Tortura i trauma za ceo život: Demonstranti u Iranu svakodnevno strahuju za svoj život, otkrili kakvim se brutalnim praksama služi vlast

Demonstracije koje su sredinom septembra buknule u Iranu zbog smrti Mahse Amini (22), nakon što ju je uhapsila moralna policija, i dalje traju. Ona je preminula u bolnici, a na fotografijama koje su se pojavile u javnosti videlo se da je imala povrede glave. Besni Iranci ustali su na noge i tražili ukidanje moralne policije i nihovih brutalnih praksi.

Od tada su mnogi iskusili kako izgleda kada se usprotivite režimu u Iranu. 

Arman (29) više ne spava mnogo.

- U svojim noćnim morama vidim da me neko prati u mraku. Sam sam i niko mi ne pomaže - kazao je on za Si-En-En, dodajući da mu se život zauvek promenio početkom oktobra, kada je uhapšen na ulicama Teherana zbog pridruživanja antivladinim demonstracijama, da bi ga zatim četiri dana mučila iranska Revolucionarna garda (IRGC).

Zlostavljanje je bilo psihičko i fizičko, ispričao je on, tvrdeći da je uključivalo strujne šokove i lažna pogubljenja.

On tvrdi da je držan u samici i povremeno tučen, pre nego što je na kraju smešten u prostoriju sa dvadesetak drugih demonstranata, uključujući ženu sa posekotinama po licu i vratu koja je rekla da su je pripadnici garde seksualno zlostavljali.

Arman, čije je ime promenjeno radi njegove bezbednosti, kaže da je video amblem IRGC na stolu, i ponovo na uniformi jednog od ljudi koji su ga čuvali, ali da ne zna gde se tačno u Teheranu nalazio centar jer bio je omamljen i izgubio je svest pre nego što su ga odvezli tamo.

AP Photo/Middle East Images

Da bi napustio pritvorski centar, Arman je bio primoran da potpiše lažno priznanje u kom kaže da je primao novac od vlada SAD, Velike Britanije i Izraela da izađe na ulice i stvori „haos“ u iranskom društvu. Tada mu je rečeno da će on i njegova porodica biti progonjeni i uhapšeni ako se ikada više bude bavio „aktivizmom“, izjavio je on.

Ono što Arman tvrdi da se dogodilo njemu i onima koji su navodno bili privedeni pored njega nije izolovan incident.

U mesecima nakon iranskih demonstracija širom zemlje 2019. godine, koje su bile izazvane iznenadnom odlukom vlade da poveća cenu gasa za 50 odsto, ali su prerasle u pozive na pad Islamske Republike i njenih lidera, zabeležene su široko rasprostranjene priče o mučenju i hiljadama hapšenja.

Dok se Iranci iz svih sfera života udružuju da se bore za svoja građanska prava, u protestima koje je izazvala smrt mlade žene u pritvoru moralne policije prošlog meseca, izgleda da se istorija ponavlja.

- Sada smo u najgorem trenutku svojih života. Puni stresa. Puni straha - rekla je 24-godišnja demonstrantkinja, koja tvrdi da je nekoliko njenih prijatelja mučeno i da je jedan od njih seksualno zlostavljan nakon što ih je IRGC pritvorio u Raštu prošlog meseca.

- Još mi se ništa nije dogodilo i uspela sam da pobegnem. Ali to je moguće u svakom trenutku - objasnila je devojka koja nije htela da se njen identitet otkriva.

AP Photo/Middle East Images

Desetak Iranaca podelilo je sa stranim medijima priče o mučenju na protestima 2019. i 2022. ili o voljenima koji su umrli ili nestali dok su bili pod nadzorom vlasti.

Stravično iskustvo koje nije promenilo čvrst stav

Farhad (37), otac dvoje dece, razume koja je cena pričanja protiv iranske vlade, ali ga to nije sprečilo da se pridruži demonstracijama koje traju već više od mesec dana i izgleda da prevazilaze iranske društvene i etničke podele.

U protestima u novembru 2019. on je video kako nekoliko njegovih prijatelja gine na ulicama Teherana tokom četvorodnevnog divljanje širom zemlje radi utišavanja nemira u kojima je na kraju poginulo više od 300 civila, prema podacima Amnesti internešenela.

Tek 2. decembra, nakon krvoprolića, Farhad kaže da su mu policajci u civilu razvalili vrata usred noći da bi ga uhapsili zbog učešća u demonstracijama.

Farhad, čije je ime promenjeno zbog njegove bezbednosti, kaže da je IRGC koristio snimke protesta sa Bi-Bi-Sija da ga identifikuje.

On tvrdi da je bio mučen ukupno 16 dana i da je, kao i Arman, znao da je pritvorski centar u Teheranu u kome je bio zatvoren pod kontrolom IRGC zbog znaka na jednom od njegovih zidova.

AP Photo/Emrah Gurel

Prema Farhadovoj priči, nekoliko stotina ljudi je bilo zatočeno i mučeno zajedno s njim.

- Sa mnom su bile zatvorene stotine ljudi. Tamo je bio jedan krevet, ljudi su vezivani za njega i zlostavljani. Bilo je silovanja, mučenja elektrošokovima i vrelom vodom. Vešali su ljude o plafon da bi ih tukli - ispričao je on.

Farhadovo poslednje sećanje iz vremena koje je proveo u toj mračnoj sobi je kada su ga policajci u civilu obesili i pretukli pre nego što su ga bacili u zadnji deo automobila, odvezli na nepoznatu lokaciju i bacili uz ivicu puta.

Nekoliko dana kasnije probudio se u medicinskoj klinici u blizini svoje kuće u Teheranu. Nije znao kako je dospeo tamo, ali pretpostavlja da je mogući razlog zbog kog mu je pošteđen život to što mu je član šire porodice povezan sa iranskom vladom.

- Zubi su mi bili polomljeni; usna mi je bila potpuno otkinuta... Pošto je moje krvarenje bilo tako jako, mislim da nisu očekivali da ću preživeti - kazao je Farhad.

Farhad je posle svega napustio Teheran sa svojom užom porodicom radi njihove bezbednosti, ali kaže da i dalje kasno uveče prima telefonske pozive od iranskih vlasti u kojima prete da će mu silovati ženu i ubiti decu, kao i da mu je bankovni račun periodično blokiran.

On takođe tvrdi da je u mesecima nakon njegove torture njegova lična karta izbrisana iz sistema.

AP Photo

Uprkos tekućim rizicima za njegov život i egzistenciju, Farhadova posvećenost trenutnim demonstracijama je nepokolebljiva.

- Moja zemlja i moj narod pate. Vlada Islamske Republike tlači u ime religije, ne mogu više da gledam kako se ljudi ubijaju zbog svojih uverenja - rekao je on.

Hakeri koje sponzoriše država

Još četiri demonstranta podelila su svoju priču o mučenju u pritvoru nakon učešća u antivladinim demonstracijama 2019. godine, uključujući mladu samohranu majku koja kaže da je morala svog sina da ostavi roditeljima dok je bila u zatvoru, kao i 43-godišnjeg oca dvoje dece iz Širaza koji kaže da pati od akutnog posttraumatskog stresnog poremećaja nakon što je 48 dana proveo u samici.

Sve njihove priče imaju zapanjujuće sličnosti, a njihove porodice suočavaju se sa pretnjama koje stižu sa lažnih naloga na društvenim mrežama, sa pozivima kasno u noć i lokalnim doušnicima za koje pretpostavljaju da ih prate za obaveštajnu službu IRGC.

Amin Sabeti je iranski stručnjak za sajber bezbednost koji je proveo godine proučavajući hakerske grupe koje su povezane sa Islamskom Republikom, uključujući grupu „Charming Kitten" pridruženu IRGC, koju je američka vlada nedavno sankcionisala zbog „zlonamernih sajber aktivnosti, uključujući ransomvere i sajber špijunažu“.

AP Photo

Prema Sabetiju, koji se nalazi u Velikoj Britaniji, hakeri koje sponzoriše država imaju isprobanu i testiranu metodu za „demonstrante“ kada se infiltriraju u njihove onlajn grupe koristeći lažne naloge, što uključuje „deljenje njihovih fotografija na Tviteru, Instagramu ili Telegramu i zahtevanje od drugih da podele informacije o njima“, pretvarajući se da brinu za njihovu bezbednost.

- Koristili su istu taktiku i u novembru 2019. godine - objasnio je Sabeti, što je dovelo do toga da demonstranti koji se više bave tehnologijom identifikuju sumnjive naloge i distribuiraju upozorenja na svojim mrežama.

Tortura kao princip

U teheranskom muzeju Ebrat, preuređenom bivšem zatvoru, dramatični prikazi zločina koje je policija šaha Mohameda Reze Pahlavija izvršila nad muslimanskim sveštenicima tokom revolucije dugo su korišćeni kao propagandno sredstvo za proslavljanje „sloboda“ osvojenih u Islamskoj Republici.

Pa ipak, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej, koji je i sam bio zatvoren sedamdesetih tokom Pahlavijeve vladavine, i njegov bezbednosni aparat, imaju decenijama dugu praksu da takođe koriste masovna hapšenja i mučenja kako bi kontrolisali i ućutkali političke disidente.

Sadašnji pokret, predvođen i inspirisan ženama, ujedinio je Irance svih starosnih doba i postao je najveća pretnja s kojom se režim suočavao do sada. On traje već nedeljama, bez obzira na  isključivanje interneta i nasilne akcije.

Ajatolah Ali Hamnej, vrhovni vođa Irana; Profimedia

Dok se skandiranje „žena, život, sloboda“ nastavlja, više od 1.000 ljudi je uhapšeno, navodi IRNA.

Analitičari i aktivisti u egzilu strahuju da će vlasti na kraju primeniti svaku nasilnu taktiku koju smatraju neophodnom da ponovo steknu neki privid kontrole.

Iranske snage bezbednosti već su ubile skoro 20 dece, od kojih su neka imala samo 11 godina, tokom demonstracija u septembru, navodi Amnesti internešenel, kao jeziv podsetnik da nijedan život neće biti pošteđen. U međuvremenu, iranski ministar obrazovanja Jusef Nuri potvrdio je prošle nedelje da su studenti demonstranti sada pritvoreni u, kako je on nazvao, „psihološkim institucijama“ kojima upravlja država.

Iranci na ulicama svesni su toga da su njihovi i životi njihovih porodica na kocki, a većina njih se trudi da zaštiti svoje lične podatke na internetu i izbegne nepotrebne rizike dok izlazi na ulice.

Arman i dalje prima preteće telefonske pozive i poruke zbog svog aktivizma, ali kaže da ga to neće sprečiti da istraje u svojoj nameri.

- Oni nas muče i lažu svet, međunarodnu zajednicu. Iranci žele slobodu. Ne želimo diktaturu. Želimo da se povežemo sa svetom - kazao je on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi