Godinama je bila protiv EU, a sada igra kako Brisel svira: Kako je dolazak na mesto premijerke Italije ukrotio Đorđu Meloni?

Na iznenađenje mnogih, nova italijanska premijerka Đorđa Meloni pokazala se veoma pozitivnom u odnosima sa Evropskom unijom, što je neočekivano s obzirom na njenu agresivnu antivropsku retoriku tokom protekle decenije i krajnje desničarsku postfašističku političku tradiciju kojoj je i njena partija Braća Italije pripada.

Međutim, do sada je Rim izbegavao ikakvu konfrontaciju sa Evropom, a sada se postavlja pitanje da li će se to promeniti?

Zarobljena obavezama u strahu od gubitka vlasti

Blag pristup Melonijeve EU ne bi trebalo da čudi čisto iz pragmatičnih razloga - potreban joj je novac. Za Sredstva za oporavak i otpornost (RRF), uspostavljena nakon pandemije, Italija bi trebalo da do 2026. izdvoji do 10,5 odsto BDP-a ili, drugačije rečeno, otprilike 2 odsto svog BDP-a godišnje do 2026.

Italiji će takođe biti dodeljena dodatna sredstva ove godine u okviru deo RePoverEU (Ponovno osnaživanje EU) - plana Evropske komisije koji ma za cilj da dopuni i delimično preusmeri sredstva RRF-a ka diversifikaciji snabdevanja energijom - u iznosu od 2,7 milijardi evra u grantovima i još neodređenim zajmovima.

AP Photo/Geert Vanden Wijngaert

Upravo RRF je preokrenuo političku dinamiku između Italije i EU. Umesto da se stalno kritikuje i da mu se preti sankcijama zbog nepoštovanja fiskalnog deficita i dugova EU, Rim sada mora da ispuni detaljne reformske i investicione ciljeve da bi se kvalifikovao za velika sredstva EU, ona koja zvaničnici u Briselu nazivaju „finansiranjem zasnovanim na rezultatima”.

Dok se bivši premijer Mario Dragi pozabavio mnogim kontroverznijim reformama, nova vlada je nastavila sa njihovim sprovođenjem. Komisija sada razmatra napredak Italije uoči četvrte isplate od oko 19 milijardi evra, koja bi trebalo da bude odobrena u naredna dva meseca.

Pošto je već rasporedio oko 66,9 milijardi evra, RRF je doprineo sa se percepcija Italijana o EU poboljša i ona je sada na vrhuncu nakon finansijske krize. Iako će pravi test za RRF biti postizanje trajnih povećanja produktivnosti na duži rok, on je takođe ključan za izglede za rast Italije u narednim godinama, kao i za uspeh bilo kog političkog lidera, barem do 2026. godine, kada ističe finansiranje.

Balansiranje na ivici

Meloni je takođe ostala pri čvrstoj podršci Ukrajini, prvenstveno da bi ostala u dobrim odnosima sa Vašingtonom i drugim partnerima EU. U tome je istrajala uprkos pritiscima mlađih koalicionih partnera, Matea Salvinija iz Lige i Silvija Berluskonija iz Napred, Italijo, i bez obzira na nestabilnu podršku u zemlji.

AP Photo/Geert Vanden Wijngaert

Za sada ova balansiranja na icivi nisu imala značajnu političku cenu za Meloni. Ona je bila veoma uspešna u širenju svoje podrške među desnim centrom, ne izgubivši radikalniju bazu svoje stranke, što su pokazali prošlomesečni regionalni izbori.

Sa duboko podeljenom opozicijom, slabim mlađim koalicionim partnerima i bez stvarne konkurencije unutar sopstvene stranke, Meloni ima relativno odrešene ruke da nastavi bolje odnose sa Briselom.

Njena promena nije samo taktička, već je i dugoročna i strateška, što odražava njenu ambiciju da čvrsto zauzme teren desnog centra i uspostavi Braću Italije kao glavnu desničarsku političku snagu u zemlji, posebno imajući u vidu pad svojih koalicionih partnera.

Međutim, pretnje joj ipak vise nad glavom. Iako su fiskalna pravila EU trenutno i dalje suspendovana, pritisak na Italiju da započne proces konsolidacije duga raste. Sa druge strane, većina domaćih energetskih subvencija uvedenih nakon rata u Ukrajini predviđena je samo do kraja ovog meseca, i verovatno će ih vlada produžiti do kraja ove godine.

Leon Neal/Pool Photo via AP, File

U međuvremenu, debata o reformi fiskalnog okvira EU, Pakta za stabilnost i rast, ne ide na ruku Italiji. Nacrtu predloga Komisije, koji je osmišljen tako da se visoko zaduženim ekonomijama kao što je italijanska omogući više vremena da smanje dugove, Nemačka se oštro protivi. Pregovori će se verovatno završiti tek nakon evropskih izbora sledeće godine, kada bude uspostavljena nova Komisija.

Italija je takođe jedan od najglasnijih pristalica većeg zajedničkog zaduživanja EU kako bi se pomoglo fiskalno ograničenim zemljama članicama da odgovore na konkurentsku pretnju koju za industriju EU predstavljaju izdašne subvencije američkog Zakona o smanjenju inflacije, što je komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton nazvao „Fondom za suverenitet“. Ali s obzirom na to da je kratkoročni odgovor bloka uglavnom fokusiran na relaksaciju pravila o državnoj pomoći, čini se da ništa značajno u vezi s tim nije na vidiku.

Prelomno pitanje

I samom kraju je i politika EU o migracijama, što je uvek ključno pitanje za Braću Italije, a sada još više, s obzirom na nagli porast broja migranata iz Severne Afrike, što takođe nije verovatno da će se promeniti u korist Italije.

AP Photo/Andrew Medichini

Vladini napori su se fokusirali na suzbijanje brodova nevladinih organizacija koji spasavaju migrante, uz pružanje veće političke i finansijske podrške vlastima u Libiji i drugim severnoafričkim zemljama. Međutim, malo je verovatno da će reforma migracione politike EU biti dogovorena pre druge polovine godine, ako čak i tada. A čak i tada ona će se verovatno fokusirati na dodelu više resursa za granične kontrole i povratak.

Uprkos dosadašnjim konstruktivnim postupcima Melonijeve i njenim srednjoročnim političkim aspiracijama, čini se da su odnosi između Italije i EU predodređeni da postanu zategnuti kako godina odmiče.

Ako stav bloka bude loše uticao na njenu domaću javnu podršku, verovatnoća da će se Meloni vrati na svoj tradicionalniji stav protiv EU biće veća.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi