6 kulturnih artefakata koje su Britanci ukrali od drugih naroda i nikada ih nisu vratili: Jedan krasio krunu britanske kraljice (FOTO)

Od kasnog 16. do 20. veka, Britanci su uspostavili kolonije, dominione i protektorate širom sveta, a iako su možda u određene krajeve doneli određeni stepen modernizacije, nije tajna da su sa sobom poneli i mnoge kulturne artefakte i ostavili pustoš. I dan-danas brojne zemlje čekaju da im se vrate njihove kulturne dragocenosti.

- Samo Britansko carstvo je bilo veoma paradoksalan fenomen, jer su tvrdili da donose civilizaciju kolonizovanim narodima, ali su istovremeno uspostavljali institucije koje su bile neetičke - rekao je Čika Okeke-Agulu, istoričar umetnosti i profesor na Univerzitetu Prinston.

Mnogi kulturni artefakti koji se nalaze u britanskim muzejima su ukradeni od kolonizovanih naroda. Britanski muzej, u kome se nalazi više od osam miliona predmeta, poseduje najviše ukradenih dragocenosti, kazao je advokat za ljudska prava Džofri Robertson, prenosi Blumberg.

Profimedia

- Sve institucije povezane sa pojavom evropske srednje klase, poput muzeja, zavisile su od izvlačenja kulturnog nasleđa i arefakata iz svih krajeva carstva. Ovi muzeji su osnovani kako bi se hvalili svojim imperijalnim kolekcijama - napomenuo je Okeke-Agulu.

Pomenućemo samo neke kulturne dragocenosti koje su Britanci "prisvojili".

Bronze iz Benina

Kraljevstvo Benin, u današnjoj Nigeriji, hvalilo se hiljadama bronzanih skulptura koje su krasile kraljevsku palatu još od 13. veka. Međutim, 1897. Britanci su poslali trupe da kazne pobunjenike koji su se usudili da ustanu protiv imperijalne vlasti. Vojnici su opustošili grad i time je kraljevstvu Benin došao kraj.

Profimedia

Više od 900 istorijskih objekata, uključujući bronzane plakete, završilo je u Britanskom muzeju. Otkad je stekla nezavisnost 1960, Nigerija je zahtevala više puta da joj se vrate ove dragocenosti, ali London nikada nije u potpunosti pristao na to.

Mermeri Partenona

Takozvani Elginovi mermeri Partenona su još jedan deo istorijskog nasleđa oko koga se vode velike debate. Mermerne skulpture koje prikazuju proslavu rođendana boginje Atine, kentaure i lapite u borbi uzete su iz grčkog Partenona između 1801. i 1805. godine. Grčkom je vladalo Otomansko carstvo skoro 400 godina od 1453. godine, a lord Elgin, britanski ambasador, uspeo je da izdejstvuje da se skulpture uklone sa ruševina Partenona. Grčka je više puta osporavala taj potez.

Profimedia

- Predmeti su uzeti tokom vladavine Otomanskog carstva, pa se postavlja pitanje da li je to carstvo i pravno i moralno moglo da dozvoli lordu Elginu da ih uzme i odnese u Englesku - rekao je Okeke-Agulu.

Britanski muzej je odbio da vrati mermerne figure, nazvavši njihovo uklanjanje sa Partenona "kreativnim činom".

Kamen iz Rozete

Kamen iz Rozete, koji se nalazi u Britanskom muzeju, smatra se monumentalnim predmetom koji je istraživačima omogućio da dešifruju i razumeju kulturu i istoriju drevnog Egipta. Prvobitno ga je uzeo iz Egipta Napoleon Bonaparta, koji se smatra zaslužnim za otvaranje te zemlje ostatku Evrope i pokretanje "egiptomanije" u 19. veku. Kada su Britanci potukli Francuze 1915, uzeli su kamen.

Profimedia

Dijamant Kohinor (Koh-i-nor)

Ubrzo nakon što je britanska kraljica Elizabeta Druga preminula 8. septembra, reč "Koh-i-noor" počela je da se pojavljuje na indijskom Tviteru.

To je bila referenca za jedan od najpoznatijih dragulja na svetu, a samo je jedan od 2.800 kamenčića postavljenih u krunu napravljenu za Elizabetinu majku, poznatu kao Kraljica Majka - ali brilijant ovalnog oblika od 105 karata je poslovični dragulj u kruni. U Indiji je ozloglašen po načinu na koji su ga Britanci nabavili.

AP Photo/Martin Meissner, Pool

Kada je iskopan u današnjem Andra Pradešu, tokom dinastije Kakatijan iz perioda između 12. i 14. veka, verovalo se da je imao 793 karata. 

Sik Maharadža, Randžit Sing, vratio ga je u Indiju nakon što ga je uzeo od avganistanskog lidera Šaha Šudža Duranija. Zatim su ga stekli Britanci tokom aneksije Pendžaba. Istočnoindijska kompanija se dočepala kamena kasnih 1840-ih, nakon što je primorala 10-godišnjeg maharadžu Dandžipa Singa da preda svoju zemlju i imanje.

Kompanija je potom predstavila dragulj kraljici Viktoriji. Princ Albert, njen suprug, zatražio je da se ponovo iseče, nakon čega je postavljen u krune kraljice Aleksandre i kraljice Marije, pre nego što je stavljen u krunu Kraljice Majke 1937.

Profimedia

Kraljica Majka je nosila deo krune na krunisanju svoje ćerke 1953. Kohinor je od tada bio među draguljima britanske krune, ali vlade u Iranu, Avganistanu, Pakistanu i Indiji su sve polagale pravo na dijamant.

Veruje se da je proklet za muškarce i zato se u britanskoj kraljevskoj porodici prenosio samo ženama. Danas je izložen u draguljarnici Londonskog tornja. Britanija nikada nije želela da vrati dragulj, rekavši da je legalno stečen.

Glave Maora

Obezglavljene, osušene i tetovirane glave Maora se nalaze u različitim evropskim muzejima, uključujući i Britanski muzej.

Maori su koristili dleta da rezbare kožu muškaraca, a onda bi udubljenja punili mastilom. Poznate tetovaže na licu ta moko predstavljale su važno obeležje visokog društvenog statusa u kulturi Maora, a osušene glave su bile bitan deo njihovih ceremonija.

Kada su Evropljani pristigli na tlo Novog Zelanda 1770, maorske glave su postale samo još jedan predmet kojim se moglo trgovati.

Profimedia/Werner Forman Archive/Formerly Hooper Collection

- Bili su to svojevrsni trofeji koje i dalje možete naći u određenim muzejima, kao deo kolonijalne kolekcije ljudskih ostataka - naveo je Okeke-Agulu.

Na taj način su Britanci pokazivali i da su pokorili određene narode. Novi Zeland takođe radi na tome da se ovi predmeti vrate njihovoj zemlji.

Sara Bartman

Sartje (Sara) Bartman je bila žena iz naroda Koikoi koja je iz Južne Afrike odvedena u London, gde je "izlagana" kao atrakcija tokom 19. veka. Označavali su je mnogim pogrdnim terminima, a kada je imala 16 godina, njenog muža su ubili holandski osvajači, pa je prodata u roblje jednom trgovcu. Godine 1810. potpisala je ugovor sa britanskim doktorom koji je bio prijatelj njenog muža. Odvedena je u Evropu kako bi paradirali njome i prikazivali publici njenu veliku zadnjicu. Postala je subjekt naučnog interesovanja i rasističkog eroticizma.

Profimedia

Čak i posle smrti 1815. godine, njeni ostaci su bili izloženi u muzeju u Parizu, i to decenijama. Južnoafrički predsednik Nelson Mandela je tek 2002. uspeo da se izbori da se njeni ostaci vrate u domovinu kako bi konačno mogla da se sahrani kako dolikuje.

“Ljudski zoološki vrtovi” u Evropi postojali do pre 60 godina: Morbidna zabava "civilizovanog sveta" (FOTO)

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi