Da li će Đorđa Meloni postaviti EU na svoje mesto: Ukoliko pobedi na izborima u Italiji, mogla bi da dođe glave i Ursuli fon der Lajen

24.09.2022

21:16

0

Desničarka koja dobija sve veću podršku mogla bi da trijumfuje na izborima koji se održavaju u nedelju i da značajno utiče na političke stavove bloka

Da li će Đorđa Meloni postaviti EU na svoje mesto: Ukoliko pobedi na izborima u Italiji, mogla bi da dođe glave i Ursuli fon der Lajen
profimedia-0722992064 - Copyright Profimedia

U Đorđu Meloni, liderku desničarske stranke Braća Italije, uperene su oči celog sveta pred parlamentarne izbore koji će se u Italiji održati u nedelju, 25. septembra, a naročito oči kreatora politike Evropske unije, čije je osnovne principe ona kritikovala više puta.

Krajem 2020. godine, mnogo pre nego što je liderka krajnje desnice bila odbegli favorit za sledećeg premijera svoje zemlje, ona je stala pred kameru i održala govor.

Bila je to godina koronavirusa, kada je narativ u Briselu glasio da su se članice EU okupile i pokušale da se dogovore o zajedničkom odgovoru na pandemiju koronavirusa, koji je obuhvatao postizanje sporazuma bez presedana o zajedničkom zaduživanju radi pomoći najslabijim  zemljama članicama.

Melonijeva je tada ponudila drugačije rešenje i udarila na one koji u EU donose najvažnije odluke.

- Videli smo da je alternativa moguća, da se pojedine države članice mogu okupiti na dobrovoljnoj osnovi u duhu hrišćanske solidarnosti. Suočavamo se sa najmoćnijim i najnasilnijim napadom na vlade suverenih nacija koje se suprotstavljaju diktaturi politički korektne ideologije - rekla je ona tada, i kao primer navela pokušaje EU da kazni Poljsku i Mađarsku zbog demokratskog nazadovanja, kao i napore „da se ponizi britanski narod koji je slobodno izabrao Bregzit“.

AP Photo/Andrew Medichini
 

Danas, kada joj je najviši položaj u Italije nadohvat ruke, Melonijeva je promenila svoju poruku i distancira se od fašističkih korena svoje stranke, ali je malo naznaka promene u njenoj želji da podseče krila EU. Na mitingu na glavnom trgu u Milanu ranije ovog meseca, ona nije okolišala.

- U Evropi su ljudi zabrinuti zbog Melonijeve. Šta će se desiti? Ono što će se dogoditi je da će lakoj zaradi doći kraj - rekla je ona okupljenim pristalicama. 

Ukoliko, kako se očekuje, Melonijeva postane premijer Italije, njen stav o Evropi više neće biti ograničen na video-obraćanja i političke skupove. Kao lider treće po veličini privrede EU, i jedne od šest država koje su osnovale blok, ona bi bila u dobroj poziciji da iznese svoje stavove o pitanjima koja se kreću od migracija i LGBTQ prava do sprovođenja vladavine zakona i pregovora sa Britanijom nakon Bregzita.

Njena vlada ne bi bila prva evroskeptična vlada u Italiji, ali bi bila prva sa političkom podrškom u drugim prestonicama EU. Osim što je liderka Braće Italije, Melonijeva je predsednica Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), panevropske stranke koja uključuje poljsku vladajuću stranku Pravo i pravda (PiS), kao i sve uticajnije stranke u zemljama poput Španije i Švedske. Ona je takođe istorijski bila bliska sa liderom mađarskih nacionalista Viktorom Orbanom.

S obzirom na to da njena partija raste i da nekoliko njenih saveznika iz ECR-a postaje sve popularnije, Melonijeva takođe ima potencijal da poremeti ravnotežu u Evropskom parlamentu nakon što birači izaberu sledeću grupu predstavnika 2024. Bez obzira na to da li ECR deluje sam ili kao deo većeg bloka, ona će verovatno imati moćan glas u raspodeli visokih poslova, kao i u odluci o tome da li će predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen dati još jedan mandat.

Profimedia
 

- Italija će braniti svoje nacionalne interese kao i drugi, tražeći zajednička rešenja, ali uvek počevši od odbrane sopstvenih interesa - rekla je Melonijeva u Milanu, ne razjašnjavajući na šta tačno misli.

Brojni saveznici

U prošlosti se Melonijeva nije libila da izrazi svoje radikalne stavove, što nije čudno, s obzirom na to da Braća Italije imaju svoje korene u italijanskoj krajnjoj desnici.

Partija koju je 2012. osnovala Melonijeva ideološki je potomak italijanskog socijalnog pokreta koji su nakon nakon Drugog svetskog rata formirale pristalice svrgnutog diktatora Benita Musolinija i nastavila je da koristi svoj simbol: trobojni plamen. Dvojica Musolinijevih potomaka, njegova unuka Rahel i njegov praunuk Gaj Julije Cezar, borili su se da dođu na vlast pod tom zastavom.

Melonijeva je poznata po nultoj toleranciji na ilegalnu imigraciju, po ekstremnom društvenom konzervativizmu i, donedavno, ratobornom evroskepticizmu. Ona je 2014. pozvala Italiju da odustane od korišćenja evra, a 2018. optužila je vladu, koju je tada predvodio Pokret 5 zvezdica, da se „predala birokratama u Briselu“, zbog odluke da poštuje evropska pravila potrošnje.

Nedavno, kao liderka jedine velike stranke u opoziciji tehnokratske vlade premijera Marija Dragija, Melonijeva je pet puta bila uzdržana prilikom glasanju o planu oporavka Italije. I dok je bila nepokolebljiva u podršci NATO-u i Ukrajini od početka ruske vojne operacije u februaru, protivila se sankcijama Moskvi nakon što je 2014. anektiran Krim.

Profimedia
 

Međutim, otkako se pridružila ECR-u 2019, Melonijeva je odustala od većine svojih oštrih stavova. Rišard Čarnecki, poslanik u Evropskom parlamentu iz poljske stranke PiS, koji sebe u šali naziva njenim „kumom“, seća se da ju je prvi put sreo u Varšavi na sastanku lidera PiS Jaroslava Kačinjskog i Braće Italije.

U to vreme, podsetio je Čarnecki, njena stranka imala je oko četiri procenta podrške. Taj broj, prema anketi Politika, sada iznosi 25 odsto.

- Za nas je to bila veoma dobra politička investicija - rekao je Čarnecki.

Melonijeva je postala predsednica ECR-a u septembru 2020, nakon što ju je Čarnecki predložio za tu funkciju.

Kao liderka ECR-a, ona se u stavovima približila mekom evroskepticizmu koji zastupaju njeni poljski saveznici i jedna od stranaka koje su stvorile ECR, konzervativci bivšeg britanskog premijera Dejvida Kamerona. U svojoj autobiografiji iz 2021. ona iznosi poglede na Evropu rečima koje su zapanjujuće slične osnivačkom dokumentu ECR-a, Praškoj deklaraciji, koja poziva na „suvereni integritet nacionalne države, protivljenje federalizmu EU i obnovljeno poštovanje istinske supsidijarnosti“.

- Demokratski suverenitet počiva, pre svega, u nacionalnim državama - piše ona, i dodaje da davanje zakonodavne inicijative neizabranim evropskim birokratama na kraju nanosi štetu demokratiji.

 

 

Dok brzo naglašava da ne namerava da povuče Italiju iz EU,  Melonijeva isto tako ističe svoju vezu sa strankom koja je dovela do Bregzita. U govoru koji je održala na francuskom, španskom i engleskom, i kom je odbacila fašizam, ona je sebe uporedila sa britanskim torijevcima, američkim republikancima i izraelskim Likudom.

- Protivljenje Melonijeve većoj, jačoj EU veoma je u skladu sa našim konzervativnim vrednostima - rekao je bivši britanski konzervativac u Evropskom parlamentu Džefri van Orden, jedan od osnivača ECR-a i povremeni saradnik partijskog istraživačkog centra „Novi pravac“ (New Direction).

Kretanje ka centru

Ako Melonijeva ipak postane premijer, malo je verovatno da će evropska politika biti visoko rangirana na njenoj listi obaveza. Tipična putanja italijanskog političkog lidera jeste da stupi na funkciju uz veliku podršku, a zatim da gleda kako ona isparava. Njen prvi posao biće da vodi Italiju kroz ekonomsku i energetsku krizu.

Kako su njeni izgledi za najviši položaj u Italiji porasli, liderka krajnje desnice se potrudila da uveri glasače i tržišta da neće učiniti ništa brzopleto, a njeni saveznici su sledili njen primer.

- Đorđa Meloni je lider sa veoma jasnom vizijom Evrope: institucija koja bi trebalo da radi manje stvari, ali da ih radi bolje - rekao je Rafael Fito, član Evropskog parlamenta, koji se smatra njenim čovekom u Briselu i potencijalni ministar EU u budućoj vlada.

 

 

Njena nedavna sugestija je da Italija treba da uvede pomorsku blokadu Libiji kako bi sprečila migrante da pređu preko njenih granica. Nakon što su njeni komentari izazvali reakciju, visokorangirani članovi njene stranke povukli su se, tvrdeći da ona samo predlaže još jednu „Operaciju Sofija“ - operaciju protiv krijumčarenja ljudi koju je odobrila EU, a koja je pokrenuta 2015.

U prošlosti, Melonijeva nije oklevala da napadne „globaliste“ i „finansijere“, ali, obraćajući se poslovnom establišmentu zemlje ranije ovog meseca, zauzela je pomirljiviji ton, obećavajući da će uravnotežiti budžet i ostati na kursu koji je odredio Dragi. Sa svoje strane, odlazeći premijer čini sve što može da uveri posmatrače da će država ostati stabilna - čak i bez njega na čelu.

Još jedno ograničenje za Melonijevu biće fond EU za oporavak, novac namenjen za pomoć zemljama da se oporave od krize uzrokovane pandemijom. S obzirom na to da je Italiji obećana najveća isplata, smatra se da je malo verovatno da će želeti da ugrozi odnose sa Evropskom komisijom, koja upravlja fondom. Iako je Melonijeva obećala da će ponovo pregovarati o uslovima potrebnim za dobijanje novca, verovatniji ishod je da će joj biti dozvoljeno da se bavi detaljima na marginama dogovora, čime će joj biti data prilika za političku, ali ne i praktičnu pobedu, tvrde neki zvaničnici EU.

Profimedia
 

- Ona zna da izolacija šteti njenim ambicijama i komplikuje situaciju u svakoj budućoj vladi u kojoj se bude našla - rekla je Nikoleta Piroci, koja vodi evropski program za istraživački centar Istituto Affari Internazionali sa sedištem u Rimu, ukazujući na promene Melonijeve u stavovima o javnom dugu (sada se protivi pozivima da se on poveća) i NATO-u (čiji je postala veliki obožavalac).

- To je veoma pragmatičan stav. Ona nema alternativu ako želi da se predstavi kao kredibilan partner na međunarodnoj sceni - rekla je Pirocijeva.

Raduju joj se u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj

Očekuje se da će Melonijeva morati da vlada sa svojim nepouzdanim izbornim saveznicima, krajnje desničarskom partijom Liga Matea Salvinija i Napred, Italijo (Forca Italia) bivšeg premijera Silvija Berluskonija. Ali za razliku od Salvinija, koji je bio ministar unutrašnjih poslova u poslednjoj evroskeptičnoj vladi Italije, Melonijeva se nije dovela na ivicu evropske politike. Njena spremnost da fuinkcioniše u sistemu staviće je u bolju poziciju da iznutra oblikuje politiku.

Italija je u evropskoj politici tradicionalno igrala ulogu trećeg brata Nemačke i Francuske koji podstiče donošenje odluka. Melonijeva će se verovatno odlučiti za drugi tabor. Kada se pridruži svom prvom sastanku Evropskog saveta, dočekaće je dva druga lidera ECR-a, poljski premijer Mateuš Moravjecki i češki premijer Petr Fijala.

AP Photo/Andrew Medichini, File
Đorđa Meloni, Silvio Berluskoni i Mateo Salvini

- Ako ona postane premijerka, to će biti veliki podsticaj za ECR. Mi ćemo biti shvaćeni mnogo ozbiljnije kao relevantna politička snaga - rekao je Jan Zahradil, češki poslanik u Evropskom parlamentu koji je bio predsednik stranke ECR pre Melonijeve.

U najmanju ruku, ukoliko vladu bude vodila Melonijeva, to bi značilo da će Varšava i Budimpešta imati prijatelja u Rimu, što bi otežavalo EU da vrši pritisak po pitanjima kao što su sloboda medija ili nezavisnost pravosuđa. Braća Italije pridružila su se prošle nedelje PiS-u u glasanju protiv odluke Evropskog parlamenta da se Mađarska označi kao „nedemokratska država“.

- Orban je pobedio na izborima, mnogo puta sa velikom razlikom. To je demokratski sistem - rekla je Melonijeva, opravdavajući svoj način glasanja.

Izborni program njene stranke za 2018. predložio je promenu italijanskog ustava kojom bi se dala prednost nacionalnom zakonu u odnosu na zakonodavstvo EU - što je direktan izazov za Brisel, a nedavno se vratila na ovu temu.

- Mi kažemo da suverenitet pripada narodu. Ovo ne znači napuštanje EU, već uvođenje nekih korektiva - rekla je ona tokom televizijskog nastupa u ponedeljak.

Ako postoji jedna oblast u kojoj Melonijeva nije ublažila svoju retoriku, onda su to važna društvena pitanja kao što su imigracija, abortus i LGBTQ prava. Ovo je bojno polje na kojem se Evropska komisija sukobila sa Poljskom oko LGBTQ prava, dok je Evropski parlament pozvao da se abortus tretira kao osnovno pravo. Malo je verovatno da će Melonijeva mirno sedeti kada ova pitanja budu pokrenuta ponovo.

Profimedia
 

Takođe se moglo računati na to da će nepovoljno gledati na pokušaje pritiska na Britaniju oko Bregzita i da će nastaviti da neguje veze sa Trampovim krilom republikanske partije SAD.

- Živimo u vremenu kada je sve za šta se zalažemo na udaru. Jedini način da budete buntovnici jeste da budete konzervativni - rekla je Melonijeva u govoru na Konferenciji konzervativne političke akcije na Floridi ranije ove godine.

Uspon Melonijeve takođe bi mogao da ima važan uticaj na ravnotežu snaga u Briselu, posebno u Evropskom parlamentu, ukoliko na bude uspela da zadrži svoju popularnost do izbora 2024. To bi zauzvrat moglo njoj i njenim saveznicima da obezbedi jači glas u nekim od najvažnijih odluka u Briselu, uključujući izbor predsednika Komisije i Evropskog saveta.

Osim nje, grupe ECR-a stiču uticaj u Švedskoj, gde je pretrpošle nedelje desnica pobedila, kao i u Španiji. Takođe postoji mogućnost da bi Melonijeva mogla da dovede Orbanovu stranku Fides u krilo - čak i ako su veze između dva lidera zahladnele zbog Orbanove bliskosti sa Rusijom.

Jači ECR bio bi primamljiv saveznik nekada dominantnoj Evropskoj narodnoj partiji (EPP), trenutno najvećem političkom bloku u parlamentu.

Melonijeva je već u savezu sa EPP-om u zemlji, u partnerstvu sa Berluskonijevom strankom Napred, Italijo, koja je članica panevropske partije desnog centra. Sa sličnim vezama koje su se pojavile u Španiji i Švedskoj, ne bi bio veliki skok da se taj odnos ponovi na evropskoj sceni - posebno ako Berluskonijev uticaj nastavi da slabi, ostavljajući Melonijevoj prostor da dominira desnom stranom političkog spektra.

AP Photo/Gregorio Borgia
 

Već se čini da postoji interesovanje EPP-a. Evropski komesar Margaritis Shinas, čija politička lojalnost leži u EPP-u, pojavio se na prošlogodišnjem festivalu Atreju, desničarskom omladinskom okupljanju koje je Melonijeva osnovala 1998. U avgustu je bavarski lider EPP-a Manfred Veber, koji se svojevremeno kandidovao za predsednika Komisije, posetio Rim kako bi izrazio svoju podršku Berluskonijevoj stranci i koaliciji Melonijeve uoči izbora u nedelju.

Melonijeva je takođe navodno u dobrim odnosima sa predsednicom parlamenta Robertom Metsolom, konzervativnom članicom EPP-a i Veberovom saveznicom. Melonijeva je nedavno došla u Strazbur na sastanak sa Metsolom, rekao je Nikola Prokačini, poslanik u Evropskom parlamentu Braće Italije koji je blizak liderki partije.

- Postoji određena sličnost između njih dve. To je neosporno, ispoljava se na mnogo različitih načina - rekao je on.

U svom obraćanju na kraju 2020. godine Melonijeva je pozvala svoje saveznike iz ECR-a da se suprotstave onome što je opisala kao briselsko prekoračenje.

- Naše zajedničke vrednosti, naša tradicionalna ideja Evrope, naše civilizacije su ugrožene i mi moramo da reagujemo - rekla je ona.

„Imamo zlatnu priliku“, dodala je ona, „da preoblikujemo Evropu nazad u viziju ljudi kao što su bili De Gol i (osnivača EU) Robert Šuman, koji nisu sanjali o izgradnji superdržave, već savezu nacionalnih država koje rade zajedno“.

Bonus video

24sedam

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti