Totalni debakl i kolosalna sramota Amerike: Bajden talibanima poklonio Avganistan i razbesneo veterane

Ponovan dolazak talibana na vlast Avganistana dogodio se vrtoglavom brzinom.

Za manje od 10 dana, palo je oko 10 većih gradova i bez većih problema stigli su i do samog Kabula. Predsednik Ašraf Gani je pobegao iz zemlje rekavši da je hteo da spreči još veće krvoproliće, a militanti su za novog lidera Avganistana već proglasili svog dugogodišnjeg duhovnog vođu mulu Abdula Ganija Baradara.

Pročitajte još

Ko je novi lider Avganistana: Baradar je jedan od osnivača talibana, proglašen je za pobednika rata!

U očima svetske javnosti prosto je neverovatno kolikom brzinom su se strane trupe povukle, odnosno, koliko su talibani istovremeno napredovali.

Da li je sve bilo uzalud, pitaju se mnogi ratni veterani.

“Kolosalni pad Zapada”

– Pad Tarin Kovta, koji je godinama bio australijska baza u Avganistanu, potom Mazar i Šarifa i Džalalabada, ulazak militanata u Kabul, pokazuju da vojno prisustvo Australije u toj zemlji svih ovih godina nije postiglo apsolutno ništa. Više od 40 žrtava, milijarde utrošenih dolara i tragedija kojoj se ne nazire kraj, sve ni zbog čega – smatra Greg Šeridan, jedan od najuticajnijih analitičara nacionalne bezbednosti u Australiji.

Kako piše u analizi, skoro momentalni pad avganistanske vlade, dok su se Amerikanci povlačili, odraz je najopsežnijeg i kolosalnog pada moći Zapada, u poslednjih nekoliko decenija.

A total debacle: 20 years of blood and treasure all lost for nothing https://t.co/3no54ByyvP

— Duchess of Exeter (@WhosFibbing) August 16, 2021

Otišlo je 20 godina krvi i znoja, navodno su se gradile avganistanske snage i država, da bi ceo svet gledao kako se gradovi predaju bez borbe talibanima.

– Bićemo svedoci jedne od najvećih tragedija, kada je reč o ženama i devojčicama, u modernoj istoriji. Od sada, devojčice će biti udate za mnogo starije muškarce, koji će često imati više žena. Devojčicama neće biti dozvoljeno da idu u školu, da nauče da čitaju i pišu, da pevaju, neće moći da rade na karijeri niti da odlaze na pijacu bez dozvole muškaraca – naveo je Šeridan.

Pročitajte još

Delovi tela kao suveniri, ubistva golorukih civila: Strašna priča o zločinima Australije u Avganistanu

Neefikasnost avganistanske vlade i vojske posle 20 godina podrške sa Zapada dodatno baca svetlo na već ukorenjenu korupciju.

Kako smatra Šeridan, ovaj debakl posebno oslikava “monumentalne greške” Donalda Trampa i Džoa Bajdena.

Tramp je pokrenuo jedan prilično jednostrani sporazum sa talibanima, koji je militantima samo služio na korist, podrivajući Vladu u Kabulu. Bajden je potom implementirao taj sporazum.

– Jasno je da su Amerikanci morali da odu u jednom momentu, ali je trebalo da to ispregovaraju sa savezničkom avganistanskom vladom. Umesto toga, imali su sporazum sa talibanima koji je avganistansku vladu stavio u nepovoljan položaj, poput oslobađanja talibanskih zatvorenika, što je učinjeno samo da bi ih privoleli na pregovore. Ono što smo videli poslednjih nekoliko dana je kolaps samopouzdanja i volje instutucija. Taj kolaps su dodatno ubrzali Tramp i Bajden signalizirajući da su očekivali da će talibani pobediti, da su talibani oni sa kojima će pričati kada žele da se bave ozbiljnim stvarima – kazao je australijski analitičar dodajući da je i Kanbera igrala svoju ulogu u padu tog samopouzdanja. Australija je bila prva država koja je najavila zatvaranje Ambasade u Kabulu.

Da stvar bude gora, Bajden je najavio da će povlačenje trupa zvanično biti završeno 11. septembra, na godišnjicu terorističkog napada na SAD 2001. godine.

– Ovo je bio jedan od najvećih propagandnih državnih udara koje su teroristi ikada uspešno sproveli – SAD su ustupile poraz u Avganistanu na godišnjicu terorističkog napada – bio je to poklon Džoa Bajdena – dodao je.

Šeridan ipak napominje da je Australija imala pravo da se bori protiv Al Kaide u Avganistanu, ali da se sada čini da ništa nije učinjeno sem što je održavano savezništvo sa SAD.

– Nikada nismo imali stratešku svrhu u Avganistanu, nikada nismo sledili stratešku ulogu i nikada nismo imali značajan uticaj na savezničku politiku. A ta saveznička politika je, kako što možemo videti, monumentalni, dvodecenijski tragični promašaj – zaključio je.

Nemački veterani besni

Pad grada Kunduza je bio razorni psihološki udarac i za mnoge nemačke vojnike, koji su služili u Avganistanu tokom 20 godina rata.

– Pokrenuo se pravi zemljotres emocija kod veterana. Nijedno drugo mesto nije toliko povezano sa stradanjem nemačkih vojnika nego Kunduz – rekao je za Dojče vele Volf Gregis, nekadašnji vojnik, a danas profesor pedagogije na Univerzitetu Rostok.

Upravo u provinciji Kunduz su Nemci pretrpeli najviše žrtava.

– Ovde su vojnici prvi put naučili, u velikim razmerama, šta znače ubijanje i umiranje u asimetričnom ratu i koliko je gadno – kazao je Gregis.

Prvobitno se mislilo da je ovo jedna od bezbednijih provincija u zemlji gde bi Nemačka pomogla da se izgradi nova infrastruktura, međutim, borbe su se pojačale od 2006. godine. Kunduz je bacio nemačke vojnike na test – da li su oni tamo da ratuju ili da kopaju bunare i održavaju škole bezbednim?

Pamte nekoliko neugodnih situacija, poput one iz septembra 2009. godine kada je nemački oficir naložio američkim snagama da gađaju dva kamiona kada je poginulo više od 100 ljudi, što je izazvalo skandal i kod kuće. Godinu dana kasnije bilo je sve više borbi sa talibanima. To je obeležilo početak onoga što je Bundesver opisao kao “najkrvavija godina u istoriji”.

Nemačke trupe su u Kunduzu bile od 2003. do 2013, a za to vreme oko 59 vojnika je izgubilo život.

Danas, kada vide šta se događa, mnogi veterani su besni.

– Teško je ovo opisati. Mnogo toga mi prolazi kroz glavu, i tuga i bes. Bes zbog talibana, ali sam ljut i zbog odluke nemačke vlade i Ministarstva odbrane – ovo je bilo tako predvidivo, tolika šteta – rekao je Andreas Egert koji je završio poslednju od svojih 7 misija 2013. godine.

Johanes Kler, nekadašnji kaplar koji je napisao i knjigu o svojoj sedmomesečnoj misiji u Kunduzu 2010-2011. godine, kazao je da je sve “veoma us*ano”.

– Tamo smo ostavili krv, suze i znoj, naši saborci su pobijeni. A sve se moglo predvideti. Kad su se trupe povlačile 2014. godine, moglo se videti da avganistanske snage neće moći samostalno da drže stvari pod kontrolom. Kad smo se vratili kućama, Avganistanci su ostali u smrtnoj opasnosti, posebno oni koji su sarađivali sa Zapadom – a to ovu situaciju čini još gorom. Sada sedim ovde i ne mogu ništa da učinim – objasnio je.

Ipak, i on smatra da je konačno povlačenje stranih trupa moralo da se dogodi.

– Zato sam i ljut jer, iako su fundamentalni problemi u Avganistanu već dugo poznati, nikada se niko nije njima pozabavio. Bilo je potpuno jasno da pozitivni efekti onoga što smo stvorili nisu održivi. Izdali smo sav rad koji smo tamo imali, ali pre svega, izdali smo Avganistance – rekao je.

Nemačka je svoje poslednje trupe povukla iz Avganistana krajem juna ove godine.

Počela “talibanizacija”

 

– Većina televizijskih kanala je izmenila svoj program, spikerke i voditeljke više se ne pojavljuju, nema ni muzike. Insistira se da sadržaj bude “više islamski, a manje liberalan”. Već neko vreme se vrte istorijske emisije o turskoj islamskoj istoriji i Otomanskom carstvu. Pojedini kanali emituju talibansku muziku. Talibani pretražuju naselja tražeći oklopna, policijska i vojna vozila. Idu od vrata do vrata tražeći vladine zvaničnike, bivše članove policijskih i bezbednosnih snaga i one koji su radili za strane NVO. Kuće najmanje 3 novinara su pretresene u sat vremena – naveo je lokalni novinar koji se predstavlja samo kao Mustafa. Kako je rekao, beznadežno je zarobljen u Kabulu sa ženom i ćerkom od 11 meseci.

“Da li je sve bilo uzalud?”

Za Amerikanca Roberta Vudsa ova priča je prilično bolna.

– Mislio sam na svog nećaka, njegove saborce i sve ljude koji su stradali u ratu i pomislio sam, ok, sve je bilo uzalud. Jednostavno se tako osećam. Ne možemo više da se igramo životima žena i dece – rekao je Robert Vuds čiji je nečak Brajan Vuds poginuo u Avganistanu 2009.

Stariji Vuds je i sam služio u Vijetnamu, a povlačenje iz Avganistana ga je podsetilo na slične prizore u Sajgonu 1975. godine.

Još jedan vijetnamski veteran Den Vinsent se pridružio kritikama.

– Ti momci i devojke iz američke vojske su odradili sjajan posao tokom 20 godina. Ali, da sada sve ode niz vodu za 7-8 ili 10-14 dana nema nikakvog smisla. Nikakvog… – naveo je.

Američki mediji danima analiziraju novonastalu situaciju i, uglavnom, preovladava mišljenje da je Vašington izdao Kabul.

“Atlantik” je, primera radi, objavio tekst pod naslovom “Bajdenova izdaja Avganistanaca će živeti u sramoti”.

– Mnogi nose krivicu za 20-godišnji debakl u Avganistanu – o tome bi se mogle napisati knjige koje bi napunile biblioteke. Možda je pokušaj da se obnovi zemlja bio uzaludan, ali naše napuštanje Avganistana koji nam je pomagao i računao na nas, i položio živote za nas, jeste sramota koju smo mogli da izbegnemo – navodi se u tekstu.

U daljoj analizi se navodi da je Bajden omanuo da pošalje neophodna upozorenja i da hitro reaguje, zbog čega je stotine hiljada ljudi prepušteno sumornoj sudbini.

– Breme sramote pada na predsednika Džoa Bajdena – naveo je Džordž Peker iz “Atlantika”.

Different perspective, same incident. Afghan civilians cling to a USAF C-17A at #Kabul airport trying to leave the country.pic.twitter.com/3CaeECCMvx

— Disclose.tv 🚨 (@disclosetv) August 16, 2021

Jedan avganistanski novinar, koji je želeo da ostane anoniman iz bezbednosnih razloga, kazao je za “Politiko” da se krije u Kabulu sa porodicom i da je opšte raspoloženje u zemlji da su ih Amerikanci izdali.

Pročitajte još

“Ovo je izdaja i sramota”: Kako su Amerikanci povlačenjem ostavili Avganistan na cedilu i zadali sebi autogol

– To je najgora noć u mom životu. Nikad nismo mogli da zamislimo da će se ovo dogoditi. Nismo nikada mogli da zamislimo da će nas SAD tako gadno izdati. Ljudi su ovde šokirani povlačenjem vojske. Ukoliko nas napuste, najverovatnije će hiljade ljudi stradati. A onda, neće više SAD imati moralni autoritet da idu svuda i govore kako veruju u ljudska prava i da se bore za njih i demokratiju – rekao je avganistanski novinar.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi