Nazire se kraj rata u Avganistanu: Kako su talibani "zadržali" Amerikance skoro 20 godina

– Sve američke vojne jedinice u Avganistanu trebalo bi da se vrate kući do Božića – izjavio je američki predsednik Donald Tramp nekoliko sati nakon što je njegov savetnik za nacionalnu bezbednost rekao da će Vašington smanjiti broj svojih vojnika u Avganistanu na 2.500. Međutim, nije jasno da li on izdaje naredbu ili izražava dugotrajnu težnju, a ova Trampova izjava o povlačenju vojnika iz Avganistana, podseća na istu onu kojom je predviđeno povlačenje trupa iz Iraka. Ipak, postavlja se jedno važno pitanje – zašto je Americi trebalo toliko dugo da donese ovu odluku?

Sporazum između Amerike i talibana

Podsetimo, u februaru ove godine Sjedinjene Države i njihovi NATO saveznici pristali su da povuku vojsku iz Avganistana u roku od 14 meseci – ukoliko talibani održe reč.

Prema sporazumu potpisanom u Dohi, talibani su pristali na to da ne dozvole Al Kaidi, ali ni bilo kojoj drugoj ekstremističkoj grupi, aktivnosti u oblastima pod njihovom kontrolom.

Kako je počeo rat u Avganistanu?

Vojni sukob o kom više niko ne govori zbog trajanja od gotovo 20 godina počeo je da se vodi davne 2001.  između koalicije zemalja predvođenih Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim Kraljevstvom i radikalnih islamista predvođenih talibanima i Al Kaidom. Uzrok invazije na ovu zemlju bio je odgovor na terorističke napade 11. septembra na Njujork i Vašington.

Cilj invazije je bilo pronalaženje Osame bin Ladena , uništavanje terorističke organizacije Al-Kaide i uklanjanje talibanskog režima u toj zemlji. Od tri glavna cilja jedino što je sigurno je da bin Ladena više nema. Ipak, rat je imao osnovu u Bušovoj tezi po kojoj SAD ne prave razliku između terorističkih organizacija i država i vlada koje ih podržavaju.

– Mi nismo želeli ovu misiju, ali mi ćemo je ispuniti – izjavio je američki predsednik Džordž Buš Mlađi kad je najavio prve vazdušne napade na Avganistan 7. oktobra 2001. godine.

Tokom ovog rata vodile su se dve vojne operacije kako bi se uspostavila kontrola nad državom, Operacija Trajna sloboda i Operacija slobodna straža. Operacija Trajna sloboda se završila 28. decembra 2014, da bi Operacija slobodina straža počela 1. januara 2015. godine.

Odmah nakon prvih napada talibani su skinuti sa vlasti, ali nisu nestali, već su kasnije uspeli da povrate svoj uticaj. Nova vlada koja je imala podršku SAD preuzela je vlast 2004. godine, ali talibani su i dalje imali veliku podršku u oblastima oko pakistanske granice i zarađivali su stotine miliona dolara godišnje od trgovine drogom, rudarstva i poreza. Kako su sprovodili sve više samoubilačkih napada, međunarodne snage više od deceniju nikako nisu uspevale da neutrališu ovu pretnju.

I tako su 2014. godine, bile najgore za Avganistan, jer su snage NATO okončale borbenu misiju, prepustivši borbe avganistanskoj vojsci.

Međunarodna koalicija jeste okončala borbene misije, ali nije napustila zemlju – njihovi vojnici ostali su da obučavaju avganistansku vojsku.

Međutim, to je bilo kratkoh daha jer je američka vojska ipak nastavila borbu, uključujući i vazdušne napade.

Mnogi stručnjaci navode da rat upravo traje ovoliko dugo jer je reč o kombinaciji žestokog otpora talibana, ograničenja avganistanske vojske i odbijanja ostalih zemalja da duže ostave trupe u Avganistanu.

Tako su se talibani nekoliko puta dizali poput feniksa i opstajali. Interesantno je da grupa možda zarađuje čak 1,5 milijarde dolara godišnje, što je ogroman porast u poslednjoj deceniji. Nešto od toga dolazi preko droge – Avganistan je najveći proizvođač opijuma na svetu a većina opijumskog maka – koji se koristi za heroin – uzgaja se u oblastima pod kontrolom talibana.

Ali talibani zarađuju novac i oporezujući ljude koji putuju preko njihove teritorije i preko poslova kao što su telekomunikacije, električna energija i minerali.

Strane zemlje, uključujući Pakistan i Iran, negiraju da ih finansiraju, ali smatra se da to rade privatna lica iz regiona.

Žrtve i cena rata

U januaru 2019. godine, avganistanski predsednik Ašraf Gani rekao je da je od 2014. godine ubijeno 45.000 pripadnika snaga bezbednosti. Skoro 3.500 članova međunarodne koalicije poginulo je od invazije iz 2001. godine, a više od 2.300 njih bili su Avganistanci.

Izveštaj Ujedinjenih nacija iz februara 2019. godine tvrdi da je poginulo 32.000 civila. Institut Votson sa Univerziteta Braun kaže da je poginulo 42.000 opozicionih boraca.

Isti institut kaže da su sukobi u Iraku, Siriji, Avganistanu i Pakistanu koštali SAD 5,9 biliona dolara od 2001. godine.

Talibani – posledica sovjetskog rata u Avganistanu

Sovjetski rat u Avganistanu je bio devetogodišnji rat između Sovjeta i antisovjetskih snaga koji su se borili protiv avganistanske marksističke vlade. Sovjetski Savez je podržavao vladu, dok su pobunjenici dobijali pomoć iz mnogih zemalja, uključujući i Sjedinjene Američke Države i Pakistan.

Početno sovjetsko razmeštanje 40. armije u Avganistanu se desilo 25. decembra 1979, a konačno povlačenje trupa se desilo između 15. maja 1988. i 2. februara 1989. godine. Dana 15. februara Sovjetski Savez je zvanično objavio da su sve njegove trupe napustile zemlju.

U haosu koji je usledio, u prvi plan su izbili talibani (što na paštunskom jeziku znači “studenti”).

Prvi put su se istakli u graničnoj oblasti severnog Pakistana i jugoistočnog Avganistana 1994. godine. Obećali su da će se boriti protiv korupcije i unaprediti bezbednost a, u to vreme, mnogi Avganstanci bili su umorni od bahatosti i međusobnog trvenja mudžahedina tokom građanskog rata.

Talibani su prvi put preuzeli kontrolu nad glavnim gradom Kabulom 1996. godine i zavladali većim delom teritorije u roku od dve godine.

Oni su sledili radikalni oblik Islama i sprovodili kazne kao što su javna pogubljenja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi