Čuli su čudne zvuke, a posle nekoliko minuta bilo je 1.800 mrtvih: Priča o smrtonosnom jezeru od koga i dalje strepe

Jedne avgustovske večeri 1986. godine sve je bilo uobičajeno oko jezera Njos, u Kamerunu.

Meštani su se okupljali oko vatre pripremajući večeru, a drugi su, posle napornog dana na pijaci, već legli da spavaju.

Pročitajte još

Jezera koja nestaju pred našim očima: Nekada su bila najveća na svetu, a sada su pustinje i groblja brodova

Oko 9.30 uveče čudni zvuci počeli su da dopiru sa jezera. Posle samo nekolliko minuta, skoro 1.800 ljudi je preminulo.

Jezero Njos je izbacilo vodu 90 metara u visinu oslobađajući višegodišnje zalihe ugljen-dioksida koji se tu taložio.

Oblak gasa je poleteo u nebo pre nego što je prešao preko brda i stigao do seljana koji ništa nisu sumnjali.

Nije bilo šanse izbeći smrtonosni oblak, 48 metara debljine, koji se kretao do 50 kilometara na čas. Kako je prolazio pored koliba, ugušio je sve koji su mu se našli na putu.

Njos je u Kamerunu bio poznat kao “dobro jezero” jer je obezbeđivao čistu vodu, ali se sve promenilo posle 21. avgusta 1986. godine.

Bila je to najsmrtonosnija prirodna katastrofa u istoriji Afrike. Nastradalo je i 3.500 grla stoke.

Zastrašujući prizor

Istoimeno selo, najbliže jezeru, najgore je pogođeno. Muškarac koji se narednog ujutra iz svog sela, Vuma, uputio ka Njosu na motoru zatekao je gadan prizor. Svuda su bili leševi ljudi i životinja. Nije mogao da pronađe nikog živog.

Brzo se vratio u Vum, oko osam kilometara dalje. Prvi preživeli su počeli da pristižu, a govorili su kako su se gušili pre nego što su izgubili svest. Pojedini su bili u nesvesti čitava dva dana, a kada su se probudili saznali su najstrašnije vesti – ostali su bez porodica.

Kako se proširila vest o nesreći, stručnjaci su se uputili u Kamerun kako bi odgonetnuli o čemu se radi.

Testovi uzoraka vode su potvrdili povećane nivoe ugljen-dioksida. Zapravo, bili su toliko visoki da kada su pokušali da sipaju vodu u za to predviđene posudice, one su pukle. Uvideli su da se ugljen-dioksid taložio na dnu jezera, ali da ga je nešto “uznemirilo”, a to je potom pokrenulo čitav niz reakcija. Gas se oslobodio sa dna jezera i otišao u atmosferu, a ta veoma retka pojava se naziva limnička erupcija.

Takav vid erupcije je često praćen snažnim cunami talasima čiji je pokretač upravo ugljen-dioksid sa dna jezera.

Do sada je ovakav vid prirodne katastrofe registrovan u dva navrata, oba puta u Kamerunu. Prva limnička erupcija registrovana je 1984. na jezeru Monun i tom prilikom je nastradalo 37 stanovnika, dok se druga dogodila dve godine kasnije na susednom jezeru Njos.

Šta je moguće uraditi?

Američki naučnici su otkrili da se nivoi ugljen-dioksida povećavaju zabrinjavajućim tempom i da se mora nešto učiniti.

Geolozi iz kamerunskog Ministarstva rudarstva i voda predložili su da se ugradi poseban cevovod u jezero kojim bi se od dna do površine puštala kontrolisana količina ugljen-dioksida.

Godine 1990. počeli su sa testiranjem, prvo sa baštenskim crevom, a onda sa cevima većih dimenzija. U međuvremenu, svi meštani u prečniku od 28 kilometara su evakuisani, a njihova sela su uništena kako se ne bi vratili.

Iako su cevi pružile privremeno rešenje, svake godine 5.500 tona gasa se taložilo u jezeru zbog komore magme koja se nalazi duboko ispod njega. Njos se, inače, nalazi u krateru ugašenog vulkana, na vulkanskom polju Oku. Takva jezera se nazivaju marovima, a na Oku postoji 29 marova.

Tek 2001. godine se sakupilo dovoljno novca da se postavi prvi stalni cevovod, odnosno, prva cev, a još dve su postavljene 2011. Još pet godina je moralo da prođe pre nego što je za meštane bilo bezbedno da se vrate i ponovo izgrade svoje zajednice – tri decenije nakon velike nesreće.

Opasnost je i dalje tu

Šta je tačno navelo jezero da “eksplodira” još nije poznato. Mogao je to da bude i kamenčić koji je upao u vodu, a možda i povetarac. Kada su naučnici počeli da istražuju ovaj slučaj otkrili su da se slična erupcija dogodila na pomenutom jezeru Monun. I tada su meštani čuli prasak. Posle nekoliko sati, 37 ljudi je umrlo. Do tada se ništa slično nije dogodilo, pa nije privuklo ni mnogo pažnje, međutim, katastrofa na Njosu je bila dokaz da je problem ozbiljniji nego što se mislilo.

Naučnici su danas uvereni da samo tri jezera na svetu imaju smrtonosne nivoe ugljen-dioksida, a osim pomenuta dva, tu je još i Kivu, koje se nalazi na granici Konga i Ruande.

Pročitajte još

Jovana iz Melburna za 24sedam otkriva kako se živi pod najstrožim korona merama u svetu

Dok su Njos i Monun proglašeni bezbednim, to ne važi za Kivu. Oko dva miliona ljudi živi u njegovoj blizini, a ono je veće čak 1.700 puta od Njosa i dvaput je dublje. Ruanda je počela da metan iz jezera koristi kao izvor energije, ali proces njegovog “oslobađanja” od gasa tek treba da otpočne. Dok se to ne dogodi, postoji opasnost da se istorija ponovi.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi