Ko bi mogao da nasledi Stoltenberga? Postoje tri opcije koje se razmatraju

Generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu mandat ističe u septembru, a sve je više spekulacija o tome ko bi mogao da ga nasledi, piše "Politiko", i postavlja pitanje da li će na njegovo mesto možda doći žena.

Rat u Ukrajini u velikoj meri komplikuje odluku o imenovanju generalnog sekretara, za koju je potreban konsenzus među liderima 30 zemalja članica NATO-a.

Sledeći generalni sekretar morao bi da balansira u ohrabrivanju zapadnih prestonica da nastave da isporučuju oružje Kijevu i da pojačaju budžetska ulaganja u odbranu, ali da se formalno ne mešaju u sukob između Ukrajine i Rusije.

AP Photo/Alexandru Dobre

- Čini se da je došlo vreme za svežu krv - rekao je jedan visoki diplomata NATO-a za "Politiko".

I pored toga, članice NATO-a će se možda ipak odlučiti da na poziciji generalnog sekretara zadrže Stoltenberga.

Navodno, među članicama se razmatraju tri opcije.

Prva, koja je najčešće spominjana, jeste reizbor Stoltenberga. Mandat sadašnjeg generalnog sekretara produžen je prošlog marta nakon ruskog napada na Ukrajinu. Mnogi zvaničnici sada veruju da je još jedno produženje Stoltenbergovog mandata najozbiljnija opcija.

U okviru druge opcije, spominju se holandski premijer Mark Rute, premijerka Estonije Kaja Kalas i britanski ministar odbrane Ben Volas.

Profimedia

Treću grupu ređe pominjanih imena čine litvanska premijerka Ingrida Šimonite, predsednica Slovačke Zuzana Čaputova i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

S obzirom na to da su do sada svi generalni sekretari NATO-a bili muškarci, postoji određena doza pritiska da se na čelnu poziciju Alijanse imenuje žena.

S druge strane, neke od članica Alijanse zalažu se za veću regionalnu zastupljenost. 
Stoltenberg, koji je na funkciji generalnog sekretara od 2014. godine, bivši je norveški premijer. Pre Norveške, poziciju šefa NATO-a u skorijoj istoriji držale su Danska, Holandija i Velika Britanija.  

AP Photo, File

Neki vide kandidate iz istočne Evrope kao posebno pogodne kako bi se postigao balans među državama članicama.

Predsednica Slovačke Čaputova objedinjuje sve te zahteve oko kojih se pregovara - žena je i dolazi iz zemlje istočnog bloka. Njen portparol je saopštio da je Čaputova fokusirana na svoj trenutni posao, ali da bi odluka da na mesto generalnog sekretara bude izabran predstavnik Slovačke bio "snažan odraz spoljne i bezbednosne politike" koju vodi Bratislava.

Premijerka Estonije Kaja Kalas, iako visoko na listi potencijalnih imena, ranije u novembru je saopštila da je verovatnoća da bude izabrana izuzetno mala.

AP Photo/Alex Brandon

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, bivša nemačka ministarka odbrane, jedna je od onih za koje se spekuliše da bi mogli da dobiju podršku zapadnih članica, koje ne gledaju sa simpatijama na mogućnosti izbora lidera iz zemalja istočnog krila, ali nije potpuno jasno da li je zainteresovana za tu ulogu. 

Na Fon der Lajenovu se gleda kao na snažnog mogućeg kandidata, i ima velike šanse da bude imenovana, ukoliko ne bude izabrana za drugi mandat na poziciji predsednice Evropske komisije.
 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi