i njihovu ulogu? - rekao je Čolet u utorak.

Amerikanci diskutuju o sudbini dalekog naroda koji ne podržavaju

Na Kapitol Hilu su počele preliminarne rasprave o političkoj budućnosti Gaze, rekli su saradnici u Kongresu.

Bajdenova administracija obećala je nepokolebljivu podršku Izraelu nakon što je 7. oktobra izveden iznenadni napad Hamasa u kojem je poginulo 1.400 Izraelaca, dok je više od 200 zarobljeno.

Ali zvaničnici su takođe zabrinuti zbog efekata masovnog izraelskog bombardovanja i očekivane kopnene ofanzive na Gazu na palestinske civile, i to kako bi sve veći broj poginulih civila mogao da uništi bilo kakav međunarodni pokušaj da se obnovi Gaza bez kontrole Hamasa, dok zvanični Vašington ne osuđuje ove poteze Izraela.

Upitan o tome šta će biti sledeće u Gazi ako Hamas bude iskorenjen, neimenovani izraelski zvaničnik je rekao: „U ovom trenutku Izrael je fokusiran na uspostavljanje humanitarne zone za civile u Gazi i na uništavanje vojnih kapaciteta Hamasa".

 -Postoji imperativ za Izrael da ubije rukovodstvo, da uništi zalihe oružja, municije, eksploziva, da uništi što je moguće više vojne infrastrukture. Ali teško je zamisliti šta će biti posle toga - rekao je Džon Brenan, bivši direktor CIA-e koji je služio na Bliskom istoku tokom svoje karijere u agenciji.

Savetnik predsednika Džoa Bajdena za nacionalnu bezbednost, Džejk Saliven, rekao je u nedelju da administracija pokušava da ispita kako će se Gazom upravljati u budućnosti.

- Ovo su važna dugoročna pitanja koja treba da počnete da postavljate. Verujemo da se Izrael uhvatio u koštac sa njima, razgovaramo sa njima o tome. Neću da iznosim detalje tih privatnih razgovora. Ali ono što ću reći jeste da je upravo sada fokus izraelske operacije na toj "terorističkoj" infrastrukturi u Gazi - rekao je Saliven.

Bajden je, sa druge strane, naglasio da bi bila „velika greška" da Izrael ponovo okupira Gazu.

AP Photo/Evan Vucci

Predsednik SAD je izjavio za CBS-ovih „60 minuta“ da veruje da Hamas treba u potpunosti da bude uništen, ali da „mora da postoji put do palestinske države“.

Skoro nemoguće napraviti plan

S obzirom na duboku neizvesnost o tome kako se odvija izraelska vojna ofanziva protiv Hamasa i kako region reaguje, skoro je nemoguće napraviti plan za Gazu u ovom trenutku, rekli su neki bivši zvaničnici i stručnjaci.

Elementi bilo kog plana za Gazu verovatno bi uključivali prelazni period pod nadležnoću Ujedinjenih nacija ili međunarodne zajednice, važnu ulogu PA; uklanjanje Hamasovog arsenala oružja pod nadzorom treće strane; snažnu podrška Egipta; izbore; veliko međunarodno finansiranje, posebno iz Saudijske Arabije i drugih država Persijskog zaliva za obnovu Gaze; i novi mirovni proces osmišljen da stvori rešenje o dve države, rekao je Aron Dejvid Miler, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir i bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta koji se fokusirao na politiku Bliskog istoka.

Takav scenario značio bi da se „sunce, mesec i zvezde poravnavaju tokom perioda od nekoliko meseci i godina“, rekao je Miler. Govoriti o novoj političkoj budućnosti za Gazu je kao pričati „o dalekoj, dalekoj galaksiji“ s obzirom na nepredvidive faktore i zastrašujuće političke prepreke, dodao je on.

Profimedia

Džejson Grinblat, bivši specijalni izaslanik Bele kuće za Bliski istok u Trampovoj administraciji, rekao je da „cilj treba da bude da se, kada Hamas nestane, obnovi Gaza i jednom zauvek pokuša da se sprovede plan koji imaju mnoge dobronamerne nacije: obnavljanje Gazu tako da izgleda kako zaslužuje da izgleda”.

- To je primorski grad. Mogao bi da bude neverovatan - dodao je.

Dejvid Fridman, koji je bio američki ambasador u Izraelu za vreme Trampove administracije, rekao je da bi Gazi došao kraj kada bi predstavnici Arapske lige „bili voljni da zatraže neku vrstu starateljstva za Gazu u određenom vremenskom periodu, na način koji odgovara samim Gazanima” da formiraju institucije za samoupravu.

Za Palestince, neposredna pretnja koju predstavljaju izraelski vazdušni napadi na Gazu i naredba da više od milion civila napusti sever Gaze onemogućavaju razmišljanje o bilo kakvim budućim političkim aranžmanima, a još manje razmatranje predloga vlada za koje veruju da su ih napustile, rekao je Jusef Munajer, viši saradnik u trustu mozgova Arapski centar u Vašingtonu.

Prvi i najhitniji korak koji je sada potreban jeste prekid vatre, nakon čega sledi diplomatija, rekao je Munajer.

Pretpostavke o izraelskoj vojnoj akciji u Gazi su pogrešne i samo su ponavljanje neuspeha iz prošlosti, rekao je on.

Google.com/maps

Nakon što su se izraelske snage povukle iz Gaze 2005. godine, Izraelci su „izračunali da su troškovi održavanja fizičkog vojnog prisustva na terenu previsoki. Dakle, prošli smo kroz ovo ranije“, rekao je Munajer, dodajući da „nema vizije za dan posle“.

Hamas je ojačao u Gazi, a militanti će nastaviti da se šire sve dok temeljna politička pitanja budu ostajala nerešena, rekao je on.

Ignorisanje Amerike

Američki pristup poslednjih godina fokusirao se na pomirenje Izraela i njegovih arapskih suseda, što je ideja pokrenuta pod Trampovom administracijom sa ciljem nalaženja konačnog rešenja izraelsko-palestinskog sukoba. Ali Munajer je rekao da se to pokazalo kao velika greška.

- Ono što danas vidimo na terenu jeste cena koju plaćamo za ignorisanje hitnosti rešavanja ovog pitanja. I postojao je veliki stepen oholosti američkih kreatora politike koji su mislili da je to u redu. Da mogu da nastave sa svojim ciljevima na Bliskom istoku i drugde širom sveta, a da zaista ne obraćaju pažnju na ovo pitanje - kazao je on.

Uprkos trenutnoj krizi, Bajdenova administracija ostaje posvećena spasavanju pregovora za normalizaciju odnosa između Izraela i Saudijske Arabije, čemu se Hamas i njegovi iranski pokrovitelji oštro protive.

Republikanski senator Lindzi Grejam iz Južne Karoline rekao je da je opširno razgovarao sa državnim sekretarom Blinkenom o tome šta bi moglo da usledi za Gazu, tvrdeći da Izraelci veruju da uništavanje Hamasa čini dogovor sa Palestincima i mir verovatnijim, a ne manje verovatnijim.

Profimedia

- Imate radikalizovano stanovništvo i sa tim morate da se nosite. Ali uslovi za promene postaju bolji kada Hamas nestane. I verujem da Izrael razume da nema normalizacije sa Saudijskom Arabijom bez nečeg značajnog za Palestince - rekao je Grejem.

Senator je naglasio da bi trebalo da Palestinska uprava (PA), koja upravlja Zapadnom obalom, ima udela u tome, ali da ju je Hamas istisnuo iz Gaze, dodajući da bi i ona morala da bude „reformisana“.

- PA je jedina merodavna, ali je treba reformisati. Davanje gomile novca istim starim ljudima je verovatno gubitak. Vreme je za novu generaciju palestinskog rukovodstva - rekao je on, dodajući da je taj „rad u toku” i da „zavisi od toga kako će se ove vojne operacije završiti”.

Od povlačenja iz Gaze 2005. godine Izrael je pokrenuo nekoliko vojnih operacija u enklavi protiv Hamasa, poslednji put 2021. Ali Izrael će morati da preispita svoje postupke iz prošlosti kako bi prekinuo ciklus sukoba, rekao je Geršon Baskin, direktor za Bliski istok za Međunarodnu organizaciju zajednica, grupu sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu posvećenu zaštiti ljudskih prava i izgradnji mira.

- Ako postoji šansa za novo sutra, sa Gazom koja bi mogla da živi u miru sa Izraelom, to mora biti Gaza koja je otvorena i razvijena, gde ljudi imaju posao i šansu za bolji život, i budućnost. I mora se zasnivati na osnovnim pravilima da Izrael više ne može istovrmeno da okupira palestinski narod i da očekuje da će živeti u miru - rekao je Baskin, koji je pomogao u pregovorima o oslobađanju izraelskog vojnika Gilada Šalita 2011. nakon što ga je Hamas držao pet godina.

- Živeli smo sa konceptualnom zabludom da možemo imati sve i imati mir. Ne možemo zatvoriti 2,5 miliona ljudi u kavez u Gazi i očekivati da se neće pobuniti protiv nas - zaključio je on.

Sve detalje o istoriji Izraela i Palestine i uzroku njihovog sukoba možete pročitati u odvojenom tekstu.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi