Opijum kao najjače oružje: Kako je CIA pretvorila Avganistan u prvu narko-državu
Veruje se da je Avganistan izvor za više od 90 odsto opijuma u svetu, a od njega se prave heroin i drugi opijati
Pandemija koronavirusa je mnoge industrije u Avganistanu bacila na kolena, ali jedan sektor i dalje cveta, a to je trgovina nezakonitim opijumom.
Prošle godine uzgajanje opijuma je poraslo za trećinu, dok su operacije za suzbijanje narkotika izgubile na značaju.
Pročitajte još
Veruje se da je Avganistan izvor za više od 90 odsto opijuma u svetu, a od njega se prave heroin i drugi opijati.
U Avganistanu se koristi više obradivog zemljišta za obradu opijuma nego što je slučaj sa uzgajanjem koke u Latinskoj Americi. Proizvodnja ove droge direktno upošljava oko pola miliona ljudi.
Profimedia
– To je mnogo manje nego što je bilo sedamdesetih, kada se sve proizvodilo uglavnom za domaću upotrebu. Međutim, to se promenilo 1979, kada je CIA pokrenula operaciju “Ciklon”, tokom koje je finansirala mudžahedine kako bi oslabila Sovjete. Tokom narednih 10 godina CIA je usko sarađivala sa pakistanskom obaveštajnom službom ISI, omogućavajući militantima oružje i podršku od dve milijarde dolara – navodi novinar Alan Mekleod u tekstu za “Mint pres”.
Kako je CIA pokrenula tajni rat, proizvodnja opijuma duž avganistansko-pakistanske granice je procvetala. Kamioni sa oružjem putovali bi iz Pakistana, a vraćali bi se sa opijumom do novih rafinerija, a smrtonosni proizvod bi završio na ulicama širom sveta. To je rezultiralo time što je osamdesetih zavisnost od heroina u SAD više nego duplirana.
Mudžahedini su morali da smisle novi način zarade, jer oružjem nisu mogli da prehrane porodice.
Profimedia
– Okrenuli su se opijumu. Avganistan je proizvodio oko 100 tona opijuma godišnje kasnih sedamdesetih. Do početka devedesetiih ta količina se uvećala na 2.000 tona, a to je već činilo 75 odsto svetske proizvodnje opijuma – naveo je profesor Alfred Mekoj, autor knjige “Politika i heroin: Umešanost CIA u svetsku trgovinu drogom”.
Do 1999. godine proizvodilo se 4.600 tona opijuma godišnje, a do tada su se već pojavili talibani koji su želeli da to stopiraju. Uveli su zabranu na uzgajanje opijuma, što je praktično preko noći dovelo do pada proizvodnje na svega 185 tona.
Svega mesec dana posle terorističkog napada 11. septembra 2001. godine na SAD, američki vojnici su patrolirali avganistanskim poljima.
Prva svetska narko-država
Mekoj kaže da je efekat okupacije bio taj da se proširila proizvodnja droge, što je Avganistan načinilo prvom narko-državom na svetu.
Kako je naveo, do 2008. godine proizvodnja opijuma je činila više od polovine BDP-a Avganistana. Poređenja radi, čak i u najboljim danima, u Kolumbiji je proizvodnja kokaina činila svega tri odsto BDP-a.
Nekadašnji portparol NATO-a Džejms Apaturai svojevremeno je rekao da SAD neće sprečavati proizvodnju opijuma, kao što su to činili sa kokom u Kolumbiji, jer bi tako veliki broj siromašnih ljudi ostavili bez prihoda.
– Trupe NATO-a su manje-više čuvale polja maka, pod izgovorom borbe protiv pobunjenika. Parola je glasila da ne želimo da ugrozimo živote ljudi, a zapravo smo štitili bogatstvo naših prijatelja koji su držali visoke pozicije u Avganistanu – rekao je Metju Hoh, bivši kapetan u redovima američkih marinaca. Hoh je 2009. godine dao ostavku na svoju poziciju u Stejt departmentu jer se protivio daljoj okupaciji Avganistana.
Prema navodima novinara Mekleoda, trgovina heroinom je uključivala praktično sve koji su se nalazili u vrhu vlasti, uključujući brata predsednika Hamida Karzaija, Ahmeda Valija, za koga se smatra da je na platnom spisku CIA.
Hoh kaže da su lokalni gospodari rata i narko-bosovi jedni drugima uništavali useve i sakupljali novac od SAD kako bi to radili, posle čega bi postajali bogatiji i moćniji.
Primera radi, Gul Aga Šerzai, koji je uništio suparničke useve u provinciji Nangarhar, dobio je oko 10 miliona dolara u kešu da se otarasi konkurencije.
– Kada biste hteli da snimite film o ovome, niko ne bi poverovao. Ali tako je bilo – rekao je Hoh.
Youtube/afghanistan geographic
Talibani su imali najviše koristi od trgovine drogom i koristili su je da povećaju svoju moć i obračunaju se sa SAD.
– Rastuća proizvodnja opijuma i neuspeh SAD da to ograniče omogućili su talibanima izvor finansiranja. Time su finansirali gerilske operacije tokom proteklih 20 godina, čime su postali odlučujući faktor poraza Amerike u Avganistanu – rekao je Mekoj.
Heroinom protiv tužne svakodnevice
Nije preterano teško uzgajati opijum. Mak raste u toplim i suvim uslovima, daleko od močvara i vetra, tako da je većina srednje i zapadne Azije pogodno tle za njegovu proizvodnju.
Posebno se uzgaja u južnim avganistanskim provincijama, poput Helmanda, nadomak tromeđe gde se zemlja sastaje sa Pakistanom i Iranom.
Većina sistema za navodnjavanje potpomognuta je USAID-om, organizacijom koja se ponaša kao “CIA u javnosti”. U punom cvatu, polja maka izgledaju spektakularno, a pod cvetovima se mogu naći mahune semena koje farmeri potom cede kako bi se dobila smola. Ona se potom transportuje tzv. južnom rutom, kroz Pakistan ili Iran, ali dosta se “prospe” usput, što u tim oblastima utiče i na porast broja zavisnika.
Youtube/afghanistan geographic
Između 2005. i 2015. godine broj odraslih zavisnika u Avganistanu skočio je sa 900.000 na 2,4 miliona, što znači da je svako treće domaćinstvo pogođeno ovom epidemijom. A na sve to treba dodati i 20-godišnji rat sa Zapadom.
Broj Avganistanaca koji žive u siromaštvu se od 2007. do 2016. povećao sa devet na 19,3 miliona.
Prema jednom istraživanju Galupovog instituta, Avganistanci su proglašeni za najtužnije ljude na svetu.
To, naravno, nema veze samo sa Avganistanom. Širom sveta je za 71 odsto povećan broj smrti povezan sa opijatima u poslednjih 10 godina. Većina droge koju su proizveli avganistanski gospodari rata završi na ulicama zapadnih zemalja.
– Ne znam kako može biti slučajnost to da imate eksplozivnu proizvodnju opijuma u Avganistanu i svetsku krizu kada je reč o zavisnosti od opijata – rekao je Hoh.
Zvanično, američka DEA kaže da se sav opijum koji ulazi u SAD uzgaja u Latinskoj Americi, međutim, Hoh se ne slaže s tim.
– Kada vidite njihove izveštaje o proizvodnji u Meksiku i Južnoj Americi, jasno je da nema dovoljno hektara za proizvodnju kako bi se podmirile sve potrebe u SAD – naveo je on.
Prljava prošlost
Američka vlada ima dugu istoriju mešanja u svetsku trgovinu drogom. U Kolumbiji su sarađivali sa predsednikom Alvarom Uribeom u obuzdavanju trgovine narkoticima, iako su poverljivi dokumenti označili Uribea kao najvažnijeg narko-trgovca u Kolumbiji, koji je sarađivao sa zloglasnim kartelom “Medeljin” Pabla Eskobara.
Pablo Eskobar, Profimedia
Uribe je tako finansirao izbore 2002. i 2006. godine.
General Manuel Norijega je takođe bio veliki američki saveznik. Panamski predsednik je godinama bio na platnom spisku CIA, iako je Vašington znao da je umešan u trgovinu drogom od 1972. godine. Naposletku, Amerika je ipak upala u zemlju i uhvatila Norijegu, a osuđen je na 40 godina zatvora.
Pročitajte još
U to vreme je novinar Geri Veb pisao kako je CIA finansirala rat protiv levičarske vlade Nikaragve kroz prodaje krek-kokaina crnom stanovništvu u SAD.
Kako piše Mekleod, američka vlada nastavlja da podržava predsednika Hondurasa Huana Orlanda Hernandeza, iako je i on duboko povezan sa trgovinom kokaina.
Ranije ove godine, američki sud je Hernandezovog brata Tonija osudio na doživotnu robiju zbog međunarodnog krijumčarenja droge.
Talibani ipak hoće svoj deo kolača
SAD su potrošile više od osam milijardi dolara kako bi talibane ostavile bez profita od narko-trgovine, tako što su iz vazduha uništavale useve ili sprovodile racije u laboratorijama.
Oslanjanje na narko-biznis doneće još više nestabilnosti kako se talibani, druge naoružane grupe i podmitljivi zvaničnici budu borili za moć i profit.
Inače, talibani su još 2000. uveli zabranu uzgajanja maka, ali su promenili stav kada su naišli na veliki otpor.
AP Photo/Rahmat Gul
Ne zna se tačna uloga talibana u trgovini drogom i kolikih je ona razmera. UN i Vašington smatraju da su upleteni u sve poslove, od sadnje maka do naplaćivanja taksa krijumčarima da prenose robu u Afriku, Evropu, Kanadu, Rusiju i druge delove sveta.
UN procenjuju da su talibani zaradili više od 400 miliona dolara 2018-2019. od trgovine drogom. Prema pojedinim izveštajima, to čini oko 60 odsto njihovog godišnjeg prihoda, mada ima onih koji opovrgavaju te podatke.
Dejvid Mensfild, stručnjak za trgovinu nezakonitim drogama u Avganistanu, kaže da većina njegovih studija pokazuje da godišnje zarađuju oko 40 miliona dolara od droge, uglavnom od nameta za proizvodnju opijuma, heroinskih laboratorija i pošiljaka narkotika.
AP/Gulabuddin Amiri
Kako je rekao, borci zarađuju više novca naplaćujući takse za uvoz i izvoz na punktovima širom Avganistana.
Talibani su se već jednom opekli kada su zabranili uzgajanje maka i sigurno neće želeti da ostanu bez profita i, samim tim, sticanja još veće moći.
Nema pobednika
Priča je mnogo kompleksnija od teorija zavera koje kažu da “CIA kontroliše svetski protok droga”. Nema američkih vojnika koji zaista tovare kamione i avione opijumom. Međutim, mnogi vojni zvaničnici su to omogućavali.
– Američka vojska i CIA nose veliku odgovornost za proizvodnju opijuma u Avganistanu. Posle 11. septembra, praktično su sklopili savez sa mnogim moćnicima Avganistana koji su bili umešani u proizvodnju i trgovinu droge – poručio je profesor Džulijen Mersil za “Mint pres”.
Avganistan/Profimedia
Rat u Avganistanu je dosta ličio na ratove koji su pokrenuti protiv trgovine drogom, uz ubrzanu militarizaciju regiona i jačanje moći lokalnih elita. Za sve to vreme milioni ljudi su platili cenu, pateći unutar zatvorenih vojnih zona, zbog čega se okreću drogama kako bi lakše svarili stvarnost.
Pročitajte još
– U priči o opijumskom bumu ima malo pobednika, ali na milione gubitnika – zaključio je Mekleod.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari