Provereni recept i novi trikovi: Kako je Rusija uspela da zaobiđe sankcije bez presedana

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izjavio da u svakom zlu ima neko dobro, govoreći o nizu sankcija koje su Zapad i njegovi saveznici uveli Moskvi poslednjih godina, istakavši da je to zapravo bio snažan korak ka većem ekonomskom i finansijskom suverenitetu, što je ključno.

Moskva je odavno navikla na sankcije, još od sovjetskih dana, a EU i SAD su počele da najavljuju nove talase ograničenja od 2014. Taj pritisak je dostigao sasvim novi nivo prošle godine, nakon što je Putin pokrenuo vojnu kampanju u Ukrajini, čime je Rusija postala zemlja sa najviše sankcija na svetu. Samo Evropska unija uvela je Rusiji od februara prošle godine 10 paketa sankcija.

Ipak, te mere nisu bile dovoljne da osakate rusku ekonomiju. Zapadni zvaničnici su priznali da su odluke ruske vlade da odustane od sankcija pomogle fiskalnoj bazi zemlje da se održi uprkos izazovnom okruženju.

Mnogi su fascinirani time što se Moskva održala posle više od godinu dana ograničenja i pitaju se šta je Rusija uradila da ublaži efekat sankcija i koliko dugo može da održi svoju otpornost.

Provereni recept

Rusija je već unapred znala šta je čeka ako pokrene vojnu operaciju u Ukrajini jer su zapadni političari upozoravali da će Moskva biti kažnjena ako odluči da vojno interveniše na teritoriji svog suseda. Nije bilo iznenađujuće što su prva ograničenja objavljena u roku od 24 sata od eskalacije sukoba, nakon čega je skoro odmah usledio javni odgovor Rusije o kontramerama koje će vlada preduzeti.

Profimedia

Mnogi koraci za zaštitu ruskog finansijskog sistema zapravo su preduzeti mnogo pre početka vojne operacije. Tako se on stoički suočio sa teškim udarcem kada su "Viza" i "Masterkard" prestali sa radom u Rusiji i kada su banke uvele zabranu transakcija, objašnjava Ivan Timofejev, direktor programa Ruskog saveta za međunarodne poslove. Međutim, prema rečima eksperta, ono što je ruskoj privredi omogućilo da prebrodi oluju bilo je stvaranje nezavisnog nacionalnog platnog sistema "Mir" koji su osmislili Centralna banka Rusije i Ministarstvo finansija još 2015.

- Zato odlazak stranih platnih sistema nakon početka specijalne vojne operacije nije potkopao ruski finansijski sektor. Istina, bio je to šok, ali je bio vrlo kratkotrajan i brzo je prevaziđen - kaže Timofejev.

Značajan faktor koji je pomogao ruskoj ekonomiji, kako ističe Timofejev, bile su mere Centralne banke koje je preduzela da bi podržala rublju. Nakon što su devizna i berzanska tržišta reagovala na sankcije Zapada značajnom volatilnošću, ruska valuta je potonula na rekordno nisku vrednost od 121,5 rubalja za dolar u martu 2022.

Centralna banka je 28. februara zahtevala od ruskih izvoznika da prodaju 80 odsto svoje strane valute i konvertuju je u rublje, videći to kao neophodnu meru za povećanje ponude drugih apoena na domaćem tržištu. Na taj način ublažen je pritisak na rublju.

Zanimljivo je da je ova mera korišćena i ranije - 1991. godine uvedena je da spreči odliv deviza i ostala je na snazi skoro celu deceniju. Prethodni vrhunac dogodio se tokom krize 1998. godine, pošto je obaveza obavezne prodaje valute povećana na 75 odsto, što je nivo koji je ostao na snazi do 2001. Postepeno je ublažavan pre nego što je u potpunosti ukinut u proleće 2006.

Vladimir Astapkovich, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

U nastojanju da spreči odlive, Putin je takođe ograničio količinu gotovine koja se može izneti iz zemlje, nametnuvši 2. marta ograničenje od 10.000 dolara po osobi ili u protivvrednost u stranoj valuti.

U međuvremenu, više cene nafte i prirodnog gasa, zajedno sa padom uvoza prošle godine, dovele su do neviđene poplave deviza na domaćem tržištu, podržavajući rublju i nadoknađujući veće cene uvoza od drugih dobavljača, kaže Valerij Mironov, zamenik direktora u Institutu za razvoj Visoke ekonomske škole u ​​Moskvi.

Kao rezultat toga, dolar je do juna potonuo na nivo od 50,1 rublju, najniži nivo u poslednjih sedam godina. Od tada je ukinut niz deviznih ograničenja, pošto su cene nafte i izvoz prirodnog gasa opali, što je dovelo do slabljenja rublje u decembru. Kurs je do kraja godine pao na 73,8 rubalja za dolar, a sada se izjednačio na nivo između 72 i 75 rubalja.

- Ministarstvo finansija je u januaru ušlo na devizno tržište kako bi primenilo fiskalno pravilo i nadoknadilo pad budžetskih prihoda za naftu i gas. Ministarstvo zaista ima sredstva u svojoj kasi, što obezbeđuje stabilnu rublju u 2023. Decembarska i januarska potražnja za stranom valutom bila je povezana sa privremenim faktorima kao što su ruska preduzeća koja su kupovala strane kompanije koje su izlazile sa ruskog tržišta - objašnjava Mironov.

Centralna banka Rusije je 28. februara 2022. podigla ključnu kamatnu stopu sa 9,5 na 20 odsto kako bi iskoristila rastuće rizike depresijacije i inflacije. Nakon te odluke banke su počele da podižu kamate na depozite i kredite. Putin je naložio bankama da osiguraju kamatnu stopu u svim ugovorima potpisanim pre odluke Centralne banke.

Pixabay

Rastuća kamatna stopa, međutim, nije uticala na mala i srednja preduzeća, jer su u martu postali dostupni specijalni krediti za ova preduzeća koja nisu zavisili od zvanične stope.

U avgustu je premijer Mihail Mišustin potpisao uredbu o subvencionisanim kreditima za restrukturiranje ili razvoj poslovanja. Podrazumeva trogodišnji program, a krediti se mogu uzeti do deset godina. Prioritetni primaoci su bila mala i srednja preduzeća koja rade u poljoprivredi, logistici i hotelskoj industriji.

Osim toga, od marta 2022. godine poreske uprave nisu pokretale stečajne tužbe protiv kompanija koje duguju poreze i naknade.

Ruska vlada je takođe produžila moratorijum na zakazane inspekcije za mala preduzeća. Izuzeci su napravljeni u slučajevima kada bi predmetna poslovna aktivnost mogla predstavljati rizik po život i zdravlje građana.

Prema rečima Mironova, uvedene su mere podrške ruskom biznisu sa primarnim ciljem očuvanja radnih mesta. Vlada je želela da izbegne scenario u kome bi spoljni pritisak uklonio ljudima sredstva za zarađivanje za život.

Paralelni uvoz

Profimedia

Mnogi ekonomisti veruju da je uvođenje sistema „paralelnog uvoza“ odigralo veliku ulogu u održavanju ruske ekonomije usred pritiska sankcija. Ruska vlada je odobrila uvoz određenih vrsta stranih proizvoda u zemlju bez saglasnosti relevantnih vlasnika. Uvoz ovih proizvoda uz zaobilaženje zvaničnih kanala distribucije više nije bio kažnjiv prema ruskom zakonu.

Spisak robe obuhvaćene šemom paralelnog uvoza, koju je izradilo rusko Ministarstvo industrije i trgovine, uključuje automobile i delove za automobile, elektroniku, kućne aparate, odeću, obuću, kozmetiku, muzičke instrumente, satove, nameštaj, papir i karton, industrijsku opremu i zalihe, farmaceutske i druge proizvode.

Lista paralelnog uvoza se redovno proširuje. Na primer, nedavno su na nju dodati IKEA, "Hasbro", "Matel", "Nintendo", "Logitek", "Zanusi", "Vahl", "Tommi Hilfiger", "Đorđo Armani" i drugi brendovi.

Glavni ciljevi paralelnog uvoza bili su snabdevanje ruskog tržišta robom visoke potražnje i stabilizacija cena.

Takođe je doneta odluka da se postave dodatni inspekcijski punktovi na kontrolnim punktovima na ruskoj granici kako bi se poboljšao učinak i ubrzao uvoz najneophodnijeg. Pored toga, planirano je ubrzanje remonta 300 graničnih prelaza i proširenje njihovog kapaciteta.

Mironov napominje da je do kraja 2022. dostupnost domaćih delova, sirovina i zaliha vraćena na nivoe pre krize i da je udeo preduzeća koja se ne oslanjaju na uvoz porastao sa devet odsto u junu 2022. na 16 odsto. Ukupan obim paralelnog uvoza bio je relativno nizak - oko 17 milijardi dolara do kraja novembra.

Pixabay

 

Mnoge mere podrške bile su usmerene na IT sektor. Brojni veliki proizvođači hardvera i softvera kao što su "Cisco", "Simens" i IBM napustili su rusko tržište, povukli licence i otkazali ažuriranja. Ovi koraci su povećali ranjivost elektronskih sistema u Rusiji, kaže Mironov, dodajući da je ruski IT izvoz pogođen i zbog ograničenja plaćanja i ličnih sankcija.

Vlada je izdvojila 21,5 milijardi rubalja za podršku tom sektoru.

Kompanije visoke tehnologije ne moraju da plaćaju porez na dobit u naredne tri godine, a postoji i zabrana inspekcija državnih regulatora. IT preduzeća sada mogu da uzimaju kredite sa samo tri odsto godišnje, što je potez koji ima cilj da podstakne i olakša implementaciju najmanje 75 projekata digitalne transformacije.

Vlada je takođe povećala maksimalan iznos bespovratnih sredstava predviđenih za implementaciju projekata i kompanije sada mogu očekivati da pokriju 80 odsto troškova projekta, s tim da će se ta suma povećati na 100 odsto za određene startap programe. Sa ukupno 14 milijardi rubalja odvojenih za ovu namenu, mera je usmerena na podsticanje supstitucije uvoza, smanjenje negativnih efekata sankcija i sprečavanje odliva mozgova.

Još nije kraj?

Komentarišući rezultate sankcija uvedenih Rusiji, Džon Kirbi, koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost u Beloj kući, rekao je da vlasti SAD veruju da će kaznene mere nesumnjivo pomoći da se ograniči sposobnost Rusije da opremi svoje oružane snage.

AP Photo/Evan Vucci

- Može potrajati - rekao je on, napominjući da sankcije obično nemaju „trenutni efekat“.

Rizik da bi mere mogle da dovedu do značajnog ometanja ruske ekonomije treba shvatiti ozbiljno, tvrdi Oleg Barabanov, profesor Više škole ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta.

- Verujem da je prerano misliti da je sve gotovo jer će se negativan uticaj sankcija s vremenom akumulirati. SAD verovatno upravo to očekuju, rezonujući da što se sankcije duže primenjuju, to će njihov efekat biti dublji. Za našu vladu je ključno da se drži strategije orijentisane ka cilju i da osudi svako poricanje, odnosno liniju razmišljanja da je sve normalno i da se ništa nije promenilo. Mobilizacija privrede zemlje mora biti prioritet vlade ne samo zbog podrške vojnoj operaciji, već i da bi Rusija bila u stanju da izdrži sankcije, jer ako se prepustimo iskušenju da ništa ne preduzmemo po tom pitanju, to bi mogao biti i naš kraj - rekao je Barabanov za RT.

Timofejev veruje da je ključ uspeha održavanje stabilnosti. Prioritetne oblasti koje treba posmatrati u ovom pogledu su efikasno upravljanje ekonomijom, privlačenje investicija, borba protiv korupcije i održavanje vladavine prava. Iako se Timofejev slaže da su međunarodne sankcije imale negativan uticaj na rusku ekonomiju, on veruje da je zemlja uspela da se prilagodi pritisku.

- Ne bih tvrdio da će ruska ekonomija propasti zbog sankcija. Zapad će sigurno nastaviti da primenjuje više sankcija na druge sektore naše privrede, kao što su energetski sektor i drugi, ali postoje određene crvene linije koje će, ako se pređu, početi da stvaraju probleme i Zapadu. Verujem da treba očekivati još sankcija, ali imaćemo vremena da im se prilagodimo - zaključuje on.

 

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi